Prvi kontakt
Izmaglica u Mizu Grebenu bila je gusta poput najdeblje zavese. Dok sam napredovao, uvidi senzor ninji postajali su sve jasniji. Bio sam svesniji njihovog prisustva, kao da me njihovi pogledi probijaju kroz senke u kojima sam se skrivao. Njihova sposobnost da osete čak i najmanju promenu u atmosferi bila je fascinantna, ali i zastrašujuća.
Dok sam se približavao jednom uskom prolazu, osetio sam kako mi dlake na vratu stoje uspravno. Bio je to instinkt, onaj osećaj da me posmatraju. Nije bilo vremena za oklevanje. Izvukao sam katanu iz korica i pripremio se za ono što bi moglo uslediti.
Iznenada, senka je iskočila iz izmaglice, napadajući me neverovatnom brzinom. Kunai je presekao vazduh dok sam se instinktivno izmakao. Protivnik je bio brz, brži nego što sam očekivao, ali ne i nepredvidiv. Znao sam da ovo nije obična ninja – bio je to jedan od senzor ninji.
"Brz si," rekao sam naglas, dok sam se povlačio u defanzivu. "Ali da li možeš da predvidiš svaki moj potez?"
Nindža mi nije odgovorio, samo je nastavio da me napada s preciznošću koja je bila gotovo savršena. Svaki moj pokret bio je anticipiran, svaka promena u strategiji predviđena. Bilo je frustrirajuće, ali znao sam da moram ostati smiren.
Dok smo se borili, primećivao sam njegove slabosti – nije bio snažan u bliskoj borbi, oslanjao se na svoju percepciju i brze reflekse. Iskoristio sam to, primamivši ga bliže, u domet mojih skrivenih kaguya sečiva.
"Sad!" povikao sam u sebi, dok sam bacio noževe prema njemu. Bio je zatečen, ali ne i potpuno nespreman. Uspeo je da izbegne većinu, ali jedan nož ga je okrznuo po ruci.
Borba je bila gotova pre nego što je uopšte počela. Moji posebni kaguya otrovi su ga usmrtili za samo nekoliko sekundi. Nindža ispred mene je postao suvi leš. Prvi senzor ninja bio je savladan, ali znao sam da ih ima još. Bilo je vreme da nastavim svoj put kroz Mizu Greben.