Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Golden Forest

Golden Forest DZxS3sH

Kako sunce počinje zalaziti, gusta šuma se pretvara u zadivljujući zlatni raj. Zraci sunca prodiru kroz visoko drveće, bacajući topli zlatni sjaj na sve. Listovi, nekada zeleni, prelaze u nijanse zlata, ambera i bronze. To je čaroban trenutak i prizor koji vredi videti.

Kako je sunce počelo zalaziti na kraju dugog dana punog treninga pored reke Šenzan, Hajato Takamura je nastavio svoj put kroz gustu šumu Zemlje kiše. Umoran od dnevnih napora, ali zadovoljan postignućima, koračao je tiho, gotovo nečujno, dok se oko njega priroda pripremala za večernji čin svoje dnevne predstave.

Kako je sunce polako nestajalo iza horizonta, šuma je počela prelaziti u sumrak. Hajato je duboko udahnuo, osećajući kako se zlatna svetlost stapala sa tamom, stvarajući novo veče. Krenuo je dalje, noseći sa sobom sliku tog čarobnog trenutka, podsetnik da čak i u najtežim vremenima, priroda ima moć da pruži utehu, inspiraciju i nadu.

Kako je Hajato nastavljao svojim putem, zvuci šume postajali su tiši, a njegov korak sve sigurniji. Svetlost meseca provijala se kroz grane, igrajući se na stazi ispred njega, kao da je vodila put. Bio je to put koji je znao srcem, put koji je vodio kroz dubinu šume, prema tajnom mestu gde se priroda i čovek mogu susresti u savršenom skladu.

Naišao je na malu čistinu, gde se mesec odslikavao na mirnoj površini jezera. Voda je bila glatka kao ogledalo, a Hajato je seo na obalu, gledajući u odraz neba. Tu je provodio sate u razmišljanju, tražeći odgovore na pitanja koja su ga mučila. Ovo jezero, ovaj trenutak mira, bio je njegov utočište.

U daljini se začuo blagi šum, i Hajato je znao da nije sam. Bila je to stara sova, koja je redovno posećivala ovu čistinu. Njene mudre oči pogledale su Hajata, kao da su razumele njegove misli i dileme. Hajato je cenio te retke trenutke tišine i razumevanja sa ovim plemenitim stvorenjem.

Nakon nekog vremena, Hajato se polako podigao i očistio ostatke prašine i zemlje sa svoje ionako prljave odore. Znao je da ga čeka dug put i mnogi izazovi, ali osećao se snažnije, smirenije. Priroda mu je pružila mir koji je bio potreban da nastavi dalje, sa novom snagom i odlučnošću.

Krenuo je nazad kroz šumu, osluškujući šum lišća pod nogama i blagi vetrić koji je nosio obećanje novog dana. Bio je spreman za ono što ga čeka, sa srcem punim nade i umom bistrijim i spremnijim nego ikada ranije.

Dok je ronin koračao kroz gustu šumu, njegovi koraci su bili lagani, gotovo kao da je postao deo same prirode koja ga je okruživala. Zvuci šume, od šuštanja lišća do udaljenog cvrkuta, umirivali su njegov um i podsećali ga na lepotu života izvan borbe i sukoba.

Njegov put kroz šumu vodio ga je do jedne male reke, čija je voda bila kristalno čista. Ronin se zaustavio da odmori, sedeći na kamenom obodu reke. Dok je posmatrao kako se voda nesmetano kreće, razmišljao je o svom životu. Sada kada je završio svoju misiju, bio je slobodan da traži novi smisao i svrhu.

Ronin je znao da više ne želi da bude samo ratnik. Želeo je da koristi svoje veštine i iskustvo kako bi pomogao onima koji su u nevolji, kako bi zaštitio slabe i nezaštićene. Odlučio je da će putovati po zemlji, nudeći svoj mač i mudrost onima koji su u potrebi, postajući zaštitnik bez gospodara.

Tako je ronin, nekad vezan kodeksom i dužnošću, krenuo u novi život, slobodan i pun nade, spremno prihvatajući sve izazove i radosti koje su ga čekale na putu koji je sam birao. Sa svakim novim korakom koji je pravio, ostavljao je za sobom staru tugu i bol.

Odlučio je da nastavi dalje, sada već dobro poznatim putem, prethodno utabanim koracima tada i dalje nesigurnog Ronina. Zlatna svetlost u nijansama koje su varilale od tamnih do zaslepljujuće svetlih njihale su se na njegovoj silueti, kao da se jedva probijaju kroz prozorske roletne.


Putujući skoro čitava tri dana, Koga se našao usred neke magične šume. Sve je delovalo tako obasjano, zlatno i zagarano. Koga je odlučio da mu je najbolje da ostane neko vreme u ovoj šumi jer nije siguran šta je izvan ove šume. Odlučio je da žadje duboko u šumi i osmotri teren.


