Ototsu Ramen

Hajde važi vidimo se onda i cekaću te ovde srecno i tu smo da te podržimo.

Gledao asm kako odlazi i nadao sam se da će sve biti uredu i da će uspešno da se spremi za ispit.

Hajdemo mi do akademije. Imado će doći kasnije sam do tamo.

Rekao sam to zabrinuto jer sam video da je sav zadian i umoran od trčanj dovde.
Zajedno smo krenuli ka akademiji a usput sam ga bodrio i pričao mu neke cake koje mogu doći na ispitu.

Ušao je u Ramen Shop koji je bio gotovo potpuno prazan. Bio je tu samo jedan veći tip koji je upravo završio svoju porudžbinu. Seo je pored njega, sa jednom praznom stolicom ispred njih. Pogledi su im se sreli i Franklin blago podignu glavu kako bi mu se na neki način javio.

"Jednu srednju porciju, hvala."

Ogromna osoba kojoj je se maločas javio, sada mu se obratila. Nije mu se svideo način na koji on razgovara sa njim. Bio je nepristojan i neprijatan, ali Franklin nije dozvolio da njegov sagovornik primeti gađanje koje je on osećao. Naposletku, ni Franklin trenutno nije bio u svom najboljem stanju. Podočnjaci su duboko zašli ka ustima na njegovom licu. Izvuče cigaretu i stavi je u ugao usana.

"Franklin Saint. Kako je tvoje ime?"

Upitao je te zapalio svoju cigaretu.

Creva su se već iz daljine mogla čuti kako počinju da mu krče, što su se bliži približavali prodavnici, čulo se sve glasnije i glasnije. Otvorio je vrata prodavnice, pustivši Wert-a da uđe prvi, potom ulazi i Kan zatvarajući ih za sobom. Razgledao je okolo, te uoči slobodno mesto. Krenuo je ka istom i brže bolje seo do zida. Pričekao je malo, i konačno su mogli da naruče šta su želeli.

Meni duplu porciju ramena samo, hvala!

Nakon toga uvalio se u svoje mesto, čekajući dalja dešavanja.

[justify][center]Mozda sam malo bio nekulturan, izgleda da mu nije toliko zasmetalo, ali vodicu racuna ubuduce, njegovo lice svasta moze da krije, samo on zna koju sve muku nosi njegovo umorno i bledo lice, i njegovi tamni podocnjaci.[/center

Njegovo ime je bilo Miksi, a prezime je već zaboravio. Kao da se nešto kod njegovog sagovornika promenilo. Možda je taj pokušaj odbijanja i pokazivanja neke tvrde strane bio samo odbrambeni mehanizam i skrivanje male, slabe i krhke osobe koja je ležala u debeloj ljušturi koju je Franklin svojim perfiernim vidom gledao.

"Pokušavam da zaboravim svoju prošlost. Radije ne bih o svojim korenima. Kakva je tvoja prošlost? Siguran sam da postoji priča za taj žig na oku."

Franklinove reči su klizile jedna po jedna. Niko ne bi mogao da posumnja kakvu neprijatnost oseća dok govori sa ljudima. Imao je fobiju od novih ljudi i upoznavanja, ali morao je da prevaziđe to zarad svojih ambicija.

Kako smo ulazili Kan me je pustio prvi da udjem sto je lepo od njega te sam razmisljo sta bi mogao da popijem te sam se odlucio za:

Jel moze kisela voda sa ledom?

Te je poceo da razgledava naokolo koliko ljudi ima te pogleda u Kan-a i pita ga:

Koje elemente posedujes i kakav si u vestinama?

Cekajuci pice da stigne je pogledao u Kan-a cekajuci odgovor.

Možeš da me zoveš i samo Saint.

