Second Temple: Ruins Cave 5

Napokon, nakon svih tih silnih prepreka, se cinilo kao da su nesto konacno postigli. Misteriozna figura je lezala na podu. Tesko je bilo sta moglo da se vidi tako da im je ostalo samo da nagadjaju. Ovo je mogla biti jos jedna u nizu prepreka koja ih ovoga puta cak moze i ubiti. Raneki je shvatio da je sada sada svaki dalji korak na samom kapetanu i bio je siguran da ce on doneti dobru odluku. Za to vreme je on odlucio da ponovo iskoristi ovaj misteriozni kristal kako bi pokupili malo novcica. Podigao je ruku i ponovio istu proceduru kao i pre.

#card835

Član 'Yukiteru' je izvršio sledeću akciju : #RP-OPCIJE

---

'Kockica 24' :

Stigavisi u narednu prosotoriju video je nesto tamo kako lezi. Pomislio je da je to Velja ,ali ne bi ga cudilo da je to neko cudoviste koje ceka da ih raskomada. Nije zeleo ovog puta da baca nikakve forice, cekao je da vidi sta ce njihov kapetan uraditi. Opet je seo  i  krenuo da miruje.

Sta cemo a  ? (rekao je tiho)

#card104

Kako sam prošla kroz vrata koja smo razbili, primetila sam crnu figuru nedaleko od nas. Ko je to? Da li da mu se približimo? Šta raditi? Gomila pitanja vrzmala su mi se u glavi dok je u društvu vladao muk. Tek je Raneki progovorio tiho, a i to mi je zvučalo tako rezervisano. Kao običnom čoveku, bilo bi prirodno prići mu. Pa ipak, vođena prethodnim iskustvom u ovom mestu, nisam mislila da je to najbolja ideja, sve i da je humano i normalno. Normalnost me je svakako odavno napustila.

Društvo, bez naglih pokreta. Pričekajte da proverim energiju oko nas. - rekoh tiho gledajući sve vreme u nepoznato telo.

Fokus sam prebacila na svoju moć i analizirala sve oko nas.

#card106

(vraćam eng od stancea)

Trzla sam se pri uzviku osobe koja je ležala na zemlji. Nikako nisam očekivala da će neko ko je možda povređen smoći snage za tako nešto. Poželela sam da mu uskočim u pomoć, da ga podignem i saslušam. Ipak, nisam smela dozvoliti to sebi jer ko zna kako se ta osoba oseća sada i šta je doživela. Svaki naš nagli pokret mogao bi rezultovati tragediji.

Ostala sam mirna i trezvena, ne želeći da se pomeram dalje. Bilo je i dovoljno što je Cezar pričao kao navijen. Nije mi se to svidelo, ali sam razumela da ljudi različito reaguju na određenu situaciju. Klimnula sam glavom na njegov pogled i iz ruksaka izvadila Solar Stone, držeći ga oberučke.

#card832

Kamen je lepo svetluca odišući životom, svetlom, nadom. Nadala sam se da će ga Veljko prepoznati.

Veljko, došli smo da ti pomognemo. - rekla sam malo glasnije, blagim tonom, kako bi me čuo pali ratnik.

Bacila sam pogled oko nas, osmatrajući čitavo mesto na kom smo se našli.

Dok je Cezar vodio glavnu reč, ostali su utihnuli. Bilo je dovoljno da njih dvojica popričaju, i onako nismo došli da pijemo čaj i tračarimo. Ukrštenih ruku stajala sam sa strane, oprezno slušajući svaku Veljkovu reč. Da li je bio zbunjen ili što god, delovao mi je sumnjivo. Verovatno ni mi nismo bili najčistiji za njega, posebno zbog promene tela.

Čim se malo oporavio, Veljko je počeo da svetluca, valjda prikuplja neku energiju? Pitala sam se zašto bi to radio... Da li očekuje neku pretnju? Možda je već doživeo nekakve strahote u ovom hramu? Ili se možda priprema da nas se otarasi? Sve bi mi moglo biti jasno osim ovog poslednjeg. Treba držati oko na njemu, odlučila sam.

E pa društvo, onda krećemo? Ne bi valjalo da se zadržavamo, ko zna šta se može desiti dok mi odlučujemo gde ćemo i kako ćemo. Za sad je ideja stići do lobanja koje smo videli. Predlažem da malko izmenimo formaciju, čisto da bi mogli da čuvamo jedni drugima leđa. Cezare, ti stani s Veljkom i idite prvi, ja ću iza vas, a ostatak tima ostaje isti.

Odavde sam ja preuzela reč i komandu, videći da Cezar gubi volju. Sačekala sam da svi stanemo u zadatu formaciju, a onda se obratila Velji.

Sećaš li se šta ti se desilo? Ako ti se ne priča, razumem. - upitala sam Velju nežnim glasom.

Polako smo izašli iz trenutne sobe i vratili se u magičnu sobu, kako se meni činila, koja je krila kristale u svojim dubinama.