Hajato, čija je pojava bila poput mirnog jezera, stajao je dostojanstveno, svesno prihvatajući Koginu sumnju a sada izvinjenje. Obojica su bili ratnici časti, ali trenutak nerazumevanja bacio je senku na njihov susret.
No, sve se promenilo kada su se demoni, stvorenja tame i haosa, pojavili iz senke šume, donoseći sa sobom oluju straha. U tom trenutku, bez oklevanja, Hajato je stao uz Kogu, spremno se suočavajući sa opasnošću koja je pretila da ih proguta.
Koga i Hajato, sada snažniji u svojoj zajedničkoj svrsi, okrenuli su se prema demonima, spremni da započnu bitku koja će se pamtiti kroz vekove. Yanbo, demon koji je, nekim čudom znao ime samuraja, uskoro će se upoznati sa ljutom oštricom vernog saputnika zapuštenog ratnika.
Hajato, obučen u lagani kimono boje plave zore, stajao je nepomično, njegova katana blistala je poput zvezda na noćnom nebu. Njegove oči, mirne poput jezera, odražavale su odlučnost i spremnost. Yanbo, s druge strane, bio je kao oluja, njegov mač izgledao je kao zmijski jezik, njegov oklop crn kao noć bez zvezda.
Ne trošeći ni sekundu više, Hajato se, poput cunamija, sjuri na svog protivnika natprirodne forme, izustivši samo jedno pre nego što se dade u stravičan juriš:
"Mačevalac je moj, drugog ostavljam tebi."
Prva runda počela je snažnim udarom Yanbovog mača, ali Hajato je bio brz kao munja, izmicao se s lakoćom i uspevao da uzvrati kontranapadima iz pozicija koje su bile nekonvencionalne za kretanje jednog samuraja. Vetar je nosio njihove uzvike, a zemlja se tresla pod njihovim nogama. Mačevi su se sreli u plesu smrti, iskre su se raspršivale kao vatromet po tamnom nebu.