Nekoliko dana bilo je potrebno da se vrati iz one vrele pustinje. Ne može se žaliti, bilo je sjajno. To je bio njen prvi put da okusi čari ovog nepoznatog sveta iza zidina, i zaista, obećala je sebi da će mu se pridružiti u skorije vreme. Mračni kristali su joj privukli posebnu pažnju. Podsetili su je na nešto slično iz njenog starog sveta. Doduše, još nije znala funkciju ovih kristala, ali je verovala da su slični onim kamenčićima koje je nekad posedovala. Sećanja iz starog sveta polako su počela da blede, i ona je zaboravljala neke stvari. Samo one najmračnije ostale su urezane u njeno srce, ne napuštajući je nikad i ne dozvoljavajući da se smiri i umiri. Zbog toga mora zagristi ovaj život koji je možda i nepravedniji nego onaj drugi, za koji se vredi boriti.
Ines je malo zaostajala u grupi. Trudila se da osmotri sve predele kroz koje su prolazili. Kada je najzad pred njom bila kapija, ona nije mogla skinuti osmeh s lica.
Još malo! Kako bi bilo lepo provesti još malo vremena ovde... - mislila je u sebi.
Uvek možeš biti na granici draga. - začuo se dobro poznati glas odraza.
Da... zvaću te Es. - odjednom joj sine kroz glavu ta misao. Dovoljno dugo je bila sa sobom, i bilo je vreme da raskrsti te dve polovine.
Šta? Okeeeeeeej, čudna si. - prozbori polagano Es, pokazujući na paklu cigareta u njenom džepu na butini.
Ines je u potpunosti zaboravila na svoju dozu nikotina. Za sve ovo vreme, retko se okretala svojoj zavisnosti. To beše zato što je ništa nije moglo držati dovoljno dugo. Ni zavisnost, ni prijateljstvo, ni ljubav, ništa. To je bila njena tragedija koju je nosila sa sobom oduvek.
Zastala je na kapiji i zamolila najbližeg čuvara da drži otvorena vrata.
Samo da se nadišem još malo ovog vazduha, molim Vas! - rekla je blago i molećivo. Na to joj on klimnu glavom.
U tom trenu, prinevši cigaretu usnama spazi jednu personu. To beše dobro poznata osoba udaljena nekoliko metara od ulaza. U istom trenutku, setila se njihovog poslednjeg susreta, priča i planova. Istovremeno ju je obuzela i tuga i sreća. Biće da je to poslednji put da ga vidi pre nego što napusti grad.
Jednim pucketanjem prsta upalila je cigaretu. Povremeno bi uzimala duže dimove, a pokatkad bi jedva udahnula nešto. Gledala je u njega iz daljine, dok je on posmatrao ko zna šta, verovatno zamišljen. Gužva je bila prilično gusta. Možda je nije ni spazio, ali ona njega jeste.
Zar ćeš sad praviti dramu? Pusti čoveka da živi. - šaputala je Es.
Dramu? Pa život je jedno veliko pozorište, zašto ne bih dodala takve crte u ovaj trenutak? - mislila je Ines, ali samo na tome i ostala. Cigareta je dogorela do kraja. Izvadivši je iz usta, stavi je između palca i srednjeg prsta, a onda polagano ispali blizu Ichiga, na visini očiju, tako da je može primetiti. Brzo je klimnula glavom stražaru, a onda hitro krenula ka svojoj kući, želeći da odmori. Za svaki slučaj, želela je da se uveri da je sve u redu u toj gužvi.
#card106
Pošla je sporednim ulicama i prečicama, izbegavajući ljude.
