Seoska Pijaca

Na pijaci ostrva možete pronaći širok izbor svežeg voća, povrća, ribe i morskih plodova. Atmosfera je živahna, sa prodavcima koji nude lokalne proizvode. Mirisi začina i morske soli ispunjavaju vazduh dok se šetate kroz raznolike tezge. Osim hrane, možete pronaći i suvenire,odecu i tradicionalne stvari koje odražavaju kulturu ostrva. Poseta ovoj pijaci pruža priliku da doživite autentičnu lokalnu kulturu i ukusne specijalitete.

Jedva sam se provukla kroz rulju ljudi i pocela da trazim stand koji mi je trebao.
Dosta lepih i zanimljih stvari se prodaje moram priznati.
Tako sam koracala trazeci stand sa lutkama za borbu koje bi mi pomogle da napredujem.
Konacno sam je ugledala prodavao ih je neki stariji covek i bio je veliki red.
Ja sam se uspanicila da ih nece biti vise tako da sam se provukla preko reda i upala u konflikt sa jednom gospodjom koja je nasilno krenula na mene.
#card102

Ona je izbegla moje napade i pocela opasno da me vredja bacajuci 100dmg na mene.
Ona misli da moze tako lako da se kaci sa mnom pa nece moci presla sam toliki put da uzmem ove lutke necu se vratiti kuci praznih ruku.
Zato cu je se resiti u sledecem napadu i skloniti sve ostale iz reda.
#card1
#card1452

Evo opet kako li je moj napad promasio..izgleds da nisam dovoljno vezbala preciznost moracu da poradim na tome ali svakako nece me pobediti.Veliku je gresku napravila sto me nije napala.Sada je moj red te lutke za vezbu ce biti moje!
#card96
Saljem dva vuka na tebe!

Ona jos mene podcenjuje?
Pa sada me stvarno opasno ljuti napravila je veliku veliku gresku sto me nije napala i nisam to iskoristila.
Sada je opet to uradila nije napala i ovu priliku sad necu propustiti!Sada cu okoncati ovaj sukob!
#card1446
Posto imam 100 nivoa peska napad ce biti 300 dmg

Uspesno sam se resila pretnje i tako su svi ostali u redu samo pobegli i ja sam uspela da kupim svoje lutke za trening.
Uplaseni prodavac dao mi ih je besplatno gde ces bolje
.Dao mi je svitke u kojima su te lutke,ja sam sa ogromnim osmehom na licu spakovala te svitke u torbicu i zaputila se sa Mikackijem pravo kuci da ih pokazem Gekku i da ih zajedno isprobamo!  

   

Dosao je do pijace na kojoj je video razne ljude koji su dolazili sirom sveta kako bi ovde razmenili ono sto imaju .video je njihov fuh i odlucnost da odrade svoj posao sto bolje kako bi posteno zaradali.Znazjuci da imaju onakav provlem s putovanjem osecao se tuzno.

Osecao je potrebu da pomogne ovim ljudima i da im obezbedi bezbednu rutu do pijace i nazad kuci.To je dodusd bio veliki zalogaj za samo njega i to bi moglo biti jako tesko uraditi sam.Trebala bi mu pomoc mnoggo ljudio kako bi istrebili te bandite i ocistili putdbe za trgovce.

Imao je srca da pomogne ljudima jrr jr mislio da ce mu se to vratiti drostruko i ako bude dobar prema svetu da ce i on biti dobar prema njemu.I tako je i bilo sve je do sada teklo dobro imao je porodicu svi su bili zdravi pravi i nisu imali finansijskih problema.

Pitao je trgovce u okolinu da li im treba pomoc i savo od njih bi trazio pomoc i rekao da mu je jako potrebna i da bi dali sve.Bilu mu je cudno jer su staresine rekle da su trgovci zadovoljni sa onime sto imaju i da im ne treba pomoc.Dok trgovci su ocajnicki trazili pomoc jer su placali selo da im obezveđuje put,ali to nije uspevalobpa se Nishikawa zapitao zasto bi to radili.