Franklin je zapravo bio veliki egoista i ni za šta na svetu nije bio spreman da pregazi svoj ponos, ali znao je da ne bi bilo pametno da napravi problem ovde. Bio je jako iznerviran što njegov sagovornik nije zapamtio ime, ali je u potpunosti ignorisao to što je Miksiju uradio istu stvar. Imao je veliko samopouzdanje i verovao je da bi mogao da porazi čoveka sa svoje desne strane, ali nakon kratkog kalkulisanja shvatio je da ništa dobro ne može da izvuče iz toga. Blagi osmeh mu je prešao preko usana. Napokon počinje da kontroliše sebe. U tom mu dođe njegova porudžbina i polako poče sa jelom.

Konačno mu je malo olakšano posle par šetnji. Gledao je unaokolo posmatrajući ima li nekog zanimljivog dešavanja, međutim ništa njemu toliko bitnog. Jedna ruka bi mu bila oslonjena o sto, dok bi drugo stavio preko levog kolena. Pogledao je u Wert-a slušajući ga, a potom mu i odgovori.

Trenutno samo veštinu vetra poznajem, za sada..

Nakon toga se okrenu, čekajući svoj ramen koji mu se činilo da će stići u svakom trenutku.

Miksi je ustao i polako se zaputio van. Franklin malo odahnu. Neprijatna situacija je prošla i napokon ponovo može da uživa u sopstvenom miru i tišini. Kao da je urekao samog sebe, na istom mestu se sada pojavi druga osoba i pita ga za dozvolu da sedne. Franklinov pogled je vrištao ne, ali iz njegovih ustiju izađe jedno lagano i dobronamerno:

"Naravno."

Nakon toga dade sve od sebe da se nasmeje, ali je taj osmeh bio neprijatan i usiljen. U očajnom pokušaju da izbegne neprijatnost, postavio je pitanje, ali slabo zamuca na početku.

"Ka..kak...khm...kako se ti zoveš? "

Posle Kan-ovog odgovora je bio iznenadjen posto je to poseban element barem po meni.Posle toga je stavio ruke na sto i ugleda konobara kako dolazi te nas usluzuje:

Prijatno Kan.

Govoreci mu to uzimam casu sa kiselom i popije malo stavlja na sto i pita:

Nego koji bi ti element voleo da posedujes ono koj ti se svidja,meni struja.

Te uzimam casu uzmem gutalj i stavljam na sto cekajuci ga odgovori.

Konačno je stigla njihova porudžbina. Uzeo je zalogaj po zalogaj i polako jeo. Dok je uživao u svom ramenu, negde na pola obroka, zaustavi se te se obrisa, potom se vrati maloj konverzaciji.

Hm, pa vetar koji imam mi je najjbolji. Za mene lično..

Zakašlja se malo, te se vrati svom obroku, dok nije usisao i poslednji zalogaj ramena. Nakon što je sve pojeo zapita ga i reče mu.

Prošli put si ti platio, ovog puta ću ja, želiš li još nešto?

Druga osoba sa kojom se upoznaje danas. Ovo sigurno nije njegov srećan dan. Pre nego što je odgovorio znakom ruke je obavestio konobaricu da im donese dva čaja, a potom je i malo glasnije dobacio da želi crni čaj. Nakon toga se počeša po slepoočnici. Iako je možda rečima mogao da sakrije nesigurnost, njegovo telo je otvoreno govorilo o njegovim neprijatnostima. Svako ko malo ume da čita govor tela shvatiće.

Ime mi je Franklin Saint. Deluješ mi mlado, koliko godina imaš?

Sagovornik Urza je bio par godina mlađi od Franklina. Osetila se nezrelost u njegovim godinama i Franklin je bio siguran da on nije imao više od petnaest. Urzin ton mu je išao na živce, a socijalna baterija je odavno bila prazna. Polako je pio čaj i palio novu cigaretu. Urzi je samo klimnuo glavom i fokusirao se očima na šoljicu pred sobom.

Kako sam popio zadnji gutalj ozvezilo me.Reko mi da bi on hteo da plati:

Ma neka ja cu pa ti sledeci put dobre sam volje.

