Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Park Ishigami

First topic message reminder :

Najveci park u selu, prostire se na povrsini vecoj od 1km2 i svakodnevno je posecivan od strane mestana. U park svake godine dolaze razne zivotinje i koriste ga kao zivotnu sredinu i besplatno skroviste. Trenutno park ima manjak klupa pa zato mestani cesto koriste kamenje ili ponesu svoje stolice da bi seli.

Stigao sam do Ishigami parka. Na samom kraju ovog parka nalazi se uski put koji je veoma dugacak. Gdje taj put zavrsava tu pocinje dolina koja vodi do rijeke
Govorio sam ovo dok sam razmisljao koliko sam se priblizio destinaciji gdje planiram otici.

Baji je kroz park Ishigami hodao sa stilom, korakajući kao da je centralni lik u svom filmu. Sunčeve zrake prodirale su kroz grančice drveća.Baji nailazi na klupu te seda vadi paklicu cigareta i vadi jednu cigaretu pali je vuce dim i stavlja u usta.

Dok sam šetao parkom primetio sam čoveka na klupi čiji mi lik bio poznat, ali ne sećsm se odakle. Zastao sam, pokušavajući da ga se setim ali neuspešno. Hrabro sam mu prišao, smešeći se, iako je zbunjenost bila očigledna na mom licu.

Da li je slobodno da sednem pored vas?

Pitao sam ga s osmehom ali i mračnom urođenom aurom i izglrdom koje ne mogu da kontrolišem sa nadom da me se neće uplašiti.

Baji vuce dim svoje cigarete i pogleda u stranca koji mu je bio poznat ali ne zna odakle.Baji mu se nasmešio i sa ozbiljnom facom mu je rekao.
Možeš naravno ali da li se nas 2 znamo odnekud izgledaš mi jako poznato?

Nasmešio sam se, osećajući isto zbunjenost koja je igrala na njegovom licu.

Da, i meni izgledaš poznato. Mislim da smo se sreli u prošlosti, ali nažalost, sećanja su mi malo maglovita naročito posto sam bio u komi neko vreme iz neki lični razloga. Inače da se predstavim moje ime je Rei, a tvoje?

Odgovorio sam mu, pokušavajući prizvati detalje koji su izmičali mom pamćenju.

Baji vuce zadnji dim svoje cigarete te je baca i pogleda
Reia i kaze mu
Ja sam Baji drago mi je bas mi je zao sto si bio u komi.Ja sam samo 1 bijo u komi ali samo sat vremena.Nadam se da si sad dobro Rei
Baji mu se nasmeja i pruža svoju ruku da se pozdravi sa Reiem.

Glavobolja je polako popuštala, ali Masaya i dalje nije bio najbolje raspoložen. Hodao je kroz park, promatrajući okolinu, došao je do klupe ispod visokog drveta gdje je i sjeo. Sklopljenih ruku je promatrao okolinu, ptičice koje lete pa iste sleće ispred njega. Sve to mu nije donosilo neko zadovljstvo, i dalje je imao drugačije misli u glavi.

Sa osmehom na licu ustao sam pružio mu ruku i odgovorio.

Baš mi je drago Baji. Sad sam dobro i drago mi je što sam te upoznao, a nisi pobegao kao mnogi kad me vide. Svestan sam da sam pomalo strašan.

Baji sjedi kraj Reia sa opuštenim osmehom na licu, dok mu ruka nonšalantno odmara na ramenu Rei-a.
ne moraš biti tako ozbiljan. Nisi ti strašan, ti si kao mačić s tigrovskim stavom. Gledaj, sve je u načinu na koji nosiš taj izraz lica. Smiri se malo, sve je kul.


Baji potom pokušava imitirati neki smešan izraz lica, pokušavajući nasmejati Rei-a i ublažiti njegovu ozbiljnost.

Rei pogleda Bajija s blagim osmehom, ali ozbiljnost nije napuštala njegovo lice.

Razumem, Baji, ali ozbiljnost mi je u krvi.

Odgovara mu s laganom dozom humora.

Ali, hajde da probamo.

Rei pokušava opustiti svoje crte lica, ali čak i dok Baji pravi smešan izraz, ostaje miran.

Mada umesto tigra mislim da više podsećam na zmaja ili demona.

Dodajem pokušavajući mu pokazati da ozbiljnost nije nužno loša stvar. Njegova ruka nežno klizi s Bajijevog ramena, dok se smešak na njegovom licu pomalo širi.

Ipak, hvala na pokušaju da me nasmeješ. Možda je u mom slučaju teže, ali cenim trud.

