Posle napornog i dugog boravka na cvetnom festivalu vratio sam se kući. Ni sam nisam slutio šta će se desiti u tom trenutku: samo što sam kročio na svoj sprat, dok mi se pogled uzdizao i to stepenik po stepenik, video sam da ispred mojih ulaznih vrata stoje nepoznate nindže. Prišao sam im a oni i sami su bili nestrpljivi da mi kažu iznenadjujuće vesti.
„Tatsuko Reika,“ počeo je da mi se obraća jedan od njih, „Takikage Genji nas je poslao s važnom vešću.“ Nisam znao šta da očekujem te sam samo nestrpljivo klimnuo glavom i čekao da vidim šta će reći. Drugi od njih mi je odmah i "odgovorio": „Zbog tvoje hrabrosti i odlučnosti na terenu, Takikage je predložio da te unapredi u čin jōnina. Tvoj uspeh u misiji duž granice između Zemlje Vatre i Zemlje Vetra pokazao je tvoju sposobnost da vodiš, donosiš teške odluke i zaštitiš selo.“
Nisam mogao da verujem. Bio sam šokiran i počastvovan. Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što sam uspeo da progovorim.
„Ja… nisam očekivao ovo,“
rekao sam, dok mi je adrenalin još uvek jurio kroz telo.
„Čast mi je i učiniću sve da opravdam poverenje Takikagea i sela.“
Nakon kraćeg razgovora sa njima o tome šta su moje nove obaveze i šta moram a šta ne smem raditi, postao sam jedan od najmladjih jonina sela Vodopada. Iako mi je tek 16 godina mislim da sam spreman za ovaj vredan i naporni zadatak.
