Training Grounds

Livada do reke koja predstavlja jednu od mesta gde ratnici Keona mogu da usavršavaju svoje borilačke veštine. Po njoj su razbacani drveni stubovi, pogodni za treniranje bilo čega - balansa, udaraca.. Bez obzira na udaljenost od Keona, na njoj je zabranjeno voditi ozbiljne bitke, kao i bacanje razornih napada. Ko god prekrši ova pravila ide u ćuzu.

To je to bilo, reka u kojoj će da opere Vuletovu jaknu umazanu jogurtom. Nadgledaću čisto kako jakna ne bi završila niz reku, ili u nekom gorem stanju

"Pa bio bi red da počneš Rio"

Reče, naslanjajući se na drvo. Biće ovo zanimljivo.

Nasmejao se, ovaj leba ti nije čuo u životu za veš mašinu ili barem korito. Neka, aj barem je naučio nešto sam danas

"Pa za to možeš koristiti tvoju magiju, samo umereno"

Reče, očekivajući sledeći šou koji će Rio da priredi

"Pametno pametno, nisi ti naivan Rio"

Reče sad malo smoreno, očekivao je da će možda da mu pretvori kaput u pepeo ili slično, što bi iskreno za situaciju bilo zlato al neka, i ovo može da posluži. Ako ništa, **valjda** će sve biti okej izmedju ove dvojice.

"Kako kažeš šefe"

Rekao je Riu, te se odmakao malo od stabla na kojem je bio naslonjen. Nastavim li ovako ukočiću se. No, nebitno, sad je objektiv bio da se Vuletu vrati jakna u jednom komadu. Rekao je da će čekati kod terena za treniranje, tako da ga držimo Rio i ja za reč. Krenuli su na glavni deo terena za treniranje.

Jao opet Rio sa njegovom filozofijom, nebitno, ponovio sam opet nešto što sam rekao ranije

"Slušaj Rio, kad se pojavi samo mu se lepo izvini da ne sevaju elementarni napadi levo desno, to ne želimo iskreno ni ti, ni ja. a verovatno ni on"

Stigao je do terena. Izdaleka je još video da ima dosta ljudi pa se nije približavao pretenao. Nit je želeo da ga neko smara oko sparinga sada nit da ga neki zalutali, odbijeni napad greskom pogodi. Bilo bi to dosta posla oko bolnice i drugih stvari. Okrenuo se i krenuo nazad.

Kako je polako ulazio u poljanu za trening, tražio je Sangwooa ali prvog koga je mogao da zapazi je bio Cezar, a onda odmah pored njega je bio Riomarindo. Ovo je bilo iznenađenje jer je mislio da se uplašio danas i da nije smeo da dođe, prilazio im je sa lošim namerama ne primetivši da oni drže njegov mantil.

Oho, pa čekao sam te dana.

Krenuo je da spaja ruke i životna energija je liptila iz njih.

"Polako Vule, Rio nije došao ovde da se bori"

Odmakao se za korak, dozvoljavajući Riu da preuzme inicijativu u onome što je želeo da uradi. Ajde Rio, reši to i da svi srećno odemo kući. Bile su jedne od mnogih misli koji su mi prolazile kroz glavu.

Krenuo je da divlja po poljani, ali onda je čuo Cezara i video je da su uzeli njegov mantil i oprali. Smirio je svoju energiju sada, i prišao im je.
#card106

Morao je biti siguran da ovo nije neka zajebancija ili da ne smeraju nešto. Nakon što se uverio (ili nije) uzeo je mantil u svoje ruke i proverio dal je to taj, i zaista jeste. Nakon toga pogledao ih je i sa malim smeškom na licu klimnuo glavom i zaputio se nazad odakle je i došao. Veoma ćutljiv rastanak.

(Nema ništa bro)

Kako je primetio i Vule je izgubio neko poverenje u mene, čim je uradio to što je uradio. Razumem ga, al opet :/... Beše mi malo tužno, al neka ga, oladiće se on uz koju čašicu alkohola. Tišina je preovladavala terenom, al neka je za sad, valjda je ratna sekira zakopana.

"Ma sve je bene, ne brini Rio"

A da razbije ovu tišinu, odlučio je da pita Ria nešto

"A šta kažeš za mali sparing? Revanš ovo ono. Čisto kad smo već tu"

Čekao sam njegov odgovor, nadajući se da će biti pozitivan. Malo lemanja nikom

"E moj ragazzo"

Uradio sam speed dodge i brzo namestio salto unapred, pojavljujući se na drvenom stubu na 3 metra od Ria. Moj okrug se ispunio munjama koje su odjednom krenule da izbijaju iz mene.

