Šuma kraj obale

Šuma koja se pruža do oboda ostrva i ostavlja tek tanak sprud plaže koja je mešavina kamenite i peskovite kao sopstvenu granicu sa okeanom. Kako je jedini veći izvor drva na ostrvu koje je, kao svako ostrvo, relativno siromašno prirodnim resursima, strana koja je okrenuta prema gradu već je prokrčena i znatno ređa nego obalska strana.

Odlučio je da kao novo postolje za svoj zadatak iskoristi panj koji je ostao nakon seče drveta. U njegovom umu, taj panj bi trebalo da je makar nešto mekši od prvobitne stene, te će upiti deo snage pri udarcima koje će zadati.

Krenuo je jednim kamenom da tuca drugi dok taj nije pukao, uzeo je novi i stigao nešto dalje ali opet naišao na isti nemili kraj. Ipak, svakim udarcem se osećao sigurniji - ruka mu je pronalazila pravu silu i ugao udarca. Treći kamen, marljivim radom i brižnošću poprimio je oblik sasvim tanke oštrice.

Ipak, najpipaviji deo posla stajao je pred njim. Morao je izraditi dršku dovoljno tanku da oko nje mogu prionuti komadi ebonovine koju je ranije kupio. Oblik je morao biti krajnje tanak, a opet dovoljno stamen da izdrži upotrebu. Udario je drugim oštrim kamenom još nekoliko puta i dobio nešto što je nalikovalo obliku koji je zamislio.

Trebalo bi više da verujem u sebe. - Pomislio je gledajući u poslednji kamen koji mu se odjednom kako je izgubio svoju upotrebu učinio žalosnim. Svestan da je to samo kamen koji je pre koji trenutak bio u moru ali nesposoban da se otrese čudnog osećaja krivice, odlučio ga je zadržati za sada.

Dok sam hodao kroz šumu, zrak zore je probijao kroz guste krošnje, dajući mi osećaj smirenosti, ali i nadolazećeg nemira. Bilo je vreme za moju ANBU misiju – osiguranje perimetra u Nezavisnoj Zemlji, poznatoj kao Kraj Puta. Moja primarna meta bio je Odred Kori Oni, specijalisti za oružje, poznati po svojim smrtonosnim arsenalom mačeva, shurikena i kunaia. Svaki korak ka tom cilju bio je težak, ali odlučnost u meni rasla je svakim korakom. Sa svakim dubljim udahom, osećao sam težinu odgovornosti na svojim ramenima. Bio sam svestan da je ovaj zadatak ključan za sigurnost našeg sela, a neuspeh nije bio opcija...

Stigao sam do ruba šume, gde je počinjala Nezavisna Zemlja. Kraj Puta kako su ga zvali, izgledao je mirno na prvi pogled, ali sam znao da se ispod te površine krije opasnost. Moj zadatak je bio jednostavan – osigurati perimetar i osigurati da se Odred Kori Oni ne približi našem selu. Brzo sam se sakrio među senke, pažljivo osluškujući svaki zvuk i pomeranje. Svaki šum mogao je biti znak njihove prisutnosti. Proveo sam godine trenirajući za ovakve trenutke, i sada je došlo vreme da pokažem sve što znam. Moje oči su pratile svaki pokret, dok sam se kretao nečujno poput senke, spreman sam na sve...

Dok sam se približavao njihovom položaju, ugledao sam prve tragove njihove prisutnosti – tragovi na tlu, neobične oznake na drveću. Kori Oni su bili ovde. Polako sam izvukao svoj kunai, spreman za svaki eventualni susret. Srce mi je ubrzano kucalo, ali sam ostao smiren, fokusiran. Znao sam da moram biti brz i precizan. Ako me otkriju, moja misija bi mogla propasti, a naše selo bi bilo u velikoj opasnosti. Dok sam se kretao kroz gustiš, pažljivo sam postavljao zamke i signalne uređaje, obezbeđujući da svaki njihov korak bude praćen. Ova misija je bila ključna i nisam smeo da napravim grešku...

Nakon što sam osigurao perimetar, nastavio sam sa izviđanjem. U daljini, kroz maglu, ugledao sam siluete Kori Oni, okupljeni oko vatre, planirajući sledeći potez. Bili su naoružani do zuba, svaki sa unikatnim oružjem koje je odavalo njihovu smrtonosnu prirodu. Znao sam da moram brzo delovati. Aktivirao sam signalne uređaje, šaljući poruku svom timu da su Kori Oni locirani. Sada je sve zavisilo od koordinacije i brzine. Bio sam spreman da se suočim sa njima, da zaštitim svoje selo i osiguram da Kori Oni ne prođu dalje. Misija je bila u punom jeku, i nije bilo povratka. Kori Oni nisu imali pojma šta ih čeka...

Misija je bila uspešna. Nakon što smo neutralisali Kori Oni, osigurali smo perimetar i osigurali da nijedan od njih ne može dalje napredovati. Moje srce je i dalje kucalo ubrzano, ali sada iz osećaja postignuća. Moj tim i ja smo radili besprekorno zajedno, svaki korak bio je pažljivo isplaniran i izveden. Dok smo se povlačili ka bazi, sunce je već počelo da zalazi, bacajući zlatne nijanse preko horizonta. Osećao sam ponos i olakšanje. Kada sam stigao kući, dočekala me je tišina mog doma. Skinuo sam opremu i legao, osećajući umor ali i zadovoljstvo zbog uspešno obavljenog zadatka. Na kraju, selo je bilo sigurno, a ja sam znao da sam dao svoj doprinos...

