Izukov dom

U sred uvale pored vodopada Mizuricho, nalazi se na izgled napustena kuca od bambusa sa prelepim temeljom od blata sa istoimenog vodopada.. Ono sto krasi ovu kucu jeste enterijer, sirok i rasprostranjeni dnevni boravak sa ugaonom garniturom koja je okrenuta ka prozoru koji ima pogled na prelepi Urbani deo sela. U dvoristu se nalaze trening lutke koje ukazuju na to da covek koji ovde boravi ne gubi vreme i naporno trenira.

Nakon prve prespavane noci, zakljucio sam da bi bilo dobro da malo renoviram kucu. Otisao sam u sumu da sakupim bambus, medjutim, uocio sam tragove koji vode u mracnu pecinu. Odlucio sam da ipak odem nazad kuci i zakrpim rupe na prozorima kako bih mogao normalno da spavam... Zidovi su zavrseni, nasao sam pokraj kontejnera bacenu ugaonu garnituru i odlucio sam da je ponesem. Uhh.... osecam glad, nadam se da postoji nesto jestivo u ovoj sumi a da nisu insekti i bube..

Dok sam prelistavao kopiju proslogodisnjeg Genin ispita i srkao kafu, cuo sam vrisak koji dolazi iz napustene pecine od sinoc. Prosetao sam do tamo i na putu do tamo sam video mnogo krvi koja vodi unutar pecine. Odjednom, grub muski glas je uviknuo: "Sta je, zar me ne prepoznajes glupavi mali brate". To.. to je bio moj stariji brat, Hizuri.. Utrcao sam u pecinu da bih ga zagrlio, ali, kada sam mu ugledao oci, video sam da nesto nije kako treba. Okrenuo sam se ka izlazu i tad sam osetio toplinu oko vrata... Trgao sam se iz kreveta i shvatio da je ipak kosmar u pitanju.. Mozda je bio demon u kuci, s obzirom da je bila napustena dugi niz godina. Istreniracu jos malo pa se vracam na ucenje.

Ovaj test je bio maciji kasalj, nisam cak ni napregao mozdane vijuge xd.. Uskoro bih trebao da odem na prvu misiju D ranka.. Moj Sensei kaze da brzo napredujem. Danas cu da treniram najjace do sada, uvezabavacu Sand Coffin, Gaarina mocna tehnika, nadam se da cu je brzo savladati..

U sred sna me je probudio glasan udarac u vrata. Deluje kao kucanje, medjutim, siguran sam da nikog nisam zvao u goste. Imamo uljeza izgleda. Mozda je i neki pas lutalica.. “OSTAVI ME DA SPAVAM”- poviknuo sam… Ali nisam cuo glas sa druge strane.. “DA LI SE CUJEMO??” - poviknuo sam pomalo uplasenim tonom, spremajuci se za odbranu ukoliko bude potrebno ….

Ustao sam da ugasim televizor na kom je isao prenos dosadne mozda i najdosadnije japanske nacionalne televizije. Sklonio sam caj sa ringle i krenuo ka vratima. Na prvu sam osetio da je ispred mojih vrata neko ozbiljan i jak i da ne bi trebalo puno da se kurobecam ukoliko ne zelim da zavrsim kao flasa pokvarenog mleka.. “Udji, otkljucano je” - rekao sam to jedva izustivsi te reci iz usta nadajuci se najboljem ishodu.

Te reci, taj dubok, uhoparajuci glas koji kruzi mojom glavom i odskace od leve strane mozga ka desnoj.. sve mi govori da se ovaj lik uopste ne zajebava i da bi trebalo da ustanem i da “dovucem svoje geninsko dupe ispred vrata” sta god to znacilo.. “U redu, evo me dolazim” - odgovorio sam prijatnim tonom pokusavajuci da spustim loptu. Laganim pokretom ruke u stilu povetarca koji njise zimzeleno drvece ispred moje kuce, posezem za kvakom i polako otvaram drvena, orunula vrata moje prelepe kucice.. (zvuk skripanja vrata) ……

Otvorio sam vrata, i ono sto sam video me je sokiralo.. To je bio visok, tamnoputi covek crne kose, obucen u odelo koje mi ne izgleda kao ninja odelo, drzeci pismo sa pecatom kagea na njemu. To je bio postar.. “Nesto bitno je l?”- odgovorio sam mu. Odgovorio mi je da je u pitanju poziv za cunin ispite i da se nada da cu da padnem posto sam lenj, hah, dobro je bar nije u pitanju krvozedni odbegli nindza koji zeli da mi odfikari ruke.. Vreme je da uzmem da sipam caj, zapalim cigaru, i polako prelistam ove cunin ispite koji deluju duplo teze u rukama, sto znaci da je sadrzaj istih svakako veci i obimniji.. Bice ovo duga noc koliko vidim…

Dok smo ulazili u kucu, Jogetsu je otvorio frizider gledajuci Shochue poslagane u frizideru. “Uzmi slobodno, posluzi se, kao da si kod svoje kuce”
Nakon sto smo seli da popijemo pice, on shochu ja vodu, upitao me je nesto, nesto o cemu ne volim da pricam. Ali odgovorio sam mu: “Ma u redu je. Te nindze su na slobodi i dalje, da l su zivi ili mrtvi to ne znam, ali znam da cu ja biti taj koji ce im presuditi, i njima, i svima koji su ucestvovali u napadu na selo Zvuka. A ti, koja je tvoja prica, koji je tvoj cilj, je l si sam u selu, imas li porodicu, izvini sto sam ovako napadan, jednostavno sam znatizeljan, prvi put da ovako otovreno sa nekim pricam jos od tog dogadjaja..”
Posegnuo sam za kutijom cigara da zapalim jednu dok razgovaramo, tako je lakse… Fino seceni duvan, japanske proizvodnje, goreo je kao nisko rastinje u sumi u sred letnjeg perioda…