"Pa da vidimo od čega si napravljen Rio"

#card101 #card42

#card41

(Ulažem 80 energije u speed dodge, 150 zagarantovanog ka tebi. Budući da nisam na tlu već na stablu tvoja tehnika ne radi više na mene)

(Nemaš 130 level, imaš 45 levela pošto se samo level prvog napada povećava što je 60, i onda ostalo sam izračunaj xD)

"Izvini Rio!!"

Beše mu žao što ga je povredio, al morao je i on da oseti kako je meni bilo. No, munja je opet počela da izbija iz mene ali ovaj put sa drugačijom namerom. Osećao sam se brže, njegovi napadi mi nisu mogli ništa, posebno ako ih izbegnem prenego što dodju na mene. Skočio sam na drugi stub, te ispalio jedan napad munje ka njemu.

"Ta da!"

#card44 #card101

#card43 #card41

(Ulažem 150 u speed dodge, izbegavam obe tehnike, ispaljujem 250 damage-a ka tebi i munja kreće da se skuplja oko mene. trenutno stanje je 40.)

"Kako ti kažeš Rio."

Spustio je gard, spreman da napusti teren za treniranje

"Dobro si se borio, al ovog puta ja sam bolje hehe"

Polako je krenuo nazad ka ulicama grada

"Do sledećeg vidjenja, arrivederci!"

Divno, Hitomi pomisli kada je stigla do terena na kojem se moglo trenirati. Laganim korako obilazila je svaki pedalj, želeći da oseti svaki komad tla. Biće mi sasvim dobro da vežbam ovde, nastavila je da misli.

„Jeej“, uzviknula je pevljivim glasom, iznenađena sama prelazom glasa iz skoro odraslog u dečiji. I ne samo to, njen glas je pored detinjsastog dobio notu ekstremno visokog cvkutavog tona. Znala je odmah da se mora vratiti ovde čim pre... S tim mislima je napustila teren, i krenula je da se vrati istim putem kojim je i došla.

Par puta do sada sa trenirao ovde i znao sam da uvek ima malo ljudi ili čak niko.

"Ovo je mesto o kojem sam ti pričao dok smo išli niz ulice."

Rukama sam pokazao široka prostranstva koja su se nalazila ispred nas. Pustio sam nju da odluči kako želi da treniramo.

"Kako hoćeš da treniraš?"

Propustio sam je da krene prva ka središtu terena, a onda krenuo za njom.

"Hahaha i meni je prvi put. Ne brini paziću."

Prsnuo sam u smeh. Ova njena rečenica mu je bila pun pogodak.

"Spremi se ja baratam munjevitim napadima."

Rekao sam to i ispalio jedan mali laser koji nije bilo toliko teško izbeći.

#card43

"Znam ja svašta nešto. A izgleda da se tvoj izgled preslikava u tvoje moći.

Bacio sam jednu glupu foru pre nego što sam nastavio sa napadima.

"Evo ga još jedan napad. Spremi se."

#card46

"Pa šta si ti mislila?"

Opet sam se nasmejao. Napad je išao meni ispod nogu, ali nisam hteo sa ga izbegavam već sam pustio da me pogodi kako bi me otreznio malo.

"I ti barataš munjevitim napadima. Baš interesantno.

Ovog puta nije radio ništa samo je stojao gledajući je ravno u oči.

"To već ne pokazujem svima. Šalim se pokazaću ti drugi put. Tako ću biti siguran da ćemo se još koji put videti.

Mač koji je do tada bio zaboden u zemlju samo sam vratio nazad na leđa.

"Ne, hvala. Preskočiću ovog puta. Inače majicu možeš zadržati, baš si mi slatka u njoj."

Stojao je i čekao njen potez.

"Bogovi se baš trude da te zadrže vlažnom danas. Mogla si da ostaneš kod mene kući. Ne bi bila mokra, bar ne od kiše sigurno."

Prva rečenica samo je meni mogla da zvuči dvosmisleno. Nju je verovatno zbunila kako nije znala da sam ja zapravo Shinigami - Bog smrti.

Njen sledeći potez potpuno me je ostavio bez reči. Nisam uspeo adekvatno da odreagujem na taj njen poljubac. Da sam se ja pitao trebao sam da potrčim za njom, uhvatim je za ruku i strastveno poljubim, ali telo me nije slušalo. Ostao sam tako na kiši neko vreme gladajući u pravcu oblaka.

"Ah ne valja ti to Ichigo."

Nasmešio se i sa rukama u džepovima krenuo kući. Imao je taj glupi osmeh na licu koji nikako da nestane.