Tsukimi Dango Cart

U samom srcu sela svakog dana se može osjetiti prijatna aroma i miris koji dolazi iz ove male ali aktivne prodavnice. Porodica koja ga održava godinama se seli sa mjesta u mjesto, a sada su svoje zadovoljstvo našli u selu skrivenom u kiši. Svaki dango je napravljen sa ljubavlju tako da svako ko voli ovu poslasticu, jednom kada je proba ponovno se vraća, pogotovo stanovnici sela skrivenog u kiši kojima je ovo jedan od načina kontrasta kišnog i tmurnog vremena.

Nakon nekoliko sitnih poslova koje je obavio kako bi pomogao pri izgradnji samog sela, zaputio se ka novoj atrakciji koja je našla svoj put i smjestila se u selo, ni manje ni više nego porodični biznis koji je proizvodio najukusnije umake i poslastice. Nije inače imao zub za slatko ali morao je da posjeti tu novu atrakcijiu o kojoj su mu radinici pričali dok je pomagao.

Prilazeći samom centru dok se kiša slijevala niz njegovo krzno i plašt ugledao je mali štand na točkovima napravljen pola od drveta pola od metalne konstrukcije, ali samo nakon par trenutaka gledanja iz daljine veoma prijatan miris je blago poškakiljao njegov nos te je odlučio da malo predahne i proba te nove specijalitete.

Sjeo je za jednu od krajnjih stolica bez ometanja, mada nikoga trenutno nije bilo tu osim porodice koja je proizvodila te slastice. Zagrnuo je svoj plašt i krzno preko stolice na kojoj je sjedio čisto da se malo okapa od silne kiše dok uživa u kušanju poslastica.

Iznenadite moja čula sa vašim najdražim specijalitetom

Rekao je dok je pomno pratio kako proizvode slastice i umake, iz nekog razloga mu je to bilo veoma zanimljivo. Čekajući ono što je naručio ugledao je da porodica pored starijih koji su i radili ima i dvoje mlađe djece, te se blago osmjehnuo i krišom ih pozvao da mu se približe. Kada su prišli u njihove ruke je ubacio po 100ryo-a i samo im gestikulirao da šute, te da taj novac iskoriste da sebe počaste.

Potom se lagano nagnuo naprijed u iščekivao svoje poslastice dok je zvuk kapljica koje su padale i proizvodile mile tonove bio pravi raj za njegove uši.

Setala sam sa svojim porcijama ribe trazeci neko prikladno mesto gde bi mogla to pojesti u miru.
Paznju mi je omela jedna poznata figura u daljini.
Da li me to moje oci varaju ili je to Divusovo krzno oko vrata ove figure,pomislila sam ali nisam mogla lepo videti zbog kise.
Mora da sam umislila ali sto bi se reklo dva puta meri jednom seci idem da proverim.
Dok sam se priblizavala sve mi je vise delovalo na njega.
Da to je on!
Zatim sam stala i razmisljala kako bih mogla doci sa stilom jer je dosadno da samo dodjem i kazem cao.

Hmmm…ZNAM napravicu svog klona od peska koji ce doci do njega i pozdraviti ga zatim cu ja doci.
Otisla sam i sakrila se iza jedne bandere te sam stvorila klona.
#card1450

Idi i pozdravi gospodina Divusa ja cu doci kasnije.okej? Evo ti ovaj kisobran (samo u rp svrhe!) i kreni polako.

Pruzila sam klonu kisobran.
#card347
I pokazqla mu gde se nalazi Divus.
Klon je dosao do Divusa i rekao mu:

Otkud ti u Amagakureu??

Divusove misli je prekinuo blagi glas koji je dolazio iza njega, bez mnogo razmišljanja samo se zarotirao u svojoj stolici kad ono... imao je šta i da vidi, pitanje odkud se on našao u Amegakureu je sada bio drugi problem, ispred njega je stajala figura Ryone ali u drugom stanju. Pošto ga je to malo izbilo iz cipela onako sav zbunjen je promrljao.

Ovaj... ti.... ma evo....

Nakon toga se smirio na sekund pogledao dobro i malo zadignuo kišobran da vidi lice čisto da ne ofula osobu. Kada je utvrdio da je to ona uz blagi osmjeh je sugerirao da mu se pridruži i proba novi specijalitet u selu, vjerovatno bi joj to sad dodatno prijalo jer je u drugom stanju. A na momenat kako je zadigao njen kišobran krajem oka je u daljini ugledao isti stomak koji viri iza bandere. Pod pretpostavkom da je ovo klon koji stoji ispred njega još više se bacio u smijeh.

Ajde nemoj da i to dijete kisne radi tvoje male šale Ryona

Uzeo je mali komadić drveta koji je očigledno bio odlomljen od same stolice te ga veštim pokretom ruku bacio tačno u banderu kako bi je dao doznanja da je vidi.

