Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Frostbite Peak

Frostbite Peak TUBfbUD

Vrh Ledene Oštrice je podmukli lanac planina smešten na samom rubu shinobi sveta. Nadvisujući okolni pejzaž, vrhunci su prekriveni debelim pokrivačem snega i leda koji nikada ne izgleda da se topi, čak i u vrhuncu leta. Vetar ovde nepromišljeno zavija, stvarajući jezivu i usamljenu atmosferu koja ledi kosti čak i najtvrđeg shinobija.

Na vrhu Ledene Oštrice, gde vetar nepromišljeno zavija i sneg nikada ne jenjava, Taisei je pronašao svoje utočište. Sedeo je na hladnom kamenu, okružen tišinom koja ledi kosti, mesto idealno za njegovu meditaciju. Dok je pokušao da utone u svet meditacije, vetar je savim slučajno doneo reklamni poster tačno u njegove ruke.



"Ovo je nešto novo," promrmljao je, njegove oči skenirale informacije na plakatu. Čudno mu je bilo videti ovakav događaj, javno organizovan u skloništu. Vetar je zavijao, gotovo kao da mu šapuće tajne koje se kriju iza ovog neobičnog poziva. Taisei je osetio neku vrstu izazova, kao da ga svet poziva na nešto što još nije shvatio. Svestan je da su ti reklamni plakati deo nečeg većeg, nečeg što će ga odvesti izvan granica njegove uobičajene samoće.

Taisei je hrabro koračao kroz gusti sneg i ledeno okruženje, penjući se uz strme padine planine. Svaki korak bio je izazov, jer duboki sneg i strmo tlo otežavali su mu put. Njegovi koraci bili su precizni, a fokus na cilju ga je održavao u pokretu.

Ponekad je morao koristiti svoje nindža veštine kako bi se probio kroz ledene prepreke, ali odlučnost da stigne do vrha planine se nije smanjivala.Nakon dugog napora i suočavanja s brojnim izazovima, Taisei je konačno stigao na vrh planine. Pogled s visine bio je zadivljujući, a osećaj zadovoljstva je bio neizostavan.

Jebote , ovo je svakim putem sve teže i teže..

Dok je Taisei stajao na vrhu planine, iznenada se našao licem u lice s velikim belim medvedom. Prvi instinkt bio je uznemirenost i priprema za borbu, ali Taisei, umesto toga, odlučio je smiriti situaciju.

Frostbite Peak 117-1175785_polar-bear-png-image-background-angry-polar-bear

Umesto napada, Taisei je koristio svoje nindža veštine da pokaže da nije pretnja. Laganim pokretima ruku i mirnim izrazom lica, pokušavao je komunicirati s divljim medvedom. U trenutku kada je medved shvatio da mu Taisei nije neprijatelj, atmosfera se promenila.

Veliki beli medved, umesto napada, postao je znatiželjan i blagonaklon prema Taiseiu. Osećaj prijateljstva ispunio je planinu, a Taisei je shvatio da nije svaki susret s divljim životinjama nužno sukob. Njegova veština komunikacije i razumevanje životinjskog ponašanja omogućila mu je da stvori neobičan, ali snažan savez na vrhu planine.

Nakon što su delili nekoliko trenutaka prijateljstva, Taisei je odlučio da belog medveda nazove Shiro, što na japanskom znači "beo". Taj naziv odražavao je ne samo boju medvedove dlake, već i njihovu povezanost i sklad koji su delili na vrhu planine. Taisei je pozdravljao svog novog saputnika s tim imenom, a Shiro je odgovarao svojim nežnim, prijateljskim rikanjem. Njihovo jedinstveno prijateljstvo nastavilo se razvijati dok su zajedno istraživali ove netaknute planinske predele.

Taisei i Shiro su zajedno prolazili kroz predele planine, istražujući svaki kutak netaknute prirode. Medved je bio iznenađujuće spreman pratiti Taiseija, pokazujući znatiželju prema svemu što ih je okruživalo. Taisei je proučavao medvedovu prirodnu gracioznost i snalažljivost u divljini, iz čega je crpeo inspiraciju za svoj vlastiti način borbe.

Dok su se penjali i istraživali, Taisei je primetio kako Shiro pokazuje znake očigledne inteligencije. Medved je reagovao na Taiseijeva komande i brzo je učio neke jednostavne trikove. Taisei je osećao da je ovo izvanredno prijateljstvo donelo ravnotežu u njegov život, donoseći mu radost i smirenje koje nije očekivao a i izlečilo njegovu samoću.

Taisei je osetio da je vreme za rastanak, pošto se previše zadržao na planini. Dok su stajali na vrhu planine, gledao je Shira s posebnom zahvalnošću. Ruka mu je nežno klizila niz belu dlaku medveda, a pogled mu je bio pun dubokog poštovanja.

"Shiro, prijatelju, došlo je vreme da krenem dalje, ali obećavam da ću se vratiti. Tvoje društvo mi je donelo mnogo, i hvala ti na svemu", izgovorio je Taisei s toplinom u glasu.


