Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Fire lake


Fire lake D96b80159414ba45189e70a214f6eedf
Velike jezero usled zlatne šume, ime Vatreno jezero dobilo je po svojoj lepoti Sunca koju emituje. Jezero je prostrano i možda jedno od najvećih u ovom delu kontinenta. Njegova okolina je bogata florom i faunom.


Došavši u centar šume, Koga je mislio da će zateći nešto, a dočekao ga je raj za oči. Koga je neprestano zurio u "vatreno" jezero. Oduševljavala ga je lepota njegove prirode i savršenstvo prisustva. Koga je odmah ostao zatečen i zapisao je svoj prvi haiku posle nekoliko dana.


Mladi Koga udahnu i izdahnu. Želeo je ovaj mir. Posle skoro mesec dana neprestanog seljakanja i tumaranja svetom, prešao je preko više od 3000 kilometara, Koga je bio umoran i želeo je ovaj mir, bio mu je neophodan. Zapisao je bezbroj strana a potom je zbog trenutka, zaspao na svom dugom kimonu. Sve životinje u okolini su osetile njegovu dobrotu i nevinost i dok je tako spavao, činilo se, da ga je šuma obgrlila svojim blagim vetrovima i svom svojom decom. Nekoliko sati kasnije, kada je ustao iz dubokog i mirnog sna, Koga je shvatio da je okružennim čoporom onih crvenih (zlatnih) lisica.


Shvatio je da je medju onim čoporom lisica, i ona mala lisica koju je ovoga jutra spasio. Ovo je delovalo kao priča iz neke sage koju je čitao kao manji, lisica je dovela celu svoju porodicu kako bi se zahvalila svojem spasitelju. Nije mogao odoleti ovom prizoru i shvatio je da mu nedostaje porodica. Pitao se: "Šta li sada radi Miko, moj učitelj i ostali ljudi iz mog sela." Proveo je sate razmišljajući o tome.


Razmišljajući satima, Koga je shvatio da ga ovo mesto čini da se oseća nostalgično ali sretno, i da je kao kod kuće. Duboko u noć je ostao da pije svoj čaj i da razmišlja o tome i onda je na kraju doneo odluku! Koga je odlučio da želi da ostane u ovoj šumi i blizu ovog jezera života. Koga je odlučio da će sutradan istražiti još malo okolinu jezera i sebi sagraditi nešto.


Izjutra. Koga je veče pre, obišao svu okolinu jezera, odabrao je savršeno mesto i rekao sebi: "Eto, želim ovde živeti!". Koga je odmah od ranog jutra počeo je ponovo tumarati šumom i primenio je svoje znanje i počeo je graditi svoju malu kućicu. Koga je ostao blizu jezera ali ne pokraj samog jezera.

Hajato se vratio, noseći svoj ulov u rukama, na vatreno jezero, koje je ime dobilo po svojoj lepoti sunca koju emituje. Gladan stomak loš je sluga bistrog uma i s toga je bilo izvesno da je vreme da pripremi sebi obrok, a zečetina je pružala sve potrebne makronutrijente.

Hajato je položio svoj ulov pored jezera i počeo pripremati obrok. Skupljao je drva i suve grane, postavljajući ih pažljivo da napravi vatru. Dok su plamenovi počeli da ližu drvo, bacajući svetlost na njegov lik, on je izvadio nož i počeo da obrađuje zečetinu. Preciznim i veštim pokretima, odstranio je kožu i pripremio meso za pečenje.

Nakon što je meso bilo spremno, Hajato ga je nabio na dugački štap i držao iznad vatre. Miris pečenog mesa se brzo širio okolinom, podsećajući ga na to koliko je zapravo bio gladan. Dok je meso krčkalo, on je razmišljao o svom putovanju, izazovima koje je savladao, i šta sve još treba da postigne.

Kada je meso bilo gotovo, Hajato je pažljivo odsekao prvi komad i stavio ga u usta. Ukus je bio divan, meso sočno i aromatično. Dok je jeo, osećao je kako mu snaga polako vraća. Ovaj obrok, jednostavan ali esencijalan, bio je ne samo hranljiv, već i simbol preživljavanja i adaptacije na izazove koje je život postavljao pred njega.

Dok je noć polako padala na vatreno jezero, Hajato je sedeo pored vatre, hraneći se i razmišljajući o svojoj daljoj avanturi. Zvezde su počele da se pojavljuju na nebu, a svetlost vatre igrala je na njegovom licu, osvetljavajući njegove misli i snove. U tišini noći, sa samo zvukom pucketanja vatre i šuma jezera, Hajato je pronašao trenutak mira.