Šetajući šumom, Koga je shvatio da je ovo mesto predivno. Podseća ga na nešto o čemu je čitao jedino u svojim knijgama. Ova šuma je bila bogata florom i faunom, svuda je primećivao vrste biljaka i životinja koje nikada nije video ranije. Koga je odlučio da se uputi dublje u šumu kako bi video više i osetio ovo mesto bolje.


Nešto malo pre ulaska u centar šume, mladi Koga začu neke ranjive jecaje, pažljivo ih je osluškivao. Koga je naišao na malu lisicu u zamci. Prvi put u svom životu je video lisicu crvenoga krzna, shvativši da je uhvaćena u lovačku zamku, Koga pritrča da je oslobodi zamke. Posle toga mladunče lisice mu pobeže. A Koga samo reče na kraju: "Dakle, ovde ima ljudi. ". Odmah posle ovoga postade sumnjičav prema ovom divnom mestu.


Šetajući do centra šume, Koga je primetio kako je sve više i više životinja u samom centru šume ali da nema nemira i da sve životinje žive u skladu, ovaj fenomen ga je zadivio, skoro da mu je ovako nešto bilo i neverovatno jer nikada nije ni čuo za ovako nešto. Na putu do centra šume, Koga je počeo svirati svoju magičnu frulu.


Kada je stigao do centra šume, Koga je ostao bez reči. U centru šume se nalazilo, kako će on to kasnije zapisati, vatreno jezero. Jezero čija je divota bila najiskreniji odsjaj sunčevih zraka koji su bogatili ovu šumu ali i smirivali sve koji su mogli videti svoj odraz u ovom jezeru. Koga je shvatio: "Mora da je ovo centar života u šumi, i energija mora da je jaka ovde."


Na putu do jezera Koga je primećivao sve veći i veći broj životinjskih zamki, kako bi svaku razmontirao, shvatio je da je razmontirao negde oko 12 zamki. Posle svake bi komentarisao i mrmljao nešto sebi u bradu ali mahom je gundjao na ljude. Ove zamke su učinile to da je postao mnogo oprezniji na svoje okruženje.


Prolazeći pored crvenih kedrova, Koga je osetio miris života koji je baš prisutan i na ostrvu Heien Kyushuu. Zato je i odabrao ovo mesto za svoj dom na kontinentu. Odlučio je da hoda polako ka centru šume tj. ka jezeru jer je želeo uživati u svemu što ova šuma daje.


Koga je zamislio jednu veoma zanimljivu igru, odlučio je da izbroji koliko kedrova je potrebno proći od njegove kuće do centra šume. Kada je otprilike stigao negde na pola puta, jednom od kedrova, Koga će urezati svoje ime. Koga je izbrojao do tog trenutka 3125 kedrova.


Od kako je došao u zlatnu šumu, Koga je počeo da proučava floru i faunu, da upija sve što se nalazi oko njega ili sve što se govori oko njega. Počeo je pisati i svoj prvi dnevnik (iako je ovo jako retko za njegov rang u društvu.) ali nije zapostavljao ni pisanje svoje zbirke pesama. Ovih dana je zapisao nekoliko novih pesama:


Crveni horizont,
sunce grli planine,
dan se budi blago.

Cvetni lampioni,
proleće plesom budi,
mirisni sanak.

Reka šapuće,
kamenje priča tajnu,
priroda spava.

List na vetru pada,
prolaznost u pokretu,
jesenji susret.

Zimski pokrivač,
sneg tiho prekriva san,
tišina bela.


"Konačno sam stigao do jezera" - izgovorio je Koga imajući na umu to kako mu je jezero vatre u stvari i omiljeno mesto u ovoj šumi. Šuma čini čoveka da se oseti kao da je u raju ali ga ovo jezero čini da se oseća kao da je na svom ostrvu. Za Kogu ovo ostrvo je imalo značajnu ulogu u ostajanju ovde.

Konacno sam ponovo stigao do prelijepog mjesta koje izaziva cuđebnje za covjeka poput mene. Prelijepi pogled koji me je ostavio jednostavno bez teksta kao i zadivljuje prelijepo drvece da se primjetiti. Nisam zelio nista drugo raditi nego samo promatrati. Stajao sam tako nekih sat vremena i nakon toga otisao.

Kako sam nastavljao hodati ponovo sam se vratio u sumu. Gledao sam lisce i drvece. Shvatio sam da sto vise puta nesto posjecujemo vise cemo vidjeti i vise primjetili. Ova suma mi je posebno to pokazala. Posle ovih svatanja sam krenuo dalje.