Medved, kao da je razumeo, njuškom je dodirnuo Taiseijevu ruku, pružajući mu izraze neke vrste oproštaja. Bio je to trenutak tišine, gde su prirodni elementi oko njih svedočili o snažnoj vezi između čoveka i medveda.


Taisei je počeo spuštati planinu, a Shiro ga je pratio još nekoliko koraka. Bez okretanja, Taisei je još jednom pozvao svojeg vernog prijatelja, "Shiro, čekaj me."


Frostbite Peak Tumblr_ob1djbhx1T1uayyjso1_500

U njegovom srcu, Taisei je znao da je ovo rastanak, ali takođe je osećao da će se ponovno sresti s ovim posebnim bićem. Sa zahvalnošću i odlučnošću u koracima, spuštao se niz planinu, ostavljajući Shira na vrhu, ali nosioći uspomene na njihovu avanturu u svojoj duši.

Tomohiro je stajao na ulazu u Vrh Ledene Oštrice, lanac planina smešten na samom rubu shinobi sveta. Ove vrhove je nadvisivao okolni pejzaž, prekriveni debelim pokrivačem snega i leda koji se nikada nije topio, čak ni tokom vrhunca leta. Vetar je zavijao nepromišljeno, stvarajući jezivu i usamljenu atmosferu koja je ledila kosti čak i najtvrđeg shinobija.

"Ovo je mesto gde priroda pokazuje svoju najnemilosrdniju stranu," promrljao je Tomohiro dok je gledao u daljinu, gde su se vrhunci planina gubili u oblacima. Osetio je kako hladnoća prodire kroz njegovu odeću, dok je vetar bio neprestano prisutan, hučeći kroz planinske prolaze i klisure.

Njegov cilj ovde bio je jasan proučavanje kvarcnih i safirnih kristala koje su ove planine krile u svojim hladnim, neprobojnim dubinama. Ovi kristali su bili poznati po svojoj izuzetnoj čistoći i magičnim svojstvima, ali su takođe bili izuzetno teški za pronalaženje i vađenje zbog surovih uslova.

Dok je pažljivo koračao preko zaleđenog tla, Tomohiro je razmišljao o drevnim pričama koje su govorile o skrivenim kristalima. "Svaki korak ovde je izazov," pomislio je, osećajući kako led škripi pod njegovim nogama. "Ali nagrade koje ove planine skrivaju vredne su svakog rizika."

Zastao je na jednom izdignutom mestu, gde je sneg bio manje dubok, i izvukao svoje alate za istraživanje. Počeo je pažljivo kopati, tražeći znakove kristala ispod površine. Vetar je postajao sve jači, ali Tomohiro je bio uporan. Njegova odlučnost i znanje o kristalima bili su njegova najjača oružja u ovom okrutnom okruženju.

"Kvarcni kristali su srce ove planine," rekao je sebi dok je izvlačio prvi komad čistog kvarca iz leda. Svetlost se prelamala kroz kristal, stvarajući spektakularan prizor u kontrastu sa sivim i hladnim okruženjem. "Oni su simbol snage i izdržljivosti, baš kao i ovo mesto."

Dok je nastavljao istraživanje, pronašao je i nekoliko safirnih kristala, njihov duboki plavi sjaj bio je kao dragulj usred bele i sive planine. "Ovi safiri su pravo blago," pomislio je Tomohiro, diveći se njihovoj lepoti i potencijalu. "Oni nose sa sobom moć i energiju koja je skrivena u ovim surovim uslovima."

Tomohiro je znao da će njegov rad na Vrhu Ledene Oštrice doneti nova saznanja i otkrića koja će koristiti ne samo njemu, već i njegovom klanu. "Ova planina je izazov, ali takođe i prilika," rekao je dok je pakovao svoje nalaze, spreman da se suoči sa sledećim korakom u svojoj misiji.

"Vrh Ledene Oštrice je više od surovog terena," zaključio je Tomohiro dok je posmatrao kako se sunce polako spušta iza vrhova planina. "Ovo je mesto gde se snaga i znanje stiču kroz hrabrost i upornost."

Alan se uspinje na Frostbite Peak, odlučan i koncentrisan, dok se planinski vrhovi kao izvanredno remek-delo prirode uzdižu pred njim. Svaki njegov korak kroz debeli sloj snega ispod nogu zahteva napor i strpljenje, dok se hladni vetrovi besomučno zabijaju u njegovu kožu, stvarajući osećaj da se čitav njegov sistem bori protiv okrutnih uslova.

Sneg, čija je površina prekrivena slojem leda, krcka pod njegovim čizmama, stvarajući zvukove koji se gube u beskonačnoj tišini planinskog vrha. Alan pažljivo postavlja svaki korak, izbegavajući klizave površine koje bi mogle da ga sruše u nesigurne provalije. Njegov dah izlazi u vidljivim oblačićima, dok se uzdiže prema vrhu, a svaki uzdah postaje vidljiv u hladnom, surovom vazduhu.