Temple Exit

Konačno ušli su u neku prostoriju koja se razlikovala od drugih. U sredini nalazio se pečat sa pet ispupčenja koja su podsećala na dugmiće. Pretpostavio je da je to izlaz odavde i da moraju istovremeno da ih stisnu.

"Svako od vas neka stisne po jedno od ovih čudnih stvari."

Dao je svom timu instrukcije kako da postupe, a zatim izbacio sav raitsu koji je imao u telu. Dovoljna kolicina bi trebala da potisne i unisti pečat. Pogledom je presao preko saboraca koji su to isto uradili. Izgleda da na kraju nisu uspeli da nađu Veljka. Mozda nije u ovim hramovima ili je čak mozda progutan od sila tame. Saznace kada se vrate na kapiju.

#card109

Evo i nje, nasla se zureći u pečat koji je trebalo pritisnuti. Njeni obrazi su poprilimi ružičastu boju prouzrokovanju trčanju i žurbi da se povrati kući. Mali, skriveni osmeh pojavio se na njenom licu, kada je shvatila šta su sve prošli, i kako je čudno bilo, ali je zaista bila srećna što su na kraju skupa svi ostali. Izgedalu si svi dobro i zadovoljno, i poslušno su postupili izbacujući svu moć iz tela i pritiskajući svi u isto vreme, radeći kao jedno.

#card109

Kada su njeni hladni prsti dotakli dugme misli su odlutale u drugom pravcu. Trčala je, a njena neuredna kosa vijorila se na nekom vetru. Hladnoća je vlada okolo i ledila njene noge dok se pela na neki toranj. Magla, poput dima koju cigara stvara, dočekala je na kraju kada se uspela na sam vrh. Iznad nje je bilo samo nebo. Gledala je oko sebe, svesna da je neko posmatra. Tišina je vladala, ali ne ona neprijatna, baš suprotno, bila je to ona tišina prijatna na koju se čovek olako navikne. Njene oči su još jednom pretražile ovaj vrh susrevši se sa odrazom u ogledalu. Gledala je svoju ogoljenu dušu direktno u oči, a zatim spustila pogled....