Karaka i Ushiwakamaru zarobljeni senkom polako ulaze u mansion. Kontrolisani zatvaraju vrata (kroz mali otvoreni procjep je proletjela sjenka i zarobila ih). Zatvorivši prostoriju tek pokoja sveća je gorela u njoj, tek toliko da se vide obrisi prostorija. Sjena ih ponovo povlači istog tog trenutka u narednu prostoriju u kojoj nije bila nijedna svjeća. Prostorija uglastog oblika u trenutku zatvaranja vrata za sobom pretvorila se u potpuni mrak. Crnilo poput genjutsua je obavilo Karaku i Ushiwakamarua koji su sada pod kontrolom usporili hod i krenuli da vide šta je to iza ugla u prostoriji. Već nakon prvog koraka čuli su zvuk nalik lomljenju i pucketanju predmeta. Misterija ugla nije bila rešena ni kada su došli u taj drugi dio prostorije. Pucketanje i lomljenje je sada postalo zvuk escajga koji je sekao neko meso po glinenom tanjiru. Neko je bio tu ispred njih i obedovao.

Kroz mrak se lagano krećem, osjećajući svaki korak kao teret na leđima.  "  Ushiwakamaru, jesmo li zarobljeni u vlastitom neznanju ili igri senki? " Nepoznato mjesto izaziva nelagodu, a zvuk bešteka ... toliko blizu, a ipak tako daleko. Neka prisutnost se hrani tišinom, odzvanjajući lomljenjem i zvukom sekire na tanjiru. Ne smijemo pretpostavljati, već pažljivo istraživati  možda će se otkriti tajanstveni gost koji se skriva u ovom mraku.
Odabrao je braniti se šutnjom te vidjeti sta osoba za stolom ima da kaze

Obedovanje se nastavilo uz zvuke ispijanja nekog pića, možda previše glasnog vraćanja čaše na stoj, zvuka "tsss" koji je nastao pokušajem odglavljivanja hrane između zuba uvlačenjem  vazduha kroz nameštene usne. Mrak i tišina nastavila se još par minuta dok uz blagi jedva čujni škrip stolice osoba preko puta nije završila obrok. Još par put u muku ništavila te prostorije čulo se "tssss" u pokušaju čišćenja u ustima zaglavljenog mesa.



Pokušao se namrštiti da razazna facu djece ispred njega i uspeo je do detalja. (njegov batler Kuro nikada nije ni saznao kako može vidjeti u mraku).  

NIŠTA NE VIDIM!

ALI MOŽDA JE TAKO I BOLJE!

NE VOLIM DA VIDIM SLABIĆE!

KURO VODI IH U LOGOR DA TRENIRAJU!


Kuro (batler osobe ispred koje su sedeli i koji je kontrolisao decu) je provukao Nara senku i zavezao im usta. Nije bilo pametno da sada  nešto progovore. Kako ih je dovela tako je sada krenula i da ih vodi van prostorije. Ušli su u glavni hol gde se obično dočekuju posjetioci gdje je Kuro objasnio ninjama da ih je njegov gospodar zbog vike i dreke koju su proizvodili ispred njegovo mansiona na trgu  kaznio slanjem u Akumetsu logor - što je njegovom gospodaru bio samo drugi nazive za trening kamp Akumetsu grada.

Dok ne završite trening Akumetsu ninji ne možete napustiti ovaj grad.

Pognute glave dosao je ispred kucice koja se nalazila u blizini samog trga grada. Prisao je ulazu, okrenuo se i rekao svom pobratimu :

" Gledaj, ostavi meni da pricam. Valjda cemo tako pre izvuci zivu glavu odavde."

Obrnuo je krug ramena, tako da mu postura ledja bude na mestu i polako kroz okvir vrata usao u samu kucicu koja je bila malo poveca za samo njih dvoje. Prosao je kroz hodnik i u prvom zajednickom delu same zgrade Beo je zaseo na fotelju snuzdene glave cekajuci da mu se pojave bitne glave sela sa nekim zadatkom da opravda sebe i svoju moc.

