Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Gostionica Djumbir


Gostionica Djumbir Image-asset
Gostionica Djumbir Bc0be6748774ec6d784a7d3070a97909

Ogromna gostionica nalazi se na glavnom putu i već vekovima starom tradicijom ugošćava one koji zalutaju. Ispred postoji prostor gde se mogu zavezati i napojiti konji, a unutra sobe u kojima putnici mogu da prespavaju. Dole je veliki prostor namenjen ručavanju gde se služe dnevni specijalitet i razni asortiman alkoholnog i bezalkoholnog pića.

Ušao je laganim korakom u Djumbir i seo za jedan od praznih stolova. Atmosfera u ranim jutarnjim časovima bila je mirna i moglo se osetiti razno začinsko bilje koje su koristili u to vreme u kuhinji. Svako jutro je imalo taj poseban miris đumbira koji im je bio glavni "tajni" sastojak u svakom jelu. Naručio je točeno pivo i izvadio paklicu cigareta i bacio je na sto. Tražio je i pepeljaru od konobarice.

Nakon dugog dana ribolova vraćam se praznih ruku i praznog trbuha, želudac mi krulji kao golf 2 na minus 7. Vratio sam se kući, odložio sam štap za pecanje i zaputio se prema gostioni. Stigao sam i zateknem dvije osobe u njoj, konobar i neki nepoznati tip. Prišao sam do lika sa ciljem upoznati ga:

Hej, odakle ti i kako ti je ime? -upitao sam ga bez ikakvog razmišljanja

Za njegov sto pored točenog piva stigao je i neki mladić urednog izgleda, crne kose, srednjeg rasta, u punoj ratnoj opremi. Bandaže koje su mu skrivale pravi identitet činile su ga nadmoćnim u ovoj konverzaciji jer šta god da kaže nije morala biti istina.

Tsubasa mi je ime. Tvoje?

Upitao je znatiželjno. Od kad je krenuo da luta svetom nije pričao sa ljudima pa mu je ova situacija neizmerno prijala.

Gledao me ravno u oči dok se izgovarao svoje ime, te je bio izuzetno prijateljski nastrojen, a atmosfera je bila više nego ugodna.
Dok sam sjedao za njegov stol predstavio sam se:

Drago mi je Tsubasa, moje ime je Zeno.

Izgleda vrlo moćno, oštro i opasno pa me začudio njegov prijatan i kulturan odgovor. Pozvao sam konobara za narudžbu te upitao Tsubasa:

Jesi li za neko piće i hranu

Sa pojavom novog lica u gostionici konobarica je prišla da ga usluži. Tsubasa prekinu njeno pitanje odsečnim odgovorom.

Donesi jedno točeno i za mladića do mene.

Nasmehnuo se dok je ispijao svoje točeno pivo. Veštim pokretom ruke zapalio je cigaretu i ispustio gusti duvanski dim.

Koliko ti je leta?

Nisam se uopste castio za polozen ispit, pomislio sam.
Naisao sam na gostionicu simpaticnog imena, i odlucio da udjem u nju.
Divan enterijer, seo sam za prvi slobodan sto i pozvao zaposlenog -
- Dobar dan, mozete li da mi preporucite neko dobro, jako pice? - upitao sam.

Odlučio sam da se pridružim Shasuunou....

Drago mi je sto vidim, poznato lice...
Danas pijemo na moj racun, odakle ti ovde?

Bio sam u prolazu, osjetio sam da si u blizini a ovo mi se čini mirno mjesto, da predahenm malo. Od kud tebe?

Uz točeno pivo naručio sam i pile na žaru, jer želudac mi već na pola vani od glada. osmjehnoh se i nazdravim sa Tsubasom te mu odgovorim

Tek mi je 15 i već godinama živim sam. -nikad nisam ni mislio da ću naići naizgled jaku a istovremeno prijatnu osobu

Te ga ubrzo nakon odgovora upitam:

Koliko je tebi godina?

Krenuo sam na misiju. Spremam se za Chunin ispit, i jako sam uzbudjen. Da li si polozio za genina, nisam te odavno video Torii

Nisam jos položio genin ispit, sutra ću se baviti tim, jose se spremam. Svaka čast za Chunin ispit, vjerujem da ćeš ga lako položiti

Drago mi je sto tako mislis! Da li si imao misije neke do sada? Kako si provodio vreme od naseg poslednjeg vidjenja?

Dvadeset i četiri. Usamljenički život? Samuraj? Šinobi?

