Prvi put kad sam ugledao Akademiju za ninje, zastao sam, preplavljen osećajem koji se ne može jednostavno opisati. Stajao sam na ivici prostranog dvorišta, gledajući prema veličanstvenim vratima ukrašenim simbolima čije značenje tek trebam naučiti. Arhitektura je bila spoj tradicije i misterije, sa krovovima koji su se uzdizali ka nebu poput tihih čuvara drevne mudrosti.
Vazduh je bio ispunjen energijom, mešavinom uzbuđenja i poštovanja koja se uvukla duboko u moje biće. Oko mene, drugi učenici, svako sa svojom pričom, svako sa svojom željom za znanjem koje Akademija nudi. Ali u tom trenutku, osećao sam se kao da sam sam na svetu, suočen sa putovanjem koje će oblikovati moju sudbinu.
Koraknuo sam napred, svaki pokret nogu odjekivao je na kamenom putu, vodeći me bliže vratima koja su obećavala nove početke. Srce mi je ubrzano kucalo, ne od straha, već od čiste anticipacije onoga što dolazi. Bio sam spreman da se suočim sa izazovima, spreman da naučim tajne koje su se čuvale vekovima, spreman da postanem deo legende.
Ulazak u Akademiju nije bio samo fizički korak; bio je to prelazak iz poznatog u nepoznato, iz današnjice u istoriju i budućnost koje se prepliću unutar zidova Akademije. Osećao sam kako mi se duh diže, kako se moje unutrašnje ja priprema za transformaciju koja dolazi sa učenjem ninja tehnika.
U tom trenutku, bio sam više od običnog posmatrača; bio sam učenik koji stoji na pragu veličanstvene avanture. Znao sam da će put koji je predamnom biti težak, ispunjen iskušenjima i učenjem, ali i saznanjem da svaki korak napred znači korak bliže postajanju pravog ninja majstora. Akademija za ninje nije bila samo mesto za učenje; bila je to arena u kojoj ću testirati svoju volju, svoju snagu i svoju odlučnost da prevaziđem sve prepreke i ostvarim svoj puni potencijal.