Baji stavlja ruku oko Rei-ovog ramena i smirujućim tonom govori
E Rei, nema veze što si ozbiljan. To je deo tvog šarma. Ali, znaj da smo mi dobri drugari bez obzira na sve. Ponekad ja izvodim te svoje fore, a ti čuvaš ozbiljan fazon. To nas čini sjajnim timom, zar ne?


Zajedno smo nezaustavljivi, i nema potrebe da se menjaš. Ti si Rei, ozbiljan i cool, a ja sam Baji, malo luckast, ali uvek tu za tebe. Zajedno činimo neku posebnu hemiju, zar ne misliš?





Polako se diže sa klupe ne bi li krenuo do Ototsu ramena jer je izgladnio u medjuvremenu. Laganim koracima prolazi kraj dve ninje bacajući lagani pogled na njih, ne davajući previše pažnje. Jedan od njih mu je bio poznatiji, ali nije mogao da skonta ko je u pitanju.

Rei je pažljivo saslušao Bajijevu poruku prijateljstva dok se smeškao, osećajući toplinu prijateljstva koja je rasla između njih. Sada, dok su zajedno sedeli u Ishigami parku, shvatio je vrednost jedinstvene veze koju su delili u ovom svetu.

Hvala ti na tako toplim rečima, ali ne moraš da se brineš toliko oko mene navikao sam da živim sa tim iako je bilo jako opuštajuće podeliti to.

Baji stoji uz Rei-a i smirujućim tonom kaže: E
Rei, želim da znaš da sam uvek tu za tebe. Ako ikada nešto zatrebaš, bilo šta, bilo kada, samo me pozovi. Bez obzira na to koliko ozbiljan ili opušten trenutak bio, u mom svetu uvek ima mesta za tebe. Tvoj prijatelj Baji
je tu da pomogne, bez pitanja
.

Rei pogleda Bajija s dubokim poštovanjem i zahvalnošću, prepoznajući iskrenost u njegovim rečima. U tom trenutku, veza između njih postala je još snažnija, a Rei oseća sigurnost znajući da ima prijatelja poput Bajija uz sebe u svim izazovima.

Hvala ti što si postao moj prijatelj, takođe ako tebi bude ikad išta trebalo ili budeš teo da pričao o nečemu slobodno mi reci.

Baji sedi pored Rei-a, izražavajući ozbiljnost u svom glasu.
Rei, želim da znaš da ako ti bilo šta zatreba, ja sam tu. Bez obzira na to da li je u pitanju podrška, razgovor ili nešto konkretnije, uvek možeš računati na mene. Prijatelji smo, zar ne? I prijatelji su tu jedni za druge, čak i kad reči nisu dovoljne.

Dok sam razmišljao, svestan sam potrebe da se okrenem novim izazovima. Pogledao sam Bajija, a potom u daljinu, i odlučio promeniti temu.

Baji, hteo sam i tebi nešto reći. Planiram polagati Chunin ispite. Osećam da je vreme da koračam napred i testiram svoje sposobnosti na višem nivou.
Da li si ih ti položio ili bar pokušao da ih polažeš?


Pogledao sam ga s odlučnošću, znajući da je podrška prijatelja poput Bajija neophodna u predstojećim izazovima.

Baji vadi paklu cigareta i vadi cigaretu I pali te se okreće prema Rei-u i govori mu

Probao sam jednom chunin ispiti su jako teški Rei ja bi ti preporučio da još malo nesto naučiš.Ja sam razmišljao danas da polažem ali ne znam moram još dobro razmisliti.

Pomalo sam uznemiren čuvši da ih je i Baji pao a izgleda mi jačim od mene, što moje lice ne dopušta da se vidi ali opet znam koliko sma trenirao i učio za ovo pa mu odgovaram.

I ja sam probao već jednom da i radim. Oni su i bili razlog što sam upao u komu zbog duševne oli koju su mi naneli na tim ispitima. Prosto nisam želeo da se probudim. Ali mislim da sam ovog puta spreman i siguran sam da mi se ako i padnem ovaj put ništa slično neće desiti.

Takođe mislim da bi trebao pokušati ponovo tek kad si siguran u sebe.

Baji vuce dim cigarete i ispusta ga u zrak te se okreće Reiu pa mu govori
Opusti se Rei vjerujem da ces položiti.Ja cu mozda polagati danas ali moram još malo da naučim.Ali verujem u sebe da cu položiti

Rei klima glavom i blago se osmehnu, prepoznajući podršku u Bajijevim rečima.

Hvala, Baji. Verujem i ja u tebe, siguran sam da ćeš pokazati svoje najbolje na ispitu. Srećno s učenjem, i ne brini, videćemo se ponovo.

Pritom ustavši i pružajući mu ruku.