Toliko o mom planu nista manje nisam ni ocekivala od Divusa bar sam ga nasmejala.
Ponistila sam klon i polako krenula prema njemu primeteci da se pomalo teze krecem jer je stomak porastao bas dosta u poslednje vreme,kad u tom trenutnu komadic drveta je lupilo u banderu.

Divusee provalila sam da si me video ne moras da nas gadjas hahahaha.

Kada sam mu se dovoljno priblizila sva srecna sa velikim osmehom sam rekla:

Ovo je bilo jace od mene.Drago mi je da te vidim jel si i ti novi clan sela??

Zatim sam se uhvatila za porcije moje ribe i videla sam da su jos tople imacu vremena malo da procaskam.

I dalje mu je bilo mnogo smiješno kako se sakrila iza bandere i pokušala da ga iznenadi pomoću tog šašavog trika. I dalje mu nije bilo jasno kako je završila u drugom stanju nakon svega, ali nije bilo ni njegovo da pita nego poželi sve najbolje.

Pa vidi, iskren da ti budem nakon svega što sam prošao poslje našeg posljednjeg susreta promjenio sam viziju. Stari Divus je samo čekao sunčanu zrak da dopre do njegovog srca i eto desilo se. Tako da mogu pozitivno da odgovorim na tvoje pitanje!

Dok je govorio sa vremena na vrijeme pogledao bi sa velikim osmjehom u pravcu dvoje male djece koji su se igrali na kiši i bili toliko sretni iako je vrijeme bilo tmurno konstantno. Njihova životna energija i emocije koje su prenosili igrom je bilo više nego prijatno.

Zatim se okrenuo i u par zalogaja progutao svoje poslastice, ta naručio još jednu porciju. Zatim se blago okrenuo prema Ryoni i upitao.

Znači i ti si jedna od primljenih u ovaj tmurni ali topli raj za ljudske živote? Ili si samo ovdje u toku...toga

Sugerirajući na njen stomak sa kojim je očigledno imala malih problema u kretanju i slično.

Pazljivo sam slusala Divusove reci i moram priznati da su me iznenadile najmanje sam njega ocekivala ovde.Ali mi je drago da se odlucio za novi pocetak zaboravljajuci proslost.

Zatim sam primetila da je skrenuo pogled na malu decicu koja se igraju sto me je raznezilo.Volela bih da se tako i moje dete druzi i igra dok bi ga Gekko i ja posmatrali..
Kad smo vec kod toga pitam li se gde li je pocinjem vec da se brinem jer me nije potrazio do sad.
Zatim je Divus nastavio i trgnuo me iz misli pitanjem da li sam i ja primljena u selo ili sam ovde cisto onako.
Na to sam se ja samo nasmejala i rekla:

Naravno da su me primili ne bi mogla drugacije doci ovde svi mi imamo pecat..
Negoo hoces li mi praviti drustvo jos malo da sednem negde da pojedem ovo

Zatim sam podigla kesu i pokazala mu dve povelike porcije ribe.

Na momenat kada je ugledao zamišljenu Ryonu nije baš mogao da odgonetne odakle taj izraz lica na njoj. Ipak je uvjiek bila energetična i pričljiva ali očigledno je nešto na savjesti dok se ovako ponaša. Zatim bi laganim pokretom ruke dobacio vrećicu od 1000ryoa porodici koja se nalazila unutra.

Ma evo slobodno jedi ovdje, imaju i odlične slastice vjeruj mi!

Govorio je sada već punih usta sa blagim osmjehom. Nije se dao omesti ali nije ni znao gdje bi bilo bolje mjesto za objedovanje, Divus svakako nikada nije bio nešto zahtjevan kada je hrana u pitanju, bitno je samo da su ruke čiste. Nakon što je sažvakao jedan dio svoje porcije ponovno bi se obratio Ryoni.

Znači odlučila si da nastaviš svoj život ovdje.... pa možda i najbolje da tako bude nakon svega zar ne, novi list, nova knjiga u tvom životu!

Polako je shvatao da mjesto i raj ne čini priroda nego ljudi koji se nalaze tu. Gledao je i slučajne prolaznike kao i radnike, zatim Ryonu, pa sve tako u krug. Veoma milo mu je bilo jer je vidio kako život igra punom energijom bez nepotrebnog ugnjetavanja.

Divus je rado pristao da sedi sa mnom dok ja pojedem svoj obrok izgleda da su mu se bas dopali slatkisi iz ove radnje.

Pa da mislim da je ovo savrseno mesto da okrenem novi list u zivotu.

Zatim sam izvukla stolicu preko puta Divusa i spustila hranu na sto planirajuci da sednem.
Polako dok se spustala da bi sela osetila je cudan osecaj i samo je pocela voda da mi se sliva niz nogavice.

Ne..ne ne sadaa!

Brzo sam se pomerila od stola i pocela da panicim samim tim polako su bolovi krenuli.
Pocela sam plakati od soka nisam ocekivala da je danas taj dan nisam ni razmisljala o imenu deteta nistaa..

Divu..see sta da radim sadd?!
Gledajuci ga sa strahom u ocima.


