Bushima Ridge

Bushima Ridge predstavlja opasno područje stenovite obale, izložene snažnim vetrovima i udarima talasa iz beskrajnog mora. Nepredvidljivo vreme i žestoke oluje čine ga opasnim mestom čak i za najveštije ninje.

Orzek je dosao na novo mesto gde je trebao da se nalazi tenin kojeg je.Orzek trebao da porazi kao i svaki put do sada. Šetao je malo dok nije naleteo na protivnika a kada ga je video odmah je napao sa blastom munje kao i inače. Nadao se da će ga odmah pobediti bez mnogo muke.

#card186

400dmg na ken

#card160

Stunujem protivnika

#card665

Stvaram malo pače 

Orzek je stunovao protivnika I odmah nakon toga ga je i ubio sa svojom katanom. Ostalo muje da se odbrani od još par napada i onda da ide na novu misiju. Zamenio se sa nekim kamenom koji je bio blizu kako bi izbegao napad a zatim je pretrazio teninovo telo u nadi da ce naci seiki kockice. 

#card1

Izbegavam napad

#card353

#card19

Ubijam tenina

Orzek je bio jako srecan što je našao seiki kocku kod ovog ninje i što mu je ostalo samo da uradi još jednu misiju. No idalje je morao da se odbrani od napada koji je tenin poslao. Zamenio se sa nekim kamenom kako bi izbegao taj napad da ga ne bi pogodio.

#card1

Izbegavam napad

Orzek se jako smorio jer je morao da se ovoliko dugo brani od napada ali je odlučio da nakon što se odbrani od ovog napada nastavi dalje svoju misiju. Ponovno se zamenio sa kamenom kako bi izbegao siljke a zatim je primio 700dmg od druga dva napada. Nakon toga krenuo je na novog tenina.

#card1

Kretao se pažljivo kroz Bushima Ridge, gde su talasi udarali o stene nemilosrdnom silinom, a vetrovi šibali tako snažno da su pretili da ga obore pri svakom koraku. Sage Mode pulsirao mu je kroz telo, omogućavajući mu da oseti svaku promenu u okolini, svaki zamah vetra i vibraciju tla ispod. Zadatak je bio jednostavan u rečima, ali surov u prirodi, preživeti u ovom neprijateljskom okruženju i suočiti se s Kurotsume Banditima, grupom manipulatora elemenata. Koristili su snage prirode poput munje i leda kako bi oslobodili destruktivne napade.

Napetost je ispunjavala svaki njegov korak dok se uspinjao do višeg položaja sa kojeg je mogao da osmotri teren. Vetar mu je donosio miris soli i vlage, dok je pred njim ležao pejzaž prepun oštrih litica i provalija. Primetio je trojicu bandita raspoređenih na strateškim mestima.

Jedan je bio okružen svetlucavim munjama, dok su druga dvojica imali ledene i vodene aure. Shvatio je da će se suočiti s trostrukom opasnošću.

Približio se manipulatoru munje, koji je stajao na visokom steni i izdaleka posmatrao okolinu. Bez reči i bez oklevanja, stvorio se ispred njega brzinom koju je Sage Mode pojačavao do savršenstva. Podigao je ruku, fokusirajući svu silu u lakat koji je projurio ka grudima bandita. Udarac je bio tako snažan da je protivnik odleteo unazad, onesvešćen pre nego što je stigao da uzvrati. Zvuk udarca bio je poput groma koji je odjeknuo kroz Bushima Ridge, a taj trenutak nije prošao neopaženo.

Druga dvojica odmah su reagovala. Manipulator leda poslao je seriju oštrih ledenih šiljaka prema njemu. Krenuli su u njegovom pravcu zastrašujućom brzinom, reflektujući svetlost sa svakom iskriljenom ivicom. Instinktivno je odskočio unazad, izbegavajući smrtonosne šiljke, dok je manipulator vode podigao talas sa ivice litice, preteći da ga zarobi u vrtlogu i odbaci u provaliju. Iskoristio je svoje moci da oslobodi talas vazdušne chakre, koja je stvorila prepreku i odbacila smrtonosne projekcije leda i vode unazad.

Shvatio je da je najbolji način da završi misiju taj da ne pruža priliku protivnicima za sinhronizovani napad. Fokusirao je svoju pažnju na manipulatora leda, koristeći svoju brzinu i reflekse da se približi, oslanjajući se na precizne udarce. Njegova pesnica sletela je snažno, obarajući bandita na tlo, gde je ležao onesvešćen, dok se hladna aura oko njega gasila.

Sa preostalim protivnikom, manipulatorom vode, situacija je postajala opasna. Vidljivo uznemiren i u panici, bandit je podigao ruke, kreirajući gigantski talas koji se podigao visoko, preteći da se obruši. Stao je čvrsto, podigao ruku ka nebu i koncentrisao ogromnu količinu energije u pesnicu, a zatim je ispalio. Naleti energije probili su talas pre nego što je uspeo da ga zarobi.