Baji vuce zadnji dim cigarete i baca je i obraća se Rei sa smeskom na licu

Vidi mo se Rei videćemo se sutra naravno.Ako hoćeš možeš sutra kod mene poslaću ti adresu pticom


Baji ustaje sa klupe i pozdravlja se i krece kuci

Rei mu pružići prijateljsku ruku, a Baji je srdačno stisne. Nakon toga, Rei odlazi s odlučnim koracima prema mestu polaganja ispita na akademiji, s Bajijevim rečima podrške još uvek odzvanjajući u njegovim ušima odlučan da postane jači.

Dok sam trcao ka kuci sav umoran nisam isao direktim putem tako sam zalutao u ovaj park, iako ima toliko lepih drveca prirode i ljudi nisam mogao da se zadrzim jer sam toliko bio umoran da su oci same krenule da se zatvaraju. Bilo je previse dece koje su me usporavali da dodjem do kuce. Konacno izlazim iz parka i nastavljam put kuci.

Dok sam šetao pored parka ka putu kuće mog prijatelja,stao sam i oduševljeno gledao u prirodu tog parka.
Tako sam sigurno stajao 10 minuta,sve dok nisam video kako deca maltretiraju njihovog druga.
Krenuo sam da mu pomogne,ali me je preduhitrio neki drugi shinobi za kog se ispostavilo da je to otac tog dečaka što je maltretiran.Okrenuo sam se i nastavio ka kući mog prijatelja.

U urbanoj džungli, prikrivam se u senkama nebodera, posmatram i analiziram pokrete ljudi. Učim kako da se neprimetno krećem kroz gužvu, koristeći arhitekturu grada kao zaklon. Razvijam veštinu maskiranja i brze reakcije.

Vrlo smireno došetao bih do vrata ovog parka te bih prošao korz ista ta vrata sa namerom da se malo odmorim i pročitam koju stranicu knjige


Polako bih šetao korz park sa namerom da ugledam neko mirno mesto. i tako dok sam gledao uspešno bih ugledao jedno vrlo prijatno mesto na koje bih mogao da sednem i malo da se odmorim


To je bila jedna klupica locirana do malog jezerceta i nisam oklevao da sednem na istu pa sam požurio ka tom mestu i bez problema sam seo na isto

Nakon što sam već seo na klupu malo bih promotrio teren iz radoznalosti da vidim šta se dešava unaokolo i da li posotji nešto zanimljivo što se ternutno događa. Kao što sam i pretpostavio park je vrlo prazan i smiren to je bilo dobro za mene jer sam mogao čitati na miru


Otvirio bih stranu knjige gde sam stao i čitao bih o Yamamotovom provom duelu. Dok sam čitao knjigu i slušao njegove taktike vreme je letelo  i bilo je vreme da se polako pakujem i uputim ka kući

Ustao bih sa svoje klupe i pripremio se da polako krenem svojim putem. Ostavio bih knjigu pod desnu mišku čvrsto sam je držao kako ne bi ispala sa namerom da mi slučajno nepadne i onda bih morao ta kupim novu


Dok sam tako hodao kroz park video sam da i drugi ljudi polako odlaze i zano sam da mi je vreme i sa njima da krenem polako svojim putem svako tako je najbolje


Poalko bih došao do kapija koje su označavale ulaz u park i bile su mnogo lepo ukrašene. Prošao bih kroz ta vrata i izašao bih nazat na ulice


Saburo je stigao u park Ishigami, trazeci jos jedno mesto gde bi mogao pronaci trenutke opustanja. Park je bio oaza zelenila, sa sirokim stazama koje su se gubile medju drvecem i cvetnim alejama. Zvukovi ptica i blagi sum lisca dodatno su pojacavali atmosferu mira.

Pronasao je udobnu klupu pored jezerca i seo kako bi u potpunosti iskusio opustajuci ambijent parka. Posmatrao je ljude kako setaju, a patke su mirno plivale po vodi. Sunce je probijalo kroz grancice drveca, pruzajuci tople zrake na njegovo lice.

Saburo je izvadio omiljenu knjigu iz torbe i poceo citati, potpuno uronjen u pricu. Zvukovi prirode postali su pratnja njegovom citanju, pruzajuci dodatni sloj opustanja. Park Ishigami, s svojom prirodnom lepotom i spokojem, postao je idealno mesto za Saburov beg od svakodnevnih briga.

Dok je provodio vreme u parku, Saburo je osetio kako mu se um smiruje, a telo opusta. Shvatio je koliko je vazno povremeno se povuci u prirodu i pustiti da je mir i jednostavnost okoline preuzmu. Sa osmehom na licu, zahvalan na trenucima mira, Saburo je odlucio da ce park Ishigami postati redovna destinacija za opustanje nakon napornih dana.