Ono što je Koga činio iz dana u dan, kad god bi došao ovde, proveo bi sate u meditaciji. Činilo mu se da ovo mesto ima najbolju energiju za to, a potom bi proveo neko vreme vežbajući svoju frulu i vežbao bi jezik kontinenta. Koga je ovde pronalazio centar svoga sveta.


Koga je već danima ranije pronašao savršeno mesto za oltar kamu-Inari. Osetio je da ovde mora postaviti spomenik boginje sa ostrva, iako je to sada potpuno beznačajno, ali Koga je smatrao da treba vratiti Heien civilizaciju na kontinent. Koga planira da uskoro završi spomenik posvećen ovoj boginji i njen oltar.


Posle dugog rada na spomeniku i oltaru, Koga beše iscrpljen. Uze da jede ono nešto malo pirinča što mu je ostalo i poče razmišljati o hrani na ostrvu. "Huh" - izusti Koga na sav glas kada mu na pamet pade jedna suluda ideja. Koga, posle obroka odluči da se okupa u jezeru i da se tako pročisti.


Koga je zaista oseća kako ova voda u jezeru odnosi sve njegove grehove, sve što je morao učiniti u proteklih nekoliko meseci. Pobegao je od svoje porodice (ostrva), izneverio je neke veoma drage osobe, prvi put je orkvario svoje ruke, pomislio da će naći spas u zlatnoj šumi. Dok se kupao u ovom jezeru, Koga se molitvom smirivao.


Koga je ponovo proveo skoro čitav dan pokraj jezera vatre. Pomislio je u sebi: "Ponovo sam zaboravio.". Koga je sada žurio kući, a činilo se: kao da ni sam ne zna zašto ovoliko žuri. Koga je ponovo krenuo ka dalekoj šumi, brzim koračanjem je probao što pre da stigne svojoj kući.

Samuraj se vratio na vatreno jezero nakon rastanka sa Kogom koji je otišao misijom dalje. Mladi samuraj je rado provodio vreme kraj velikog jezera, upijajući sunčeve zrake koji su se emitovali sa njegove glatke površine. Ovde i sada, u ovom trenutku, Hayato je razmišljao o svemu što se desilo njemu i novom prijatelju kojeg je stekao. Jedno je bilo sigurno, nova epoha u njegovom životu je počela.


Prošlo je nekoliko nedelja od kako su se Koga i Hayato rastali, Koga je putovao svetom u potrazi za odgovorima. Koga se vratio u Zlatnu šumu, obišao je neka mesta, video je da je Hayato popravio statuu boginje Inari ali nigde nije mogao pronaći Hayata ali se onda setio da pogleda na jezeru. Kada je iz daleka ugledao Hayata, Koga potrča k njemu i viknu: "Hej Hayato!"

Sedeo je na obali reke i usavršavao svoje tehnike Zen-a, meditacijom i molitvom se ovoga puta služio umesto grubih sečiva dok je kalio svoj duh i um za predstojeće izazove. Kada je čuo poznati glas kako dovikuje njegovo ime, Hajato beše povučen natrag u realnost nevidljivom rukom. Pogled mu se ustremi ka izvoru zvuka a na krajevima usana provukao se blagi osmeh onda kada je ugledao Kogu živog i zdravog
.

"Koga-san."


Kada je Koga prišao Hayatu video je da ga je prekinuo u nečemu, pa u znak odobrenja i pozdrava ga udari po ramenu i reče: "Jesam li ti nedostajao? Ha, ha, ha." Prvo što je Koga pogledao jeste: da li Hayato nosi njegovu magatanu oko vrata, kada je uočio, laknulo mu je. Na Kogi se videlo da je povredjen i da je dosta dugo putovao, te on, požele da sedne pored Hayata. "Hoćemo li uraditi ritual pirinča."

Pomerio se u stranu kako bi napravio Kogi mesta da mu se pridruži. Na šaljivo pitanje odgovorio je ironičnim odmahivanjem glavom. Naslonio je ruke na katanu koja je, u svojim koricama, ležala u naručju Hajata.


"Ja sam svakako spreman, ali nisam siguran da li si i ti. Sudeći po tvom izgledu, deluješ kao da bi ti prijao odmor, san i obrok pre bilo čega drugog."


Koga je sa Hayatom još jedanput želeo da podeli deo sebe, svoje kulture i deo Haien naroda. Koga iz svoje nindža torbice izvadi malo neskuvanog pirinča, upali sveću koju je uvek nosio sa sobom i poče spaljivati pirinač. Posle svake bačene šake pirinča Koga je govorio drugu mantru. Ovo je zaintrigiralo Hayata, primetio je ovaj da Koga govori i nekim drugim jezikom, i da njegova kultura podseća na njegovu ali da je i veoma različita.

