Divus je polako hodao kroz blato i mokre kamenčiće, osećajući težinu kiše koja je neumorno padala na njegovo telo. U rukama je nosio velike korpe sa hranom i bocama vode, namenjene radnicima koji su neumorno radili na izgradnji Idaina Stadium-a. Ovaj stadion, još u izgradnji, predstavljao je simbol rasta i nade za novoizgrađeni Amegakure. Kada je stigao do gradilišta, video je radnike kako se kreću kroz kišu, njihova odeća natopljena, ali odlučnost u očima nije popuštala. Kiša je neprestano lila, ali to nije zaustavilo njihov trud. Divus je znao koliko im je potreban obrok i osveženje. Prišao je grupi radnika, tiho im predao korpe, osećajući zahvalnost i poštovanje prema njihovom trudu.
Dok je gledao kako radnici uzimaju hranu i vodu, Divus je osetio mali osećaj ponosa. Ovaj stadion nije bio samo građevina - bio je simbol nade i napretka za selo koje je sada nazivao domom.