Nakon nekog vremena provedenog u parku Ishigami, Saburo je odlucio da krene kuci, noseci sa sobom osecaj spokoja koji je dobio od prirode. Polako je ustao sa klupe i krenuo stazom prema izlazu iz parka. Nakon malo duzeg setanja bio je blizu svoje kuce.

Saburo je ponovno krocio u Ishigami park, osecajuci poznati mir i spokoj koje je ovo mesto pruzalo. Park je bio obavijen jutarnjom svezinom, a drvece je blago sustalo na povetarcu. Ptice su veselo cvrkutale, doprinoseci harmoniji prirode. Ishigami park je bio jedan od lepsih Saburu.

Ovog puta, Saburo je odlucio istraziti nove delove parka koje do sada nije istrazivao. Hodao je stazama koje su se gubile medju gusto zasadjenim drvecem, otkrivajci skrovita mesta i tihe kutke gde je priroda bila neometana. Ovo je sve Saburu radio u Ishagimi parku.

Naisao je na jezerce oko kojeg su se sirile vesele patke. Smesten na klupi uz vodu, Saburo je posmatrao igru ptica na jezeru i ljude koji su se opusteno setali oko obale. Osecao je spokoj koji mu je dolazio iz okoline, kao da je ponovno pronasao svoje utociste u prirodi.

Nakon setnje parkom, Saburo se zaustavio na istom mestu gde je prethodno uzivao u kafi. Narucio je svoj omiljeni napitak i opusteno posmatrao zivot oko sebe. Ishigami park mu je pruzao ne samo fizičko opustanje vec i duhovnu smirenost, cineci svaku posetu posebnim iskustvom.

S vremenom je shvatio koliko je ovakav ritual poseta parku Ishigami postao vazan deo njegovog zivota. Ovde je nalazio mir, inspiraciju i povezanost s prirodom koja mu je bila neophodna u ubrzanom ritmu svakodnevnog zivota. Nakon ovoga Saboru je odlucio vratiti se svojoj kuci u miri i tisini.

Došao bih do parka gde sam se nadao da ću pronaći mir. Kako sam došao na ulaz polako sam hodao tražeći neko lepo mesto za odmor. Brzim koracima ugledao sam nešto što se sijalo. To je bila klupa u ćošku parka do jezercta gde nema puno ljudi


Ne bih razmišljao i krenuo bih da trčim ka toj klupi i da nedam nikom dam i zazume istu tu klupicu

Konačno sam dotrčao do klupice i przianjem posle svega što sam prošao ovo uopšte nije bilo naporno. Gledao sam klupicu i bio sam vrlo srećan što sam uspeo doći do nje


Konačno nakon dugog vremena seo sam na klupicu i počeo sam meditirati u nadi da konačno pronađem svoj unutrašnji mir i da se smirm da ne bi moram puno da se mučim više

Konačno bih seo i krenuo bih da meditiram i da smirujem misli od ovog dana. Krenuo bih da razmišljam o mirnoći trave i koliko je ona vesela kad je vetar uzburka


Tako sam razmišljao i nekoliko ljudi krenuli su da ulaze u park i ptice su krenule da lete po nebu i de se vrte u krug oko parka pravivši lepe oblike

Dok sam tako meditirao u potpunosti smiren ne obazirući se na sve što se dešava oko mene u sebi sam video pravog sebe i pravi mir. Kako da dođem do njega BAM! nešto me je klucnulo po glavi i poremetilo je moje meditiranje


To je bila poruka od nekih joinna i  chunnina i zahtevaju da se javim u akademiju i da imaju nepšto važno da mi saopšte

Brzo shvativši važnost ove poruke ja sam lansirao sebe iz klupcie ko da me grizu pauci. Brzo sam video da je ta poruka od strane važnijih činova sela i da nesmem traćiti vreme. Potrčao sam ka izlazu iz kapije u svojoj punoj brzni. Za par sekunid došao bih do izlaza i izleteo bih iz istog kao neki ludak  jureći da dođem do akademije

Nakon sati predanog učenja u biblioteci, Hatchiro je odlučio dati odmor svojim mislima. Prošetao je do obližnjeg parka, gde su krošnje drveća šaptale miris prolaznosti vremena.

U hladu, Hatchiro je usporio korak, osluškujući prirodu kao deo svoje nindža meditacije. Miris cvetova i šuštanje lišća pružili su mu trenutak smirenosti pre nego što se ponovo uputio ka ostalim delovima sela, sa namerom da obidje celu okolinu.