Drugi ljudi su vec poceli da posmatraju i uporu prstom ali niko nije prisao..

Pukao mi je vodenjak a moj stan je dalekoo tamo me cekaju i dadiljee nemam vremena da ih pozovemm..

Pocela sam paniciti i setati napred nazad trpeci jake bolove i kontrakcije.

Sta ako su blizanci Divusee sta cu onda raditii!!
Da li sam uopste sposobna da cuvam bebuu??!!

Slatki ukus u kojem je uživao slušajući Ryonu na pola uha prekino je jedan od njenih standardnih izljeva energije. Na prvu mu se i nije činilo da je to nešto ozbiljno a onda kako je progutao svoj zalogaj shvatio je ozbilljnost situacije. Kud sad da se nađe porađati pomislio je, ali nije mogao samo stajati i gledati. U momentima svog paničarenja je spomenula jednu veoma bitnu činjenicu a to je da ima dadilje spremne kući, vjerovatno su to bile neke žene sa iskustvom kada je porođaj u pitanju.

Još da si mi adresu rekla dobro bi bilo, ali nema veze smiri se sad...

Rekao je kroz blagi osmjeh u nadi da će je pozitivna energija i misao smiriti makar malo. Nije imao pojma kroz kolike količine bola prolazi ali definitvno je bilo zabrinjavajuće po onom što je vidio na njenom izrazu lica. Obzirom da nije znao tačnu adresu, mogao je samo predpostaviti gdje se otrpilike nalazi njen stan, ipak je veoma malo stambenih tornjeva bilo naseljeno. Brzim pokretom je bacio vrećicu sa većom količinom ryoa na pult kako bi pokrio račun zatim je izvadio malu bočicu iz svoga inventara i zgrabio nešto što bi moglo da mu pomogne. Sjetio se da je na svojim avanturama naučio razliku moći koje se nalaze u očima specifičnih klanova, a on je imao po jedno od oba. Zatim je brzim pokretom izvadio Byakugan oko i ubacio ga umjesto svog levog oka.

#card779 #card401

Razmišljaj o nećemu drugom... o suncu... nemam pojma nisam baš najbolji u ovim situacijama samo nemoj vrištati

#card1366 #card1286
#card1287

Zatim je poslje ubacivanja Byakugana aktivirao svoja oba oka, u nadi da će tako brže i efikasnije stići do stana i vidjeti najbrži put do njega obzirom da mu nije dala tačnu adresu ali nije želio da je zamara. Obzirom da je trudna mora u pitanju biti stan koji je opremljen i sa dječijom prostorijom i svim ostalim potrebnim za porod. Pridigao se i brzim koracima krenuo da trči zajedno sa Ryonom u pravcu njenog stana kako bi je predao dadiljama.

Nije znao dal je ozbiljan ili se šali, ali kao trenutni domaćin nije mogao da ga ne ponudi bar jednom slasticom. Mnogo se obazirao nije na pitanje o svome imenu, želio je da za sada makar još na koji trenutak ostane tajna. Aron je mogao čuti kesicu ryoa kako zvecka dok je stojao zatvorenih očiju a potom u svojoj ruci toplu slasticu koja je odisala mirisom.

Posluži se dok hodamo slobodno, trebat će ti... Vidiš... pod nekim drugim uslovima bi ovu poslasticu djelili u smijehu, nekoj opuštenoj atmosferi, ali ni ovako nije loše. Kako ti se čini ova mala oaza slobode i mira na svijetu Arone?

Govorio je dok ga je dalje pratio, i upućivao gdje da skrene. Put sada malo teži jer su išli prema centru sela, ljudi su malo i bučni postajali jer su primjetili da je stranac, samo jedna nova faca koju nisu vidjeli u some životu. Nije bilo nekih pogrdih komentara jer je Divus dao doznanja dok su prolazili da se stanovnici malo pridže bilo kakvog komentara. Želio je da Aron bez vida osjeti energiju ove oaze koju je Divus nazivao dom.

Hodajući ulicom sa Aronom i Satoshijem, shvatila sam koliko mi je ovo trebalo. Nakon dugih par dana i svega sto sam saznala, malo dobrog drustva mi je bilo i vise nego potrebno. Stigli smo do tezge te se okrenuh ka njima i rekoh

Evo nas, poslužite se

Samo se povukoh nazad, bez neke zelje za jelom. Nakon nedavnih desavanja moj apetit znatno se smanjio. U jednu ruku bilo mi je krivo jer se zajedno sa apetitom smanjila i moja zelja za kuvanjem.

Nakon sto su Satoshi, Akai i Aron popili svoje piceu kafani Promaja odlucili su otici u dango cart gdje ce uzeti nesto da jedu posto su svo troje bili gladni, Satoshi je primjetio da se Akai povukla nazad predpostavio je da nije gladna tako da nije zelio da je tjera da jede ako to ona ne zeli tako da je uzeo sebi da jede i laganim tempom je uzimao griz po griz.
Nisam ocekivao da ce hrana biti tako dobra.