Voda se rasula, kapljice su poletele u svim pravcima, dok je manipulator vode zastao, zatečen i bez snage za još jedan pokušaj. Brzim korakom mu je prišao, zgrabio ga za ogrlicu i povukao ga na kolena, obuzdavajući ga u tišini.

Ovo je kraj.

Promrmljao je hladno, gledajući protivnika pravo u oči dok je on nemoćno padao na zemlju.

Nakon završetka borbe, stajao je na ivici litice, posmatrajući beskrajno more koje se pružalo pred njim. Vetar je nosio miris soli i snažnih talasa, dok se osećaj smirenosti polako uvlačio u njega. Konačno je Sage Mode popustio, dok je svet postajao mirniji i čistiji. Završio je zadatak i u tom trenutku osetio je zahvalnost prema svemu što je naučio na planini Myoboku, snaga mu je sada omogućila da preživi u najtežim uslovima i suoči se sa najopasnijim protivnicima.

Pogledao je preko provalije, poslednji put posmatrajući surov pejzaž Bushima Ridge-a, osetivši poštovanje prema divljini ovog mesta i prema iskušenjima koja ga čekaju u svetu. Njegov put se nije završavao ovde, već je ovo bio samo jedan od mnogih izazova koji su mu tek dolazili na videlo.

Sa poslednjim naletom svežeg vazduha, okrenuo se i zakoračio nazad, odlazeći s mesta koje je postalo još jedno u nizu svedočanstava njegove snage i volje za istinskom spoznajom.

Nakon nešto duže infiltracije i špijunaže, moje prisustvo je bilo kompromizovano. Trčao sam dalje od neprijateljskog kampa, nisam još bio najsigurniji da channelujem Shunshin i samo pobegnem sa mesta. Hajper sensom osećao sam brojne chakra tačke, barem 20 iz skoro svakog pravca kako navigiraju ka mojoj lokaciji. Morao sam da budem brz i pametan kako bih pobegao iz situacije i sačuvao živu glavu. Jedan od plejeva je bio da dopustim mračnijoj strani da odradi posao, ali ako ja nisam bio siguran u uspeh situacije, sigurno neće ni ona biti. Stenovito područje je bilo neprohodno za običnog čoveka, ali za krdo šinobija je bio mačji kašalj. Pokušao sam biti što ilusivniji, kako je dolazila jedna grupica ubrzao bih se pokušavajući skroz da je obidjem.

Jurnjava je nastavila - neprijatelji su mi bili u blizini, osećali su moju chakru al sam i ja njihovu. Jedan pogrešan korak od bilo koje strane i gotovo je. Držao sam svoju distancu, bio sam donekle brži - to su bile godine i godine trčanja u pitanju. Koliko god ja brži bio, za mnom je nastavila horda šinobija.. Zastao bih, napao bi ih ali to bi dozvolilo ostalim grupama da me sustignu. Razmišljao sam brzo, sharinganom sam pokušao da analiziram teren, što bolji put da nadjem.. Situacija je bila teška. Da ih je barem nešto manje pa da pokušam ali.. Krenuo sam brzo sa znakovima ruku, sinula mi je ideja. Dok sam trčao, tlo oko mene je krenulo da usisava kamenje i neprijateljske šinobije.

Nije najoptimalniji plan, ali bio je tu da ih uspori. Kamenje je uveliko padalo u more peska koje ga je sitnilo u još zrna. Veći komadi kamenja su ostali živi, teže plutajući od sitnijih specimena. Po njima sam se kretao, a za mnom, malo usporeno su kretali neprijateljski šinobiji. Još malo, i moj trenutak da pobegnem će uslediti, u to sam bio siguran. Skakutajući od kamena do kamena, dobijao sam na brzini. Još barem 50 metara i na sigurnoj distanci za shunshin bih bio - dovoljno udaljen da me niko ne prekine u izvodjenju. Odjednom, na mom radaru kreću da se pojavljuju šinobiji sa svih strana - u roku od nekoliko minuta biću opkoljen. Morao sam da razmišljam brzo - Shiroi Enma grupa su umeli da budu nemilosrdni, nisam želeo da se nadjem na kraju njihovog mača.

Tlo se već unormalilo i vratilo nazad u tvrdo. Izgubio sam jednu grupu da bi me druga sustigla.. Ubrzo sam se našao oči u oči sa više mačevaoca. Mogao sam samo upaliti imunitet i možda pokušati da ih izmorim ali to bi dalo previše vremena ostalima da me sustignu, morao sam da reagujem brzo. Kako su se par njih zaleteli na mene, tako je buknula šuma na terenu, blokirajući vid na mene. Moja chakra je utihnula, a ja sam ubrzo nestao u krošnjama drveća, sakrivajući se medju granjem. Ovde sam već imao prednost - oni mene nisu osećali a ja njih jesam. Tako sam i navigirao kroz krošnje, izbegavajući gužvu, pokušavajući da pobegnem što dalje od njih. Kada sam se po mojoj proceni našao na bezbednoj distanci, odradio sam znakove rukama, channelujući shunshin i nestajući u vidu oblaka, završavajući misiju uspešno.