Pred sami kraj putovanja Shohei se nalazi u zlatnoj šumi. Prvi put ima priliku da vidi ovako magičan prizor, kao iz bajke. U momentu da malo odmori i uživa u prizoru koji ga je okruživao sjeo je na jedan malo veći kamen i gledao sve oko sebe kao da je došao do zen momenta. Koliko je to bilo lijepo u njegovim očima toliko je u njemu budilo sjećanje na vrijeme koje je prošlo, njegova sestra je uživala crtajući ovakve prizore pa ga je to ponukalo da razmislja o njoj u nekoj ljepšoj slici a ne onoj koja mu je bila u košmari.

Dok koračam kroz gustu šumu, osjećam se kao da ulazim u svijet čarolije. Staze obrasle mahovinom vode me dublje u njezine unutrašnje tajne. Svjetlost koja se probija kroz krošnje stabala stvara igru svjetla i sjene na tlu, stvarajući mističnu atmosferu. Tišina je gotovo opipljiva, samo povremeno prekidana cvrkutom ptica ili šumom vjetra među granama. Udahnem miris svježeg zraka i zemlje, osjećajući se jedinstveno povezan s prirodom. Svaki korak kroz šumu otkriva nove ljepote i tajne, kao da se otvara knjiga koju nikada prije nisam čitao. U ovom trenutku, osjećam se slobodno i puno energije, spreman istražiti sve što mi šuma nudi.

Tomohiro se kretao kroz gustu šumu, pažljivo birajući svoje korake dok je sunce počinjalo da zalazi. Gusta krošnja drveća polako se otvarala pred njim, dozvoljavajući zracima sunca da prodiru kroz visoke grane. Topli zlatni sjaj ispunio je prostor oko njega, preobražavajući šumu u zadivljujući prizor koji je oduzimao dah.

Osećajući kako se svaki list, nekada zelen, sada preliva u nijansama zlata, ambera i bronze. Vazduh je bio ispunjen prijatnom toplinom i blagim mirisom zemlje, stvarajući atmosferu mira i harmonije.

"Ovo je mesto gde priroda pokazuje svoju pravu lepotu" promrljao je Tomohiro sam sebi u nedra

Dok je hodao kroz ovu zlatnu šumu, Tomohiro je uočio nekoliko kristala kako diskretno sjaje među korenjem drveća i na mahovinom prekrivenim stazama. Bili su to mali komadi kvarca, ametista i citrina, čiji su se refleksi stapali sa sunčevim zracima, stvarajući magične prizore.

"Ovo je pravi raj za mene," pomislio je, kleknuvši da pažljivo pogleda jedan od kristala koji je svetlucao na zemlji. Uzeo ga je u ruku i osetio blagu vibraciju koja je odavala snagu prirode i energije tog mesta. Bio je svestan koliko su ovi kristali dragoceni, ne samo zbog svoje lepote, već i zbog svoje sposobnosti da usklade energiju i poboljšaju mentalnu jasnoću.

"Svaki kristal ovde ima svoju priču, svoj put i energiju," razmišljao je dok je pažljivo čistio površinu jednog ametista, diveći se njegovoj prirodnoj lepoti. Sunčevi zraci su padali na kristal, osvetljavajući ga iznutra i stvarajući igru svetlosti i senki koja ga je potpuno očarala.

Tomohiro je nastavio dalje, istražujući ovu čarobnu šumu dok je sunce polako zalazilo, ostavljajući za sobom tragove zlatne svetlosti. Osećao je kako se njegova veza sa prirodom produbljuje, kako svaki trenutak proveden ovde doprinosi njegovom razumevanju kristala i njihove energije.

"Ova šuma je savršeno mesto za meditaciju i sakupljanje kristala," pomislio je dok je pronalazio još jedan komad citrina, pažljivo ga smeštajući u svoj ranac. "Svaki korak ovde donosi novo otkriće, novu priliku da se povežem sa kristalima na dubljem nivou."

Dok je sunce potpuno zalazilo, šuma je bila ispunjena toplim zlatnim sjajem koji je polako prelazio u meke nijanse sumraka. Tomohiro je znao da će se vratiti ovde, jer je ovo mesto bilo više od prelepog prizora - bilo je to mesto gde je mogao da pronađe mir, inspiraciju i snagu kroz kristale i energiju prirode.

"Do sledećeg puta, Zlatna šumo," rekao je tiho, osmehujući se dok je izlazio iz šume, noseći sa sobom bogatstvo novih kristala i nezaboravno iskustvo.

Golden Forest Younger_Tsukiyama

prolayio sam kroy ovu sumu navecer i postavio sam sator da prespavam i ujutro nastavljam put.U jutro sam se probudio jako rano i nastavio svoj put



Uchiha Yorusu