Skroviste

S novom operacijom na vidiku, prolazio sam kroz guste šume južnog kontinenta. Ove operacije su mi manje više postala rutina kroz godinu dana, svaki put nešto zanimljivije. Ovaj put sam se našao na putu ka sabotaži jedne organizacije. Ko god da je zadao meni operaciju, verovatno nije bio usaglašen sa Kurotsume Yomeiem. Zadatak je bio kratak i jasan - sprečavanje neprijateljskih operacija. Na papiru gde se nalazila deskripcija operacije stojala je i neretka lokacije - ovog puta baza traženih šinobija. Imao sam na umu nekoliko načina kako da izvršim ovo sve - pohvatam ih i pravac u zatvor ili još prostije ukopam ih svojim peskom, ali na redu je prvo bilo da lociram njihovu bazu koja je naizgled nestala negde.

Nisam imao sreće sa pronadjivanjem neprijateljske baze pošto ipak, mesta su bila dobro našumljena a tragova chakre nije bilo nikuda. Nisam bio baš siguran zašto, ali nisam osetio nijednog neprijateljskog šinobija - pak ni nasumičnog civila ili putnika koji je možda prolazio sličnim putevima. Nastavljajući svoju potragu, sve mi je i dalje bilo čudno - pokušavao sam da ostanem na oprezu, pazio sam svaki svoj korak i bio svestan svojih okolnosti. Svaki trag, koliko minijaskulan sam prikrio, nikad nisam mogao znati šta me čeka u sledećoj senci - iliti jesam uz pomoć hajper sensa, ali on ništa nije osećao za sad. Nisam bio siguran više dal je uopšte bezbedno ostajati u ovoj šumi, ali istrajaću nekako - toliko sam barem znao.

Prolazeći kroz rastinje, naleteo sam na naizgled loše očuvanu, ali odlično sakrivenu zgradu. Na ulazu stojala je ugašena vatra, sigurno nekoliko dana je prošlo od njene poslednje paljbe. Ovo je prema opisu bilo to? Malo sam se začudio, pošto ipak, do sad bih se tukao sa dva tri jonina ili tenina ali ništa slično se ovde nije desilo. Možda sam ja samo pogrešno pročitao nešto na listiću al opet nije ni to bilo. Bio sam na pravoj lokaciji. Iznenadjen ali oprezan, ušao sam u skrovište. Unutra bilo je podosta prljavo, ali na neki način uredno. Videlo se da su šinobiji iz Kurotsume Yomeia pazili na mesto koliko toliko. Prošao bih kroz layout zgrade, proveravajući dal ima neka zamka ali opet, ništa.

Sem.. Podosta velike oružarnice, nekoliko fijoka punih misija, dokumenata, operacija. Verovatno wet dream svakog čoveka zainteresovanog za ovu organizaciju - no, ja nisam došao po to. Budući da domaćini nisu bili kući, sledeći najbolji način da ih sabotiram jeste da im uništim ovu bazu i sve zajedno sa njome. Za to mi nije trebalo nešto puno preparacije, imao sam dovoljno vatrene snage da im srušim čitavu kuću, opet sagradim i opet srušim. Papirni tagovi su se našli u svakom kraju - na oružju, medju dokumentima, glavnim sobama. Izašao bih iz kuće, odradivši jedan prost znak rukama, davajući papirnom tagu dozvolu da eksplodira, uništavajući čitavo skrovište. Prijala mi je blaga promena tempa što je doprinela nešto lakša misija. Uz lagane znakove ruku, nestajem u oblaku dima s mesta zločina.