Glavni Trg

Posto je Bado odlozio sastanak koji je bio planiran nisam imala sta drugo raditi nego prosetati malo dalje od ulice Miyuri.Dok sam setala i polako se udaljavala ugledala sam mesto koje je prepuno manjih lokala.Delovalo mi je kao centar koji je jos u izgradnji.Dok sam razgledala palo mi je na pamet da sam mogla nesto pojesti ipak trebam jesti za dvoje.Zato cu ubiti vreme ovde i pojesti nesto lepo.

Ugledala sam mali stand gde su se prodavali razni topli obroci sto mi je privuklo paznju i odlucila sam tu naruciti nesto pojesti.
Prisla sam radnici i rekla:
Dobar dan moze li za mene dve porcije zapecene ribe sa salatom.
Radnica je samo klimnula glavom i otisla spremati moju porudzinu.
Odmakla sam se i sela ublizini cekajuci da me pozove kada spremi moju porudzbinu.

Dok sam cekala svoju hranu ugledala sam jos jednog ninju prilicno visokog i zanimljivog stila oblacenja svidja mi se moram priznati.
Izgleda da je i njega miris ovog standa privukao.Posto nemam sta da radim dok cekam svoje porcije jela a verovatno nema ni on odlucicu prici i upoznati se verovatno je i on novi clan ovog sela.

#card1447
Pustila sam oko da bude tu ublizini za svaki slucaj zatim sam ustala i krenula prema gospodinu.
Kada sam se dovoljno priblizila pruzila sam ruku i predstavila se:
Ti si sigurno clan novog sela kao i ja nadam se da ti ne smeta da sednem kod tebe da ubijem vreme dok cekam hranu.Inace ja sam Ryona Aoki drago mi je.
Zatim sam polako povukla stolicu planirajuci da sednem prekoputa gospodina.

Pazljivo sqm slusala sta je Isarashi pricao i sela preko puta njega.Znatno me je smirio njegov ton kako mi se obracao kada je zavrsio tada sam odgovorila na njegovo pitanje:

Sta me je dovelo?? Pa najvise sam se odlucila doci ovde zbog sigurnosti mene i deteta posto sam trudna.Ne zelim da dolazim u preteranu opasnost dok malo ne poraste i bude spreman/mna da se brani od okrutnog sveta.Nekako trpim ovu kisu posto sam vladarica peska a pesak i kisa nikako ne idu..Ali sve zbog.

Pokazavsi na svoj stomak i pomazeci ga zatim sam ga upitala sa blagim osmehom:

Isarashi sta je tebe dovelo ovde??
Zatim sam se namestala kako mi je najudobnije da sedim dk cekam odgovor.

Nakon dobijenih cestitki zahvalila sam se i nastavila da ga slusam.Shvatila sam da je moja brzopletost i nepromisljenost dovela da se seca proslosti..
Videla sam da mi tesko prica o tome i osetila sam se jako lose.
Kada je zavrsio uhvatila sam ga za ruku i rekla mu:

Zao mi je zbog toga nisam zelela da te povredim ovim pitanjem izvini sto sam te naterala da se podsecas proslosti.Ali ovo je tvoj novi pocetak nadam se da ces iz Amagakure imati samo lepe uspomene ako budes zeleo da pricas sa nekim potrazi..

Pri kraju moje recenice prekinula me je radnica dozivajuci me da su moje porcije gotove bilo mi je vreme da krenem.

Evo stizemm! Izgleda da je spremna moja hrana i da je vreme da krenem.Drago mi je da sam te upoznala Isarashi radujem se nasem daljem druzenju do tad cuvaj se.

Zatim sam ustala i posla po svoju porciju udaljavajuci se od stola.

Mozete li da mi spakujete?

Radnica je klimnula glavom spakovala i naplatila mi narudzbu.
Uredno sam platila i krenula u nepoznatom smeru.