Posle rituala pirinča, Koga mu dade kratku istoriju iza ovog rituala, i kako ljudi Haien kulture ovo smatraju najosnovnijim ritualom (nešto poput liturgije). "Veruje se da je sama boginja Inari, prvenstveno bila kamu-do pirinča i zemljoradnika. Vreme provedeno na kontinentu za moj Haien narod je obeležem u agrikulturalnim manjim zajednicama i da su svi tada bili isključivo zemljoradnici. Tada smo i stvorili ovaj obred, koji i dan danas pratimo. Uzgred, hvala ti što si popravio statuu Inari."

Hajato je pažljivo pratio čitav ritual. Njegove oči upijale su svaki pokret. Recitacija na jeziku njemu nepoznatom nije predstavljala problem jer sam ritual podsećao je dosta na običaje njegovog naroda.

"Dakle to je bio razlog iza tvog neizmernog gneva onda u šumi. Sada je sve razumnije. Što se statue tiče...nju bih popravio svakako, s toga zadovoljstvo je moje."


Hajato htede da upita nešto, ali zastade. Nije želeo da prekida Kogu.


Dok je sunce gorelo jezero a i mladića, Koga je završavao ritual nekom veoma čudnom mantrom koja je podsetila Hayata na nešto, ritual se završio tako što je mladi Koga sav zapaljeni pirinač bacao u vazduh ili u jezero i izgovarao: "Seisho Shinkyoudoyaku! Seisho Shinkyoudoyaku!"

Iako ovaj ritual nije trajao dugo, zbog rane koju je Koga imao, bilo je iscrpno te je Koga počeo da se grči u bolovima ali nije želeo da pokaže slabost pred Hayatom. Želeo je da priča sa Hayatom i objasni mu zašto je otišao i gde je bio nedeljama ali je isto tako i bio gladan. "Je li Hayato, hoćeš li mi dati dosta hrane ako ti ispričam gde sam sve bio i šta sam radio."

Iako se Koga trudio da sakrije povrede, bol je bila čitljiva na njegovom licu, kao i vidljiva u ograničenjima pri određenim pokretima. Bol se prožimala kroz reči nepoznate, a opet poznate, mantre. Pošto ga je Koga upitao za hranu, Hajato mu odgovori dok je zatezao masnu kosu, skupljajući je u rep.

"Dobri moj Koga, obrok bih sa tobom podelio bezuslovno, ali pošto si sam sebi nametnuo taj samar - spremi retrospektivu dok budemo pripremali srneći gulaš."

"Gulaš? Šta je to? (Mladi Koga se zavali jer je sada znao: siguran je, ponovo se susreo sa Hayatom i sve njegove brige su sada nebitne.) Koga je mislio da ponudi pomoć oko spremanja gulaša ali prvo je želeo da zapiše nešto u svoju malu knjigicu. Pošto je zapisao sve što je imao, samo je nastavio sa pričom i nastavio je da umara Hayata, nije želeo da priča o ozbiljni stvarima dok gulaš nije bio spreman. Pričao je o tome kako je luk najbolje začinsko povrće, pričao je o onoj maloj lisici koja ga je do skoro svuda pratila, pravio je figure od papira a potom bi ih poklanjao Hayatu.

Hajato je pripremao sve potrebne sastojke. Sekao je luk, sitno, jer tradicionalni recept nalagao je sitno seckani luk kao presudnu stavku za dobar kvalitet gulaša. Na kilogram mesa trebalo je dodati kilogram crvenog luka, to je bila razmera. Ne žureći nigde, elegantnim potezima Hajato je ljuštio glavicu po glavicu, slušajući Kogine zamarajuće ali interesantne priče. Zanimljiviji za samuraja pokazaće se kreacije od papira.


"Zadivljujuće vešto barataš umećem origamij, Koga."


Mirisi su ovladali ovim otvorenim prostorom, Koga je mnogo mario za dobru hranu, a veruje da će ovaj gulaš biti nešto dobro. Pažljivo je Koga gledao Hayata i učio od njega. Njegov poslednji origami, koji je odlučio da pokloni Hayatu, a Hayato će ovo sačuvati do kraja života.

Fire lake 295733-artwork-nature-animals-fox-origami-paper-simple_background-the_little_prince

"Izvoli Hayato."

Posle ovih par trenutaka bezbrižnosti, Kogino raspoloženje se promeni i sve je bilo spremno da Koga počne da razgovora o svojem putovanju.