Hteo im je pomoci tako da je uzeo i ponovo otisao do staresins sela kako bi pregovarao da im pomogne zajedno sa ljudima iz sela koji su zaduzeni za to.Straesine su ga odma odbioe i ponovile da.im ne treba autsajxer da im pomogne sa problemima u njihovom selu gde su oni odradtali.Nishikawa nije svatao da im je toliko tesko da samo prihvate ponodu a nista nije trazio za uzvrat.

Elegantno i nonšalantno, prilazim seoskoj pijaci. Razgledam unaokolo, osećam senzorom, za sad ništa. Nije bilo znaka neprijateljskih nindži - barem ne još. Prolazeći kroz štandove, mogao sam osećati po koji krivi pogled na sebi. Pogledi bi me pratili sve dok nisam ušao u jedan od dućana gde bih se sakrio barem na tren, pokušavajući da razigram taktiku. Negde u blizini seoske pijace se nalazila bitna ćasa sa nekim dokumentima - sam sadržaj mi nije bio poznat, ali izvršiteljima je bio dovoljno bitan da ne šalju po kočijama već prenose ovako rizičnijim pristupima - ako ništa radili su, informacije nisu bile u neprijateljskim rukama čim sam pokupio nekoliko loših pogleda. Bio sam na dobrome putu da dodjem prvi do njih.

Uzeo sam neke novine iz dućana, davajući vlasniku 50 ryoa a malom detetu istu sumu da istrči sa tim novinama i pobegne negde da se igra. Malo loša taktika, ali ne verujem da će uzeti i nauditi detetu tek tako. Ako pokušaju, tu je hajper sense pa ćemo se družiti. Kako je dete izletelo iz prodavnice, oči su bile uprte u njega a par persona je nastavilo za njime dok sam ja lagano izašao iz istoga. Informacije po koje sam došao su se trebale nalaziti na jednom od štandova, negde gde bih samo ja uočio. Nastavljajući kroz pijacu, razgledao sam unaokolo, praveći nesvesno krugove po istoj. Skrenem levo, opet sam na početku, pa desno, pa opet iznova i iznova, nešto izgleda nije štimalo..

Bez obzira na hajper sense, protivnici su možda posedovali neki vid non detectable genjutsua, pošto ovo što se meni dešavalo samo nije bilo realno. Malo sam teže skontao, ali skriveno bih zabio senbon u moju ruku pod kaputom, oslobadjajući se od slabe ali u isto vreme uverljive iluzije. Pijaca je bilo nešto punija, sa više štandova koji su bili spremni za razgledanje od strane mene. Hrana mi ne treba, to bi samo bilo prelako. Oružije i orudje, teško - slabije sam koristio - izuzev senbona koji su bili deo moje svakodnevnice ali na takvim štandovima prosto nije bilo prostora za dokumente, em bi bilo malo očigledno. Šetajući se, nešto mi je ipak zapalo za oko. Brda lep štand, a nešto vezano za moj zanat.

To je bila tezga sa finim testilom - sve pobednik do pobednika. Koliko god bi ja voleo da stojim i razgledam, dozvolio sam sebi svega 20 sekundi prenego što sam uočio blag folder kako viri ispod pepeljasto plave tkanine, kamufliran u istoj boji. Meni takve nijanse sigurno ne bi prošle. To je bilo to. Dobacio bih koji ryo prodavačici, a potom bih se probio kroz ljude, bežući od radoznalih najamnika koji su krenuli da me prate. Kako su prošli nažalost kroz masu, nisu me više mogli videti. Uvio sam se u istu tkaninu koju sam uzeo, maskirajući svoje telo i glavu makeshift plaštom kojeg je držala nekolicina senbona. Laganim koracima, pokušavajući da ne privlačim sumnju, samo sam odšetao dalje, dostavljajući dokumente najamniku.