Restoran "Sirena Cove Lounge"

Voleo je kada ga put nanese na ovako lepo mesto. Sam kafic nalazio se tik uz jednu od najcistijih i najlepse uredjenih plaza koje je do sada video. Ovo mesto nije ni bilo ucrtano na mapi jednostavno je postojalo. Privlacilo je svojom lepotom prolaznike, poput Peleta, da skrenu sa glavnog puta i dodju da se odmore. Kada je usao zauzeo je mesto koje je u svakom lokalu najvise voleo, ono za sankom.

Prisla mu je lepa zena u bikiniju i on je odmah morao da pita za ime. Lepa kao barbika plavusica ozarenog lica zvala se Lidija. Posto lokal u ove rane jutarnje casove bese prazan pozvao je da sa njim popije nesto sto je ona prihvatila. Uzeli su oboje po long island koktel i njihovo druzenje je pocelo. Pricala mu je o svom zivotu, koji je bio idilican kao iz bajke. Radila je ovde jutrima da bi se popodne kupala na plazi i tako u krug sto joj je bilo i vise nego dovoljno za srecu.

Na njegovo pitanje ima li mozda muza, odgovorila je negativno. To mu je bio znak da moze da dobije i vise od svoje nove drugarice. Znao je sta radi posle.

~Pa idem na plazu da se kupam. Hoces sa mnom?
~Ali nemam kupaci.
~Nemam ni ja.

Bila je direktna u svom pozivu. Znala je sta zeli od Pele. On se samo osmehnuo, prihvatio i nastavio razgovor kao da ovih par recenica ni nisu bile izgovorene.

Kasnije tog dana otisli su na plazu i stvarno nisu imali kupace. Taj deo price necu opisivati ali da kupali su se zajedno, zezali ovo ono. Mozete i zamislit sta se posle toga desilo. Pele konacno zadovoljen posle duzeg vremena lezao je sa njom na plazi. Susili su se na peskircetu koje su prostrli. Sunce je vec zalazilo.

~Mogli bi ovo nekad da ponovimo.
~Pa i ne bi.
~Zasto?
~Ja sam draga vecita skitara. Takav mi je posao.
~A cime se bavis?

Neprijatna tisina je nastala. Iako su bili zagrljeni posle cina tu uz zalazak sunca neprijatnost se osecala. Bilo mu je glupo da sakrije sve od nje.

~Shinobi lutalica.

To joj je bilo dovoljno da zadovolji svoju potrebu za odgovorima. Dalje nije htela da ga propituje.

Otisao je sledeceg dana nakon noci provedene sa njom. Ovaj susret bice mu jedan od najlepsih i najbezbriznijih trenutaka u njegovom zivotu. Ipak se redovno suocavao sa smrti, konstantno borio, radio opasne misije. U jednom trenutku i strah ga je napustio, sto je naravno lose. Kakav je to covek koji se ne boji smrti? Pa ja cu da vam kazem... LUD! Shinobiji mogu smireno da vode borbu jedni protiv drugih bez i jedne progovorene reci. Mozda samo pokazu po neku grimasu kada vide jako mocan jutsu, ali nista vise.

Zaputio se u nepoznato.