Selo Ushimari

Čim sam video zelenilo iz one pustinje, odmah sam morao ići ovamo. Pritom ne mogu više na ono sunce, mnogo je vruće. Sada sam u nekom selu.. Ovo mi deluje obećavajuće! Mogu samo zaklati nekog i to neprimetno. Da ne vadim Katanu i ostalo, samo ga malo pecnem munjom i pada čovek kao sveća!

Nije dekica toliko loš.. Samo malo voli da provocira, mada neće još dugo.. Ajde biću milosti, onesvestiću ga samo. Žao mi ga je jer liči na mog dedu.. Svakako ću ga onesvestiti, ta kockica mi više znači nego dekica..

#card353
Vadim Katanu bez slotova zbog samurai belta.
#card186
Naelektrisao sam se i dobijam 300 dmg +100 od pasivne munje
#card189
Poništavam njegov napad mojim zamahom!
#card200
Brzo se pomeram pored njega
#card189
Opet zamah zbog pasivne Kenjutsua, zamahujem da ga posečem po stomaku!

150+400= 550dmg

Dekica je odličan, sada se i odmakao. Za sada planiram da ga onesvestim, ali ako mi još jednom ovako s lakoćom izbegne napad i isprovocira me, neću se suzdržavati da ga ubijem!
Izgleda da se samo odmakao? Neće napasti? U redu ako neće on ja ću!!
#card189
Prišao sam mu i zamahnuo!!

550 dmg

Napokon… Pao je na zemlju, nadam se da neće iskrvariti. Mislim nisam pogodio ni jedan organ ni krvni sud… Preživeće ali za sad je patos.. Uhvatio sam ga za ramena i vukao ga do zida jedne kuće, bar da ga naslonim ga ne leži na sred puta kao pregažen ker.
Zamalo da zaboravim na kockicu hehe.
Pretresam ga
Razočarenje nema kockicu!!

Dok ga pretresam, ne nalazim kockicu ali sam primerio da me je neko video. Verovatno je mislio da sam ubio čoveka… Možda on ima kockicu!! U redu mogao bih i njega sredtiti!! On se zaleteo na mene, ja šta ću, kud ću. Lepo uzmem i zamahnem jednom

Na prvu sam ga posekao.. Samo je pao kao prase, opružio se kao ujak na slavi.. Nadam se da ga nisam ubio, u redu moj posao u ovom selu je gotov!!
Samo što sam krenuo setio sam se jedinog razloga zašto sam ovde..
Kockaaaa!!
Pretresam ga dok leži i ne nalazim kocku!!
Kako bedno selo, puu
(pljunuo sam na pod)

Selo Himisawa se protezalo pored prelepe poljane, obasjanoj zlatnim zracima zalazećeg sunca. Više od stotinu stanovnika živelo je u miru i harmoniji, okruženo dubokim dolinama koje su nekada bile dom Kaguya klana. Po legendi, Kaguya klana su bili moćni samuraji koji su vladali ovim zemljama, ali sada se njihova slava pretvorila u senku prošlosti. Selo je postalo popularna turistička atrakcija, privlačeći posetioce koji su želeli da osete duhove prošlosti među zidinama starih kuća.

U srcu sela, stajao je stari hram posvećen Kaguya klanu, sa svojim ukrašenim vratima i kamenim stubovima koji su pričali priče drevnih vremena. Samuraji koji su nekada hodali ovim dolinama ostavili su svoj trag u formi umetnosti i veštine, koje su se prenosile s generacije na generaciju. Dok su meštani obavljali svoje svakodnevne poslove, osećao se dubok poštovanje prema nasleđu koje su preuzeli od svojih predaka.

S obzirom na svoju istoriju, selo Himisawa je bilo poznato po svojim vestim samurajima, koji su svoje veštine iskovanih u borbama koje su se odvijale u ovim dolinama. Svaka kuća je nosila tragove starog klanovskog porekla, dok su se staze među poljanama preplitale s legendama o hrabrosti i poštenju. Iako je selo izgubilo politički značaj, njegova duhovna snaga nije bila umanjena.

Zora je donosila novi dan u Himisawi, osvetljavajući vrhove planina koje su se uzdizale iznad sela. Stanovnici su se pripremali za obaveze dana, noseći sa sobom nasleđe svojih predaka kao svetu obavezu. Trgovi su bili prepuni turista koji su tražili da dožive čari prošlosti i da vide vešte samuraje u akciji, iako su današnji borci više bili posvećeni umetničkim veštinama nego borbama na život ili smrt.