Kada je Satoshi uspio da nadje malo vremena za sebe odlucio je setati trgom koji je nedavno izgradjen, tako da je Satoshi zelio da vidi kakvu su to ideju svi koji su pomagali napravili stvarnom. Sto je bio blize i blize trgu bilo je teze setati jer je po ulicama bilo brda ljudi koji su se vjerovatno zaputili prema trgu bas kao i Satoshi, to ga je jos vise uzbudilo jer je sada znao da ne ide uzalud na glavni trg. Na putu do trga odlucio je da uzme nesto da pojede prije nego sto nastavi sa svojim putom tako da je krenuo da gledao uokolo ima li ikakvo mjesto koje prodaje nesto za jesti.

Dok je geldo ukolo za oko mu je zapalo kako je vecinu gradjevina izgradjeno od onoga sto se Satoshiju cinilo kao neki vrlo cvrsti metal, kada je to vidio divio se jos vise arhitekturi sela jer je znao zasto bas taj cvrsti metal. A razlog je taj sto je on puno jaci od ostalih materijala i moze da izdrzi vjecnu oluju, Satoshiju je u tom trenutku krenuo grciti stomak tako da se vratio u potragu za restoranom, proslo je dobrih 3 minute i on je konacno uspio da nadje restoran tako da je odlucio da vidi kakav je i kakva je hrana, tako da je usao u taj restoran.

Nakon sto je zavrsio sa svojim jelom u restoranu konacno se zaputio prema glavnom trgu, nije mogao bas najbolje da se fokusira putu prema glavnom trgu posto nije mogao da upije sve novo sto se izgradilo u amegakuru zelio je da vidi to sve, ali je znao da to sve nemoze da uradi u jednom danu ali sad za sada krenu ce prema glavnom trgu da vidi kakvo je to mjesto onda ce krenuti prema drugim. Nakon dugog puta u daljini je konacno mogao da vidi glavni trg tako da se malo vise ubrzao da stigne sto brze, ali je idalje bilo vrlo tesko prolaziti kroz tolike ljude.

Nakon dugog puta divljena arihtekture, odlazenja u restoran da jede, ostalih distrakcija Satoshi je konacno dosao u Glavni trg Amegakurea. I kada je stigao jednostavno nije imao rijeci jedino sto je mogao je diviti se i zamisljati koliko je truda ulozeno u ovaj projekt. Poceo je da se umara tako da je odlucio sjesti na obliznju klupu i da malo odmori svoje noge od tolikog puta, ipak nije lagano preci tu udaljenost. Posto je padala vjecna oluja klupa je bila mokra Satoshi se pitao zasto nema nista iznad nje, da ne pokisne Satoshi je izvadio svoj vjerni kisobran koji ce mu pomagati da hoda ulicama amegakurea.
#card347

Ustao je sa klupe mokar od silne oluje ali se nije zalio posto se mora naviknuti na vjecnu oluju ako planira da imalo duze zivi na ovom mjesto, isao je uokolo da vidi da li moze da vidi ikakvu zanimljivu osobu da joj pridje i da se upozna posto mora da upoznaje nove ljude kod svog novog doma. Porbao je da nadje nekoga ko se cinio da je druzeljubljiv ali nije uspio, to ga je malo razocaralo ali nije dozvolio da mu to pokvarimisljene o svom domu tako da je nastavio da hoda dalje i da vidi da li ima ikakvih mjesta kod kojih bi mogao da provodi svoje dane kada ima vremena.

Nakon 30 minuta gledanja i istrazivanja glavnog trga amegakurea Satoshi je mogao reci da je to to od glavnog trga i bio je vrlo zadovoljan kako je izgradjen i kako sve izgleda, mislio je gdje bi mogao da krene sledece i pustio je da ga sudbina vodi tako da je samo hodao nezna ni on gdje ali je znao da ce otici na dobro mjesto gdje ce naci dobre ljude nada se. Tako da je svakim korakom ocekivao neku novu osobu ili neko zanimljivo mjesto ali sad za sada je neuspijesan, tako da je ubrzao svoje korake i gledao uokolo sve nove gradjevine i nove ljude.