Oriov stan

Mislio je kako bi mu dobro došao novi početak, daleko od njegovog rodnog mesta gde ga niko ne poznaje...
Nije bilo lako odlučiti se i preseći, započeti nov život.
Od jednog starijeg čoveka iz komšiluka je čuo kako je trenutno aktuelno novo selo, selo sakriveno u kiši, pa se zapitao zašto da ne, život je pun izazova i prepreka.
Tako je započeo svoju novu avanturu, svoj novi život u selu skrivenom u kiši.

Svaki početak je težak, pa tako i Oriov.
Promeniti okruženje je zahtevno, ljudi, mentalitet, običaji, ali jedna stvar je njemu bila najteža.
To je bila klima.
Klima u selu skrivenom u kiši je bila u potpunosti drugačija nego ona na koju je Orio navikao.
Kiša mu je stvarala ogroman problem, iz dana u dan.
U početku je imao problema sa prilagođavanjem, svakakve misli su mu dolazile, poput depresivnih, mračnih pa čak i suicidnih misli.
Sto puta se pitao da li je napravio dobar korak, da li je pogrešio što je došao.
Kako je vreme prolazilo, Orio se prilagođavao, kako na okolnosti u kojima se nalazi, tako i na ljude oko njega.

Već je prošlo neko vreme od mog dolaska u selo skriveno u kiši.
Kako su prolazili dani, shvatio sam da nije toliko loše ovde.
Naravno nije kao moje staro mesto.
Prilagodio sam se koliko sam mogao na uslove, iako mi je kiša još uvek stvarala ogroman problem.
S vremena na vreme se prehladim, valjda imam slab imunitet, šta znam.
Na festivalu sam upoznao prijatelja koji je iz istog sela, sprijateljili smo se.
Dobro je imati nekoga, da ne budeš sam.
Možemo trenirati zajedno, a i ići na misije.

Selo skriveno u kiši nije tako loše mesto.

Od samosažaljenja nema ništa.

Shvatio sam da moram da guram napred, ma koliko bilo teško.

Gledam da napredujem koliko mogu, budem najbolja verzija sebe.

Skoro sam diplomirao na akademiji.

Sada sam postao genin.

Uskoro me očekuju misije i razne prepreke na putu.

Hvala Bogu, ljudi su ovde dobri, pogotovo mladi shinobiji i nude pomoć.

Prihvaćen sam ovde.

Osećam kako bih ovde mogao ostaviti trag.

Dolazeći iz sela u svoj stan, kako bih se odmorio, došao sam do vrata svog stana.
Nisam mogao da nađem kljućeve od svog stana.

Dođavola, gde sam ih ostavio.

(Orio je krenuo da pretura po džepovima kako bi našao kljućeve)

Nije valjda da sam ih izgubio.
Evo ih.

BIli su u zadnjem džepu od pantalona.
Stavio sam kljuć u bravu i okrenuo ga
*škljoc*
Otvorio sam vrata, koja su zaškripila i ušao unutra.

Morao bih da ih podmažem.

Bacio sam stvari na sto, i prišao polici sa knjigama.



Uzeo sam random knjigu i otišao do ugaone garniture.
Krenuo sam da je čitam.

Kako sam ćitao knjigu, setio sam se lokala u kojem sam bio danas.

"Caffe Gintas"

Kako lep lokal, baš mi se svidelo tamo.
Atmosfera, kafa, čak ni usluga nije bila loša.
Devojka je baš bila fina i lepa.
Mogao bih uskoro ponovo otići tamo.
Moram da se socializujem, ipak sam nov u selu.
Što više prijatelja steknem, to će mi biti bolje.
Izgleda da ovde ljudi nisu toliko loši.

Nakon što sam pročitao knjigu, vratio sam je nazad na policu.

Našao sam neku staru vazu za cveće, uzeo sam krpu, te sam brzim, ali obazrivim potezima obrisao vazu, nakon što sam je obrisao, otišao sam da operem krpu, jer je vaza bila dosta prašnjava, te sam je iscedio i ostavio da se suši, vazu sam napunio vodom, papir za cveće je bio jako pričvršćen, tako da sam otišao do kuhinje i uzeo makaze.

Pažljivo sam skinuo papir sa cveća kako ga ne bih oštetio, zatim sam ga stavio u vazu.

Otišao sam do prozora od sobe i tamo ostavio vazu sa cvećem.