Postavljao je standardna pitanja koja bi svakome postavljao, u isto vreme uživajući u nikotinu i alkoholu. Gusti dim već je zadimio celu prostoriju. Konobarica dođe da zameni pikslu gde će ovaj njoj da upadne sa još jednim zahtevom. Naručio je čorbu sebi i mladiću koji je sedeo sa njim za stolom.

Da... Ubili su mi roditelje pred samim očima kad sam imao samo 5 godina.. -Izrekao sam to vrlo uznemireno, odmah me uhvatio neki pritisak i glavobolja.
Zato sam izabrao put ninje, jer tražim osvetu. -rekao sam to jako klimavo jer mi došlo u glavu da sam nemoćan i slab.

režem zadnji komadić piletine nekako totalno nervozan ali u svega par minuta skrenuo mi konobar pažnju pitajući me jel bila u redu hrana.

Čim sam ušao u ovu gostionu jako me zanimao Tsubasa, tko je on i koja je njegova priča? Sumnjajući u to da će mi odgovoriti svejedno sam pitao:

Možeš li mi reći nešto više o sebi?

Shhhh... Takve stvari ne pričaj ljudima koje tek upoznaješ. Bez razloga deliš deo sebe, onaj naijintimniji.

Potapšao ga je po ramenu dok je govorio. Uzeo je kriglu sa točenim pivom i podigao ga u zrak i kucnuo se sa njim.

Aj u zdravlje.

Ispio je par gutljaja točenog piva.

Dosao sam u gostionicu seo za slobodan sto i čekao da mi ljudi koje sam pozvao dođu. Da se bolje upoznamo. U medjuvremenu sam narucijo jedno cudno pice iz daleka zvano rakija. Bas je ljuta.

Posto sam predugo cekao i prijatelj mi se nije pojavio uzeo sam platio sta sam popio i otišao.

Dobio sam očekivani odgovor, ali nema veze nisam ni sumnjao nešto drugačije od iskusne ninje.
Kucnuli smo čašama i ispijali točeno pivo, eksirao sam ga i zamolio konobara za još dvije točene, te upitah Tsubasu:

Odakle putuješ i što te dovelo ovdje? -upitah to gledajući kako ispija poslednju kap pive



Zavrsio je sa pivom i opustenjam pa je sada dosao do bara da popije jos nesto.
Seda za sank i narucuje:

"Daces mi jedan dupli viski.."
Pije viski i ceka nekoga da mu se pridruzi.

Istrazujem okolinu i nalecem na prelepu gostijonicu,otvaram vrata ,zasedam na sto i zovem gazdu da vidimo sta se ima za popiti.

Bio sam u prolazu, obilazio novi grad u koji sam dosao i odlucio da zastanem do gostionice na solju caja, bilo je dosta nepoznatih lica unutra, svi izgledaju kao mlade nade ovog sela.

Ichiro ulazi i gostionicu na neko pice, i kako seda za sank ugleda zanimljivog coveka kako sedi i pije caj.
Narucio je standardno, dupli viski, i nastavio ka coveku.
"Hej, izvini ako smetam, mogu li da te pitam kako se zoves?"
Izgovorio je dok je sedao pored njega.

-Da li bih mogao da rezervisem sobu na 2 spratu ako nije problem.
I da u kaficu narucim jedan viski ako moze
Izgovarao je dok je stojao za sankom.
Na kraju je pitao koliko to sve kosta.

Želja da njegov identitet ostane tajna kroz kratke odgovore izbegavao je deljenje bitnih informacija. Nazdravio je u znak pozdrava. Ostavio je na šanku novac dovoljan da pokrije popijeno i pojedeno i pristojan bakšiš. Izašao je iz gostionice i umesto glavnim putem iščezao je u nepreglednom moru stabala koje su kružile istu.

Ulazi u Djumbir, seda za sank i narucuje dupli viski, kao i svaki dan.
Ichiro ima ispit posle, mora malo da se opusti.
Eksira pice, ostavlja novac na sanku i izlazi brzim korakom.

I sjedam ja pored lika koji se zove ichiro. I odlucim da kazem zdravo,ichiro ja sam Dawn iz Uchica klana.
On je iz Senju klana nasi klanovi stim u nekad ratovali ali ja i ti mozemo biti prijatelji.
I tako mi se zapriicamo i ja ga castim jedan viski i votku. I krenemo se bolje upoznavat...

Došao sam malo u provod,
a gazda lokala me je dočekao kao cara. 
Dođem oću da popijem koju više da se opustim malo. 
Ušao i gazda mi je prostro crveni tepih. 
Valjda je to uradio jer sam u jedini gost u poslednjih pet 
godina. 
Dobar jedan čikica 
dao mi je bocu sakea da nosim kući.