Luk se polako dinstao u kazanu dok je Hajato priprema ostalo povrće za gulaš. Dodao je krompir, beli luk i još nekog začinskog bilja koje mu beše pri ruci. Koga mu napravi još jedan dar, u boji magatame koja je visila obešena sa njegovog vrata. Hajatovo srce zaigra, malo je reći da je mladić vraćao davni izgubljen osećaj porodice i pripadnosti. Koga ga je, prvo likom a potom i karakterom podsećao na mlađeg brata koji izabra neki drugi životni put. Svakodnevna putovanja i surovost samotnjačkog života trebalo je da očvrsnu ronina i stvore ga imunog na ovakve momente slabosti. Sve jače crvčanje u kazanu podsetilo je Hajata na obavezu, te otrglo iz momenta. Zahvalio se Kogi, a potom zapečatio origami lisicu u svitak koji je imao pri sebi. Smatrao je da je samo tu bezbedna, tako krhka i lepa. U kazan dodao je meso i dolio vode tek toliko da ogrezne, mešajući varjačom blago par krugova. Govorio je, gledajući u sadržinu kazana kako se kreće u vrtlogu za varjačom, dodajući po neki komentar na priče o koginom putovanju


"Znaš posle napada na nas..."



Videlo se da se Koga ustručava da završi ono što je pošao da kaže, kao da mu je bilo žao nečega. Ali onda, posle par sekundi, Koga sakupi hrabrost i nastavi da govori.


"Mislim da sam te uvalio u nešto. Mislim da su ona misteriozna stvorenja bila tu za mene, i da ih je moje prisustvo na kontinentu u stvari privuklo da nas napadnu. Ovih dana sam probao da rekonstruišem knjigu zvanu Yokai kushu, ova knjiga je napisana od strane Kamuu Yuriya. Veruje se da je to bio učenjak koji je mogao videti i osetiti duše, koje je sam prozvao Yokai. Mislim da su ona dva yokai,a predstavljala upravo to, i mislim da ih je kod nas dovela moja loša karma. Oprosti.


Ovako uverljiv govor Koge je zatekao Hayata, on burno reagova jer ni sam nije znao šta da misli o onim bićima ili o ovome šta priča Koga, no, nastaviće da ga pažljivo sluša.

Gulaš se krčkao u kazanu, nad vatrom koja je pucketala kroz noć. Senke su igrale na njihovim licima, dok je Koga završavao svoje izlaganje. Hajato ga je pažljivo slušao, činilo se bez ikakve reakcije. Onda kada bi progovorio, njegov ton beše smiren, odlučan.


"Ako su to sve bili pokloni podkupljivosti, uzalud si trošio trud. Nešto više od puke slučajnosti, ispreplitalo je naše živote u ovo klupko. Ja ću ostati uz tebe i sa tobom, kao što ćeš i ti sa mnom, do samoga kraja. Ovo se mora rešiti, na ovaj ili onaj način."


Koga je ceo svoj život proveo na Haien Kyushuu, ostrvu gde je bio okružen ljudima koji su oduvek jurili znanje i nekakav trud. Od kako je Koga ostao bez svoje porodice u poslednjoj invaziji na ovo ostrvo, jurio je za znanjem i učenjem, učio je, učio i samo učio, te ga je ovo ohrabrilo. Pošto je čuo Hayatove reči, nastavio je sa pričom:


Kada sam otišao iz zlatne šume, uputio sam se u jednu pećinu. Ova pećina je očito bila jazbina za neku zlu i malicioznu karmu. a kada sam doneo rogatu lobanju sa sobom, izgleda da sam polomio seal koji je bio na pećini možda stotinama ako ne i hiljadama godina. Razbijanjem seal,a navukao sam na sebe lošu karmu i zato su nas i napala ona stvorenja. No, želeo sam da dokažem sebi to. Lobanju nisam mogao naći u svojoj kući, te sam tako pojurio za glasinom koju čuh u oblasti 13. Ne zameri, reagovao sam ishitreno.

Njegov pogled osta nepromenjen poput oštrice od najkvalitetnijeg čelika. Nemo je slušao, povremeno klimajući glavom potvrdno ka Kogi, kako bi mladić bio siguran da je samuraj i dalje prisutan. Gulaš beše gotov kad i Kogina priča, te Hajato sipa obojici po činiju i stavi na zemlju ispred njih. Iz torbe izvadi dva okrugla parčeta belog, pirinčanog hleba i ubaci Kogi jedan u gulaš.

