Ishidova kuća… Tiha, uvek na neki način zatvorena, ali s tom nekom energijom koja lebdi ispod površine. Kada uđeš, prvo što primetiš jeste koliko je sve jednostavno, bez previše stvari, kao da mu ništa materijalno nije toliko bitno.
Hodnik je uzak, ali sve je na svom mestu.
U dnevnoj sobi vidiš nameštaj i drveni sto, sa nekoliko papira i knjiga koje su razbacane.
Kada pogledaš kroz prozor, svetlost je uvek prigušena, kao da sunce nikad ne prodire u potpunosti. U spavaćoj sobi, sve je još jednostavnije. Krevet sa tamno plavim pokrivačem, bez ikakvih ukrasa, a pored kreveta stoje orman pa sto sa stolicom i gomile knjiga.
Hodnik je uzak, ali sve je na svom mestu.
U dnevnoj sobi vidiš nameštaj i drveni sto, sa nekoliko papira i knjiga koje su razbacane.
Kada pogledaš kroz prozor, svetlost je uvek prigušena, kao da sunce nikad ne prodire u potpunosti. U spavaćoj sobi, sve je još jednostavnije. Krevet sa tamno plavim pokrivačem, bez ikakvih ukrasa, a pored kreveta stoje orman pa sto sa stolicom i gomile knjiga.