U tišini večeri, dok su se zvezde pojavljivale na nebu iznad Himisawe, selo je zračilo mir i harmoniju. Kaguya klan je možda bio samo senka svoje prošlosti, ali je njihovo nasleđe živelo u srcima svih koji su hodali ovim dolinama. Selo se pretvorilo u oazu spokoja, gde su umetnost, kultura i tradicija cvetale u svom punom sjaju, čuvajući i štiteći duhove prošlosti za buduće generacije.

Noć je bila mirna šetao sam selom i slušao zvukove prirode kad iznenada, neprijateljski ninja je iskočio iz senke, vičući "Chidori!" dok je moćna munja svetlucala u njegovoj ruci. Jakku je brzo reagovao, stvarajući četiri vuka od blata koji su se zaleteli prema munjevitom napadu. Sudar vukova i Chidori-a stvorio je eksploziju blata i munja, obasjavajući selo na trenutak. Nakon toga dlanom sam si potapsao leđa i postavio seal, preveliki bol na prednjem dijelu tijela onemogucavao mi je da uopce dodirnem trbuh ili bilo sta pored.

4x 300 dmg 1200 dmga i 100 hpstit od pasivne primio sam 400 dmga
#card96

#card1348

Iskoristivši taj trenutak, Jakku se povukao unazad prema jezeru koje je bilo svega pedesetak metara udaljeno. Stigavši do obale, zaronio je u hladne, tamne vode. Krv je počela da se širi po površini jezera, otkrivajući povrede koje je zadobio. Nakon par trenutaka je izronio na površinu gledajuči prema neprijatelju te duboko uzdahnuo i suočio se sa neprijateljem.

#card4

Urazumi se! Hajde da popričamo, sta imaš od ovog, nemam novce ako to tražiš

Plavušan je uplašeno počeo da trči do obale jezer gdje bi dok su ga vukovi pokrivali brzo zaronio misleći da mu je to spas. Ja sam gledajući na ovaj jadnjikav prizor smireno gledao i ojačavao sebe sa modom munje. Nakon toga je uskoro izronio i srebrenim jezikom počeo je da medi, pokušavajući da smiri situaciju.

"Možda ti nemaš nekog posebnog bogatstva ali zato tvoja glava ima."

Bio je to zanimljiv prizor za vidjeti, Odrastao čovjek mokar ko miš je svakim pokretom i akcijom pokušao da prikaže nešto što nije. Njegove oči su dobro zakrile njegove zamisli ali ovo me je samo dodatno nasmejalo. Izdahnuo sam kao razočaran u njegove akcije dok sam svoj mač posebnom tehnikom munje spremio za sledeći napad.

"Jel ti misliš da sam ja sisao veslo?"
"Spremi i sebe i svoga klona za sledeće."

Istog momenta nevjerovatnom brzinom svojim mačom bi kao grom udario u tlo i sa silom koji bi raznjeo sve ispred sebe uključujući Jakkua kojeg je vidjeo i onoga kojeg nije u jezeru.

#card186#card203#card15#card180

Talas munje ima 1250DMG i 400BRZ, stav je prokovao bushido i smanjujem Cd na tsukiri stav.

U bljesku munja, čitavo mjesto je zasijalo elektricitetom i Jakku koji se još kupao u jezeru nije bio izdvojen od ove sudbine. Sav je zasijao tolikom snagom da su se u momentu mogle vidjeti njegove kosti kao pod rengenom. Na kraju svega nastavio je da pluta na površini jezera kao što bi mrtva somina.

"Toliko o tome majstore Jakku."
"Možda nisi za ninje ali za bure jesi."

Odmah bi nakon antiklimaktičke borbe izvukao njegov leš i strpao ga u bure koje se nalazilo na molu pored. Možda je se malo čulo ali mrtvima to nije puno smetalo. Konačno nekako uguran unutra sa njime sam utrpao još i džak cementa, čisto da nebi počeo plutati na površini. Sa chakrom na stopalima ubrzo sam ga nekako dovukao u buretu 50 metara od obale na sred jezera.

"Bome si dobro težak vidi se da guzici nije falilo."
"Za ovu patnju koju si mi nanjeo noseći te, ako ništa barem bi se trebao zahvaliti."
"Mada nešto ne vjerujem da ćeš."

Gledajući u bure sa poslednjim pozdravom sam ga pustio da tone. "Toliko o tome............mirno spavaj sa ribama Jakku."
Uz poslednji pozdrav u svojim mislima nastavio bi dalje ka ne odredjenoj lokaciji.

Selo Ushimari je mesto gde se Nishikawa rodio i gde je proveo veliki period svoga zivota.Naravno bilo je vreme kada treba da nađe svoje mesto i napusti rodno selo.Pvo mu je padalo tesko na dusu sto mora da se odoji od kuce i porodice na ovakav nacin.

Mada nije imao toliko da odlucuje vec je morao krenuti i tako je zgazio na put odrastanja i sazrevanja.