⛩ Hideout Haubica

#card771 #card717

Pećina zvana Haubica je zastrašujuće mesto, smešteno duboko u srcu planinskog lanca, daleko od očiju običnih ljudi. Prirodni ulaz u pećinu je širok i mračan, obrastao gustim puzavicama i obraslim mahovinom, dajući mu izgled džinovske čeljusti koja progutava sve što se usudi da uđe. Unutra, zidovi su neravni i oštri, prekriveni ožiljcima od borbi i eksplozija, svedočeći o destruktivnoj prirodi svog stanara.



Prostor unutar pećine je ogroman, gotovo poput prirodne katedrale. Stalaktiti i stalagmiti vise sa tavanice i izbijaju iz poda poput oštrica, stvarajući osećaj opasnosti na svakom koraku. Na nekim mestima, zidovi svetle slabim plavičastim sjajem zbog neobičnih minerala, što dodaje mističnu atmosferu.

Duboko unutar pećine, u njenom srcu, nalazi se Raihōvo glavno boravište. Ogromna kamena komora, u kojoj je jedini nameštaj jednostavni kameni tron, okružen ostacima drevnih ratova – polomljenim mačevima, oklopima i krhotinama oružja. Zidovi ove komore su ispisani drevnim simbolima, možda čak i nečim što bi se moglo smatrati zaboravljenim jutsu-ima.

Iz pećine često odjekuju tutnjevi, zvuci nalik udaljenim grmljavinama, dok Raiho vežba svoje moći ili biva progonjen sećanjima na prošle bitke. Na trenutke, od siline njegove energije, cela pećina se čini kao da drhti, kao da bi se mogla urušiti u svakom trenutku, ali je dovoljno snažna da izdrži njegovu razornu snagu.

Pećina je mesto gde je priroda susrela nemilosrdnu silu, a njen svaki kutak nosi tragove borbe i destrukcije, stvarajući prostor koji savršeno odražava moć i haos Raihōvog bića.

Tiho je kročio u mračnu pećinu, zaklonjenu u planinskom lancu, daleko od pogleda sveta. Bio je iscrpljen nakon misije, ali zadovoljstvo zbog onoga što je nosio sa sobom bilo je neizmerno. U ruci je držao stari svitak, zapečaćen drevnim simbolima. Svitak je bio ključ za uspostavljanje povezanosti sa svetom zaba, moćnim bićima koja su vladala silama prirode. Konačno je imao priliku da postane gospodar tih stvorenja.

Zastao je na sredini pećine, gde je vladao potpuni mir. Površina pećine bila je hladna, a samo svetlost mesečine koja je dopirala kroz mali otvor u kamenu osvetljavala je mesto. Raiho je pažljivo odmotao svitak, svaki potez bio je ispunjen poštovanjem i oprezom. Crveni simboli su iskočili pred njegovim očima, kao da su pulsirali u ritmu njegovog disanja.

„Vreme je.“


Pomisli, prekrivajući dlan posekotinom. Krv je kapnula na svitak, a trenutak kasnije, tlo ispod njega je zadrhtalo. Chakra iz svitka počela je da se uvija oko njega, povezujući ga sa drevnim svetom zaba. Znao je da od ovog trenutka nema povratka, bio je predodredjen da uspostavi savez sa tim moćnim bićima.

#card524

Dok je završavao ceremoniju, svitak je zasvetleo i povukao ga dublje u spiritualnu dimenziju, gde su ga čekale žabe. Njihova prisutnost postala je jasna, a znao je da je on postao je njihov novi gospodar, spreman da ih prizove u svakom trenutku kad god bude potrebno.

„Korak blize.“


Prošaptao je, osećajući novu moć kako struji kroz njegovo telo