U hramu posvećenom kami- Inari, Koga Yari ponovno koračao je stazom ka unutrašnjosti, oči ispunjene znatiželjom. Bio je očaran ambijentom i sagom hrama, ali ovog puta bio je posebno zaintrigiran bibliotekom koja se smestila uz sami oltar.
U trenutku kad je Koga zaronio pogledom u starije tekstove i svete spise, iznenada se začu poznati smiraj svilenkastog kimonoa. Miko Haruno, sadašnja sveštenica hrama, stajala je pored njega s osmehom koji odiše mudrošću.
Haruno:
(s blistavim očima) Koga Yari, radujem se tvom povratku. Biblioteka skriva dragocena saznanja koja su starija od našeg vremena, poput vodiča kroz duhovno bogatstvo. Da li je želiš videti?
Koga:
(s poštovanjem) Haruno, sveštenice ovog hrama poseduju poseban jezik, zar ne? Jezik Inari Sekken? Zar svi vaši spisu napisani na tom jeziku.
Haruno:
(klima glavom) Da, Koga. Inari Sekken, jezik koji seže daleko unazad, prenoseći poruke i tajne samo među miko sveštenicama ovog ostrva. Svaka reč nosi duh svetosti i povezanosti s prirodom. Veruje se da ovaj jezik potiče od same boginje Inari.
Dok je Haruno govorila o Inari Sekken, Koga je osetio vibracije jedinstvenosti u svakoj reci. Taj jezik bio je kao melodični šapat vetra kroz krošnje, tajanstven i lep.
Koga:
(s divljenjem) To je zaista čarobno. Hoćeš li mi pokazati nešto na Inari Sekkenu? Da li me želiš naučiti ovom jeziku?
Haruno:
(nasmehujući se) Naravno, Koga. Ali prvo moraš postati miko sveštenica.
(Šalila se Haruno)Koga:
(nadurio se) Stvarno sam očekivao da ćeš pristati, zato sam i došao ovde.
Haruno je započela nežnim tonovima Inari Sekkena, a Koga se iznenadi, počeo je pratio svaki zvuk. U tom trenutku, reči su postale most između njihovih duša, a molitva se uzdizala poput ptice prema nebu. To je bila jednostavna molitvu za blagoslov i mir.
Dok je zvuk Inari Sekkena odjekivao kroz hram, Koga je osetio snagu veze s Haruno i sa svetom oko sebe. Ova jedinstvena interakcija bila je poput susreta s dubokim duhovnim proplancima, gde se reči ne izgovaraju samo usnama, već i dušom.