Divus je stigao u Kraj Puta, zabačenu oblast u Nezavisnoj Zemlji, poznatu po svojoj izolaciji i teškom terenu. Ova oblast, sa svojim kamenitim pejzažem, gustim šumama i čestim maglama, predstavlja idealno mesto za skrivene operacije. Vetar je hujao kroz šumske proplanke, noseći sa sobom osećaj napetosti i opasnosti. Njegova misija ovog puta bila je prevara i dezinformacija, a meta mu je bila banda veštih iluzionista, Kasai Pleme. Ovi neprijatelji su bili izuzetno opasni zbog svoje sposobnosti da stvore živopisne i uverljive iluzije koje mogu dezorijentisati i ometati protivnike u borbi.

Divus je znao da će biti teško nadmudriti ih, ali njegova sposobnost da ostane smiren i fokusiran u najtežim situacijama bila je njegova najveća prednost. Krećući se kroz nepristupačan teren, pažljivo je analizirao okruženje, tražeći bilo kakve naznake prisustva Kasai Pleme. Njegov cilj je bio da ih uvuče u mrežu lažnih informacija i zbuni ih do te mere da se sami oslabe i naprave greške. U ovoj igri iluzija, Divus je morao biti korak ispred neprijatelja. Dok se kretao kroz senke, bio je spreman da ih nadmudri i ostvari pobedu koristeći svoj um i strategiju.

Divus se kretao pažljivo kroz gustu šumu, svestan da svaki njegov korak može biti zamka u svetu iluzija koje Kasai PleMe tako vešto stvaraju. Koristeći svoje senzor tehnike, koncentrisao se na otkrivanje čak i najmanjih tragova prisustva članova bande. Vazduh je bio ispunjen napetom tišinom, a svaki šum u daljini bio je potencijalna pretnja.

Kako je napredovao, uspeo je da locira njihovo skrovište, sakriveno duboko u srcu šume. Prizori oko njega bili su zapanjujuće prelepi, ali i zbunjujući—drveće koje je naizgled raslo naopačke, staze koje su se iznenada završavale u ničemu, i senke koje su plesale kao da imaju sopstveni život. Divus je znao da su sve ovo iluzije stvorene kako bi zbunile i dezorijentisale svakog uljeza. Uprkos tome, ostao je fokusiran, ne dozvoljavajući da ga ova igra iluzija zavara. Pažljivo je beležio sve što je uočio—njihove obrasce kretanja, taktike postavljanja iluzija, pa čak i najsitnije naznake straha među članovima bande. Tražio je najslabiju tačku u njihovoj odbrani, mesto gde bi mogao da probije njihov složen sistem iluzija i zbuni ih, okrenuvši njihove sopstvene trikove protiv njih.

Nakon što je prikupio dovoljno informacija o operacijama i ponašanju Kasai Plemee, Divus je prešao na sledeću fazu svoje misije—dezinformaciju. Koristeći svoje veštine i taktičko znanje, pažljivo je počeo da manipuliše percepcijom članova bande, kreirajući lažne tragove koji su upućivali na to da je njihovo skrovište otkriveno. S preciznošću, postavljao je lažne signale i tragove, vodeći ih do pogrešnih zaključaka. Jedna od njegovih ključnih taktika bila je da stvori lažnu iluziju prisustva neprijateljskih shinobija, čineći da članovi Kasai Plemena veruju da su pod stalnom prismotrom i u opasnosti od napada. Koristio je njihove sopstvene metode protiv njih, uvodeći diskretne promene u pejzaž, blago iskrivljene iluzije koje su delovale kao da su napukle, što je izazvalo sumnju i strah među njima.

Divus je znao da su iluzionisti iz Kasai Plemena veoma ponosni na svoju sposobnost da manipulišu percepcijom stvrarnosti. Zato je pažljivo radio na tome da podrije njihovo poverenje jedni u druge, uvodeći male, ali značajne nesuglasice i paranoju u njihove redove. Kako su počeli da sumnjaju u svoje iluzije i jedan drugog, bilo je jasno da je Divusova strategija dezinformacije uspešna.

Kada je bio siguran da je njegov plan postigao željeni efekat, Divus se tiho povukao iz Kraja Puta. Svaki korak je bio pažljivo isplaniran kako bi izbegao potencijalne zamke i osigurao da niko iz Kasai Plemena ne posumnja u njegov odlazak. Sumrak dana je bio njegov saveznik, pružajući mu zaklon dok je nečujno napuštao neprijateljsku teritoriju.

Kako se udaljavao od skrivenog skrovišta Kasai Plemena, osećao je olakšanje. Njegova prevara i dezinformacija su uspešno poslužile svrsi—unele su haos i nepoverenje među članove bande, ostavljajući ih nesigurnim u sopstvene sposobnosti. Dok je prolazio kroz gustu šumu, mogao je čuti udaljene glasove članova Kasai Plemena, koji su sada bili potpuno zbunjeni i dezorijentisani. Iako je misija bila teška i zahtevala maksimalnu koncentraciju, Divus je znao da je postigao svoj cilj.