"Hmm.. sada sve ima više smisla. Dakle, pečat je pukao i ko zna koliko demona koja su pre toga bili samo deo priči u bajki, izašlo je na slobodu. Ti kriviš sebe, neko nekog drugog. Apsurdno je upirati prstom."

Hajato zaustavi svoje izlaganje na kratko, uživajući u obroku koji je spravio, čineći dramsku pauzu pre finalnog pitanja:

"Nego, reci mi, poseduješ li znanje o tome kako da skinemo karmu? Zatvorimo pečat? Bilo šta?"


Koga samo u besu pognu glavu. Bilo ga je sramota što nema odgovor na Hayatovo pitanje ali se i pribojavao nečega, pomislio je možda da odgovor jedino može naći na ostrvu. Ali još uvek nije želeo da se vrati tamo.


Nažalost, glasine koje sam čuo u oblasti 13. su bile lažne, neki banditi su postavili zamku za znatiželjne putnike ali vratio sam im ja desetoduplo. Sada sam mislio da izvršim potpunu rekonstrukciju svih knjiga koje sam do sada upamtio, a potom, možda bismo mogli da odemo do tvog sela, možda tamo možemo naći odgovore na naš problem.
(mladi Koga je po svaku cenu želeo da izbegne povratak na ostrvo i shodno tome predloži prvo da odu do Hayatovog sela).

Hajato odmahnu glavom na Kogin predlog da posete njegovo selo.


"Nekom drugom prilikom, Koga-san. Bojim se da tamo nećemo naći ništa drugo do polja pirinča i par penzionisanih ratnika"


Hajato obrnu vodenicu na drugu stranu.


"Mislim da ćemo više benefita imati ako prvo krenemo put tvog rodnog mesta."


"Khm. Khm. Mislim da treba prvo da mi ponudiš svoj futon, ponovo sam povredjen. (Koga je odmah probao da izbegne svoje selo i odmah je počeo pričati o svojoj povredi.).

"Mislim da bi trebalo prvo da izvršim rekonstrukciju svih svojih dnevnika i knjiga, a potom bi možda bilo pametno, da me malo podučavaš borilačkim veštinama zar ne? (Koga je želeo reći da svaki put završi povredjen jer još uvek ne zna dovoljno o borbama.).

Blagi osmeh izmamio se na njegovom licu. Dečak je bio i više nego u pravu. Vatra se već uveliko gasila, a oni odavno završiše obrok. Hajato ustade, spakova kazan i ostatke hrane koja je i dalje bila topla, te predloži Kogi da krenu dalje, ka njegovom domu.

"Onda su naredni koraci jasni, mladi saborče. Pođimo sada ka mom domu, tamo ćemo dalje okrepiti telo i duh, a onda nas očekuje tvrd trening"

Hajato pruži mladiću ruku, svestan njegovih povreda, nudeći mu pomoć pri stajanju na noge ukoliko mu bude potrebna.


Koga i Hayato su se rayumeli. Posle čaja, gulaša i kratkog odmora, razgovora o svemu i svačemu, mladi Koga i Hayato su krenuli putem Inari hrama a zatim u Hayatov skromni dom. Hayato će dati onaj stari futon Kogi i Koga će u Hayatovoj kući rekonstruisati njegovu biblioteku. Podigli su se i pošli su do Hayatove oaze.

Posle nekog vremena stigao sam do prostranog jezera. Njegova ljepota je bila jos ljepsa nego sto je bila suma prije samo par trenutaka. Prelijepa flora i fauna je uljepsavala ovo mjesto. Nazalost i od njega sam se morao da rastanem.

Ponovo sam se vratio na ovo mijesto. Ponovo me je ocaravalo svojom ljepotom i cistim vazduhom. Dok sam promatrao ovo mijesto razmisljao sam o svom sledecem pohodu. Odlucio sam da zelim da posjetim cijeli svijet i da vidim sve ljepote koje on pruza i zato sam nastavio svoje putovanje.

Stojim uz obalu jezera, promatrajući njegovu mirnu površinu koja se proteže predamnom. Voda je smaragdno plava, reflektirajući nebo i okolne planine poput ogledala. Na površini jezera igraju se blage valove, dok sunčevi zraci blistaju na vodi, stvarajući sjajnu igru svjetla. Tišina je gotovo opipljiva, jedino prekidana povremenim cvrkutom ptica ili šumom vjetra koji povremeno zapjenjuje površinu jezera. Udahnem duboko, uživajući u mirisu vode i zraka, osjećajući se uronjenim u ovu idiličnu prirodnu scenu. Osjećam mir i spokoj dok promatram jezero, osjećajući se kao da sam pronašao skrovito utočište u kojem mogu pobjeći od svakodnevnog stresa i briga.