Fourth Temple: Ruins Cave 3

Čim su ušli u prostoriju kiselina iza njih je nestala, ali daleko od toga da su bili sigurni. Odmah po ulazu ka njima su poletele igrice sa svih strana. Zamahnuo je mačem nekoliko puta i odbio sve koje su njemu pretile u tom potezu, a onda stao pored Samaela i bacio pet nozica u senbone koje su išli ka njemu.

"Idu sa svih strana. Pazite."

Povikao je svojim saborcima.
#card342 #card202 #card803

Stiglu su uspešno do osvetljene prostorije gde su divlji senboni krenuli na njih. Hitomi se prva našla na udaru te je krenula da taktizira svoju odbranu, brineći pritom za ostale.
Iskoristila je oružja koja je imala sa sobom i bacila svoje noževe na dovoljnoj distanci, kako bi sigurno susreli senbone koji su krenuli u napad .

#card201  (dodaje se + 48 na dmg)
#card202
#card803 ( 5x  i duplira se dmg)

Nakon što je odradila to, okrenula se da vidi da li je neko povređen – ćutala je, a onda rukom potražila potrebštine za brže zaceljenje rana, koji je možda bio potreban.

"Ovo je prva osvetljena prostorija. Svetlo jeste malo odlučnije nego dnevno, ali biće odlično mesto za odmor."

Stao je na stranu pokazivajući im da se okupe tu oko njega na uzanijem prostoru. Nije mogao da zna šta ih očekuje tako da nije hteo preterano da rizikuje. Pogledom je prešao preko svih koji su se tu nalazili. Na licima im se video umor tako da će ovaj odmor da im prija.

#card104

Nije mogao samo da stoji tu u tišini i da ništa ne progovara neko vreme pa je rešio da započne neku priču sa svojim saborcima.


"I šta vas dovodi ovde. Šta vas je podstaklo da krenete na ovu misiju."

Seo je na pod i čekao odgovor od svojih ljudi. Nadao se da će neko da se uključi u razgovor.


#card104

Baklje, vatrene, bile su svuda oko njih.
Otkud to? Nije to mogla predvideti, kao ni ništa od ovoga što im se događalo. Očima boje lavande, zurila je u ostale članove tima.
Ichigo im je postavio pitanje dok su odmarali.
#card104
„Na žalost Ichigo, mislim da nemam odgovarajući odgovor na to pitanje, nekako sam se nadala da ću saznati usput, koji me to „đavo“ naterao da se prijavim. Šta je s tobom?“ odgovori mu, postavivši isto pitanje.

"Ah ja nisam bio te sreće da biram. Više sam kao primoran da dođem zbog ranka koji imam."

Još uvek sam sedeo na podu i pokušavao da se što bolje odmorim i pripremim za nastavak naše male avanture. Samo sam se nadao da će taj Veljko uraditi nešto korisno u budućnosti.

"Poznaješ li možda Veljka?"

#card104

Nemoguće je koncentrisati se.

Bilo je ono što sam pomislila u istom momentu kada sam odsutno noktem palca dodirnula svoje prednje zube, kroz zatvorene usne. Način igranja, i jako loša navika koju sam zadržala kada sam se osećala neugodno, a sada je to prouzrokovano razgovaranjem o nepoznatom sa nepoznatim.
„Čuvenog Veljka? Ne. Nekako se nadam da ćemo ga upoznati na kraju... Šta ti znaš o njemu?“


#card104

"O njemu ne znam gotovo ništa. Jedino ono što smo na kapiji čuli, ali to znaš i ti ako si pažljivo slušala."

Umor na njenom licu gotovo da je nestao. Izgledalo mu je da se potpuno oporavila. Kako su stvari stojale mogli su polako da nastave dalje.

"Uništićemo leva vrata. Uzmi pušku Hitomi."

Dao joj je znak da može da puca po slobodnoj volji.

#card104

U jednom momentu sedela sam na podu i meditirala a u sledećem sam se refleksno trgnula i brzo ustala. Normalno, uzela sam top i krenula da nišanim u leva vrata. Trudila sam se da budem precizna kao i uvek, i nadala što jačem odzivu moći.

-Hajmo! Vrata, otvorte se... Da vidimo šta se krije iza..? – prozborila sam blago odsutno, više sebi u bradu i opalila.


#card833

Kada su se vrata konačno srušila iza njih se pojavilo 7 protivnika. Znao je da nisu preterano jaki, ali takođe je znao da su opet pogrešili. Ima li kraja njihovim pogrešnim odlukama. Mislio je u sebi dok je u ruci stvarao laser munje da ispali ka protivnicima. Znao je da je to dovoljno da ih ubije samo se u sebi molio da niko ne izbegne kako bi što pre završili tu prepreku.


#card50 #card43

„Zašto sto morali baš da krenemo ovim, težim putem..“ upitala sam u sebi. Okrenula sam se u desno i gledala u ostale iz tima. „Zašto sam ja morala da krenem baš ovim putem..“ Nastavila sam zamišljeno da se pitam zatvorenih očiju dok sam mirovala. Prsti su potražili staklenu bočicu u torbi, koja je čuvala magičan napitak, za slučaj da nekome zatreba hitna pomoć.

#card104

Kao što je i pretpostavio napad je bio dovoljan da ih porazi. Jedino je jedan uspeo da izbegne, ali on nije trebao da mu pravi toliki problem. Kako su svi napadi išli na njega stvorio je barijeru ispred sebe. Kada su prišli svi napadi izašao je van barijere i iz prsta ispalio laser ka protivniku, a onda se opet vratio iza barijere kako bi se odbranio od eventualnog napada.

#card348 #card350

„Spremni za dalje, zar ne ? “
Hitomi je jednom nogom zakoračila ka vratim koja su se nalazila pravo ispred njih, pravo od ulaza u pećinu. Moć joj se skroz povratila, tako da je uz manje muke, skoro lenjo, podigla top i nišanila u njih. Devojka lila kose pogledala je prostudirajući načas lica ljudi iz tima, a zatim se okrenula pravo sa stisnutom vilicom ali i osmehom na usnama. Hitomine oči su se fokusirale na vrata koja je upravo krenula da gađa, a zatim opalila....



#card833

Nekoliko trenutaka kasnije ušla je i ona u ovo prostoriju ustremila pogled na vrata koje je trebalo otvoriti i zgrabila top. Hitomi je naciljala vrata uz odobrenje tima. Njene oči su se blago zamutile ubrzo nakon što je opalila iz stopa i pogledala ishod...

#card833

Unutar prostorije, ostatak tima se skupio i čekao ishod, shvativši da su šanse bivale sve manje sada kada su prešli ovoliki put. Još neko je čekao osim njih, Veljko. Svako od njih zapravo je najviše čekao da pronađe ovog čoveka.

„hmm dakle jedan pogodak nije dovoljan bio“ devojka je glasno rekla i duboko udahnula vazduh, pre nego što je opalila iz topa još jednom, ka vratima.



#card833