Noc se spustala i padala je jaka kisa nad selom dok sam ja jos uvek bila pod utiskom teskog razgovora sa Divusom.Hodala sam kroz puste ulice dok mi je glava bila teska.Misli su mi brujale.Vec duze vreme nisam mogla pronaci izlaz iz lavirinta misli.Nisam jos spremna otici po Ryujia.
Sva sreca Morihei mi je javio da ga je preuzeo i znam da mu je lepo sa njim.Bice mu on figura starijeg brata sigurno.

A mene su noge bez  razmisljanja odvele do kafane.Ime kafane je savrseno odgovarala atmnosferi.Promaja koja ulazi u svaki deo prostorije,hladnoća i nostalgija koja preplavljuje.Potsetilo me je na Sake bar koji je dosta udaljeniji od sela.Sela sam na moje omiljeno mesto sama i cekala konobara da narucim.Stigao mi je naruceni bokal i ja sam vec krenula da punim casu.Nakrenula sam i sake je imao poprilicno gorak ukus ali to mi je bas sad trebalo Prva casica klizila je niz grlo za njom druga..treca…cetvrta.I polako su mi se misli gubile a brige su same nestale.

Sto se bokal praznio to su emocije koje sam potiskivala izlazile na povrsinu.Pocela sam plakati u tisini kafane koja je bila skoro prazna na svu srecu.U jednu ruku sam se kajala dok sam se takodje i preispitivala da li sam to radila svesno ili ne.

Nova Ryona se rodila

Rekla sam sebi u bradu zatim sam zaspala za stolom.

Glava mi je klonula na pultu.Nisam znala koliko sam dugo tako sedela samo sam osecala umor u svakom delu tela.Malo sam vise popila..
Odjednom kroz maglu sam cula poznat glas.Podigla sam glavu trptajuci pokusavajuci da se saberem.Preda mnom su stajale dve jako bitne osobe u mom zivotu.Moj sin i jako dobar prijatelj kojem mogu majka da budem tako da ga gledam kao drugog sina.
Ryuji je bio na njegovim ramenima veselo smejajuci se.U trenutku kad me ugledao poceo je Moriheia da vuce za kosu.Sto je mni bilo jako smesno iako sam bila pod utiskom pica.Drago mi je bilo da ce imati neko da se brine o njemu kad me vise ne bude.Morihei ga je spustio i mali je poleteo ka meni pocevsi da me lupka.
A ja sam se sve vreme smeskala osecajuci kako mi u grudima postaje lakse.

Sta vas dvojica radite ovde!? Kako su vas pustili??

Zar su stvarno obojica odlucili da me naslede??Prasla sam u smeh i povukla Ryujija u zagrljaj mazeci ga po glavi.l
A kriskom oka sam primetila Moriheia kako tuzno narucuje sok jer mu sake nisu dozvolili.Moram ga nauciti pravim vrednostima zato sam zaustavila konobara i rekla mu:

Ponistite tu porudzbinu,vec nam donesite najmanju flasu najskupljeg sakea koju imate i jedan cedjeni sok da ne bude hladan ako moze!

Konobar je klimnuo glavom ali sam se dosetila jos nesto da dodam.

Samo momenat ovo nek ide na racun gazdarice Tamae,hvala.

Morihei je seo pored mene dok sam ja sada Ryujia drzala da sedi u krilu cekajuci pice da stigne.

Podigla sam casu i eksirala,smejuci se sva crvena u licu.Skoro da nisam ni cula Moriheievo pitanje.U mom pogledu na trenutak su se mogli videti tragovi umora i tezine koju sam nosila duboko u sebi. Nakon kratke pauze blago sam se nasmejala pokusavajuci da sakrijem sve one probleme i odgovorila:

Kako sam? Pa znas vec..ponovo sam se uvukla u probleme nista novo ali sam sve resila.Ali i dalje nisam obavila zadatak zelim da cuvas ono pismo koje sam ti poslala za svaki slucaj.

Ovo sam rekla sa tezinom znajuci da smrt nije toliko daleka misao i da me ovaj zadatak moze dovesti do nje.Odmahnula sam rukom pokušavajući da skrenem misli.
A ti? Vidim lepo si se slagao sa Ryujiem

Bacila sam pogled na Ryujia koji je posezao svojim malenim rukama za mojom casom sakea kao da je osetio mamin nemir.Gde sam ga blago udarila po ruci i pružila mu sok.Cim ga je dobio počeo je da pije kao da je bio bas zedan.
Setila sam se i drugog pitanja koje mi je Morihei postavio onog o Tamae. Pomisao na nju izmamila mi je osmeh jer je bila mnogo više od obicne gazdarice.Bila je to moja prijateljica neko koga mi je sudbina poslala kada mi je najvise trebalo.

Gazdarica ovog mesta je moja veoma bliska prijateljica. Mogu reci da mi je sudbina bas nju i njenu sestru poslala u pravi cas.

Zatim sam mimikom lica pokazivala na Moriheievu casu prigovestavajuci mu da sme da je popije.Nece Tamae saznati da su ovde maloletnici.

Posmatrala sam Moriheia dok je polako podizao casu sakea i pravio grimasu na gorak ukus, treba vremena da se navikne. Njegov pogled zadrzao se na meni i Ryujiju, a zatim se osmehnuo tim lenjim poluosmehom koji sam oduvek prepoznavala. Delovao je kao da se prisecao svih mojih blamova i avantura iz proslosti.Iznenada na njegovom licu pojavila se ozbiljnost i izgovorio je pitanje koje mi je već dugo mucilo.
Na pomen njegovog imena osetila sam kako mi je srce na trenutak stalo.Susetsua mog starog prijatelja nisam videla ni cula vec mesecima.Cinjenica da ni Morihei nema novosti o njemu samo je pojacala moje sumnje.Sve se plasim da mu se nije nesto desilo..Ali trudila sam se da izgledam smireno zbog Moriheia on je jos mali da prodje sve ovo.Ali i dalje je postojala nada u meni da je sve u redu i da je ta budala samo otisla da trazi nesto ali on nije takav..
Pogledala sam Moriheia sa namerom da mu skrenem lose misli i polako izgovorila:

Nisam nista cula niti ga videla iskrena da budem.Ali verujem da je dobro da je samo zalutao i izgubio pojam o vremenu.

Mislim da bi sada odmah trebali otici do upravne zgrade da proverimo da li je zavrsio svoju misiju,Amekagea ce nam reci sve detalje.

U meni se probudila majcinska odgovornost moram probaci Susetsua!
Spustila sam ruku na Ryujievu malu glavu gledajuci ga kako spokojno pije ostatak soka znajuci da bi bilo najbolje da odmah krenemo ka kancelariji Amekagea.Zato sam polako krenula da ustajem iako mi se sve vrtelo od sakea.