Pod se odjednom zacrnio i potom zidovi. Mali vitražni prozori kroz koje bi tek tamo oko 4-5 popodne prosao zrak septembarskog sunca su najedno prekrivreni crnilom sjene. Nara jutsu je celu prostoriju obukao u mrak, spremajući ninje za ono što sledi.

Batler Kuro koji je izveo opisani jutsu je progovorio.

Čujem da je jedan od vas moj imenjak. Koji tačno?

Glas je bio ozbiljan, muški, čoveka između 40 i 50 godina. Bio je na samom ulazu kroz koji su prošli. Zvukovi u prostoriji i blagi žamor sa trga, prolaznika i majki što voće kupuju svojoj djeci je zamro ubrzo. Jedino što se čulo su bili njihovi glasovi, disanje, koraci.

Ja sam Kuro takodje.

Progovorio je glas. Imao je blagi osmeh na licu (moglo se čuti po glasu).

Oni to nisu mogli videti ali Kuro je okrenuo glavu u pravcu drugog ninje.

A ime tvog saborca?

Kum??? - Začuedjeno je upitao Kuro. Oženjen si onda ili to nešto tek planiraš?

Gazda nije bio tu pa je mogao malo opuštenije i ležernije da popriča sa mladim ninjama. Setio se vremena kad je on bio na njihovom mestu, ne u ovoj kući naravno već pred ljudima pred kojima je trebao da odgovara.

" Kum od krstenja. Morao sam ja da se ukljucim u ovaj dijalog, ne bi on znao tacno zasto smo kumovi. "

Opustio je ramena, od small talka Beo je totalno zaboravio da ce ovaj razgovor u nekom trenutku voditi ka ozbiljnoj temi o njihovoj misiji koja se desila pre par sati. Iako nije video svoga sagovornika, ocekivao je nekog blazeg sicusnog coveka, koji je ovde samo kao posrednik za sam govor.

Pa to je jako lepo onda. Reko je Kuro uz blag osmeh.

Hoćete li da vas počastim nekim pićem pre nego što vam objasnim suštinu vaše posjete? U ovo dobar godine ima ribizla tu ispred mansiona i od nje je sok stvarno izvanredan, mozda malo kisjeo al osvjezava bas. Predpostavljam da ste upravo došli iz borbe?

Bio je spreman da nastavi do kuhinje i donese im sok od ribizle sto cedio jutros.

Nešto drugo možda?

Bio je gostoljubim kao prema zvaničnim gostima koji su dolazili gazdi ovde u posetu.

"Ajde donesi u ono sto verujes."

"Samo nemoj da nas trujes nekim glupostima. Ako smo u poziciji za selo, da smo korisniji mrtvi, bolje to odradite muski." - rekao je sa ozbiljnim glasom, bez osmeha na licu koji mu je bio prisutan do ovog trenutka.

Nabacio je glavu na levo rame, cekajuci da mu Kuro donese to pice.

Kuro je pošao do kujne i koraci su blago nestali u daljini dok ih je umirio izbledeli hrastov pod. Nasuo je sokove u dve čaše iz bokala i kašikom makao rozu kiselinu što se skupila po vrhu od ribizle. Ubacio je dvije kocke leda u obe case i uputio se nazad ka njima.

Stavio je čaše na sto ispred njih. 

Ne brini mladi Beo nikada otrovom nisam ubio ni neprijatelje cak a kamoli saborce moga grada. 

Napomena: Sok je baš kisjeo.

Ispruzio je ruku cekajuci da mu se casa soka postavi pod ruku. Srknuo je malo pene koja je ostala na na vrhu samog soka. Obrazi su mu se skupili, nagrizli pljuvacku, a kiselina odmah prosla kroz njegovo grlo. Te je kroz mali kasalj rekao :

" Idi bre, mislio sam da si cedio ti malo vise ovo . Mozda nisi namerno stavio otrov, ali ako uzmem jos jedan guc, mozda me i ugusi. "

Rekao je sa  istim onim osmehom od pre.