Te razmisljam o tom zadatku sto je rekao da li to zahteva neku borbu ili okrsaj ako da bilo bi problem samo sa tehnikom vetra da moze sam sve jedino ako zna da se bori na blizini ali necu da ulazim u detalje.Te ga pogledam i pitam:

Jest da smaram ali taj zadatak zahteva neki okrsaj borba ili samo istrazivanje?

Cekajuci njega da mi odgovori.

Sedeo je i slegao mesto za hranu što je pojeo. Bilo mu je dovoljno da ga zasiti, s'obzirom da je jeo pre samog polaska. Osmehnu se kad vidi da prepušta Wert-u račun, te nastavi sa pričom.

Hm, pa za sada samo informacije i istraživanje, planiram danas da krenem pa se pripremam polako. Istraživanje za sada, ali lako se može zadesiti i borba...

Nakon kraćeg razgovora, polako je ustao i krenuo polako ka izlaznim vratima, i pre nego što je stigao do istih, zastade pa zapita.

Pa gde ćemo dalje?

Kako sam platio racun odgovrio mi razmisljajuci da se nebi mesao u njegove stvari.Posle toga ustaje sa stolice razmislja gde bi mogli te se seti:

Mogli bi na neki trening da gadjamo mete onako nisam najbolji u tome mogo bi to malo da izvezbam.

Smejaci se ga je upitao te cekajuci odgovor.

Smireno je sačekao Wert-a, nakon toga se zaputi i otvori vrata. Izašao je prvi i sačekao Wert-a da izađe i on, zatvarajući vrata za njima. Dok su kretali napred odgovorio je.

Hm, pa mogli bismo na trening nekad. Ne bi bilo loše, a mogli smo nekad ići i na neki zadatak zajedno...

Nakon toga obojici im se trag poče gubiti u daljini, nastavljajući svojim putevima u nepoznati pravac...

Nakon posete jezeru plavi biser Kaneko je odlučio da svrati na ramen u malu obližnju radnju koju je video sa jezera,Ušao je u radnju i uzeo jednu porciu običnog ramena i uputio se ka stolu,dok je ručao razmišljao je o svoim postupcima i tome koliko je stvari propustio,Kaneko je ustao i zahvalio se vlasniku na ramen-u "Hvala vam na hrani",nakon toga se zaputio ka dolini rekavši "Konačno vreme je da treći put odem na mesto gde sam sreo starog prijatelja".

Posle dugog i napornog treninga otisao sam do Ototsu ramena da nesto pojedem, kada sam stigao viknuo sam "Hej sefe daj jednu porciju ramena" a zatim sacekao odgovor.

Tako dok je Muro sedeo i uzivao u svom ramenu prolazio je jedan covek kojeg Muro nije poznavao i rekao "Prijatno, vidim uživaš u hrani ovde"
Muro ga je iznenadjeno pogledao i odgovorio "O hvala hvala, da volim ovaj ramen da pojedem posle napornog treninga izvoli sedni ako zelis."

Masaya je seo i predstavio se delovao mi je fino i zeleo sam da se upoznam sa njim, predstavio mi se pa sam i ja njemu "Ja sam Muro, drago mi je sto sam te upoznao, da odavde sam ali ne poznajem previse ljudi imam 2 drugara i to je to." gledao sam ga dok sam mu pricao i ulivao mi je poverenje.

Zavrsio sam sa ramenom i taman sto sam krenuo da obrisem lice Masaya me pita a ja mu odgovaram
"Kakvo je to pitanje naravno da sam nindza i to cu jednog dana biti najbolji u tome, klan pa to nije tajna ali mislim da nije neophodno da znas jos uvek ali recicu ti, Uchiha sam klan, sta je sa tobom koji si ti klan i odakle dolazis ako mozemo malo bolje da se upoznamo."

Gledao sam ga i sve mi je vise delovao poznato, kao sam to lice vec video negde ali nisam mogao da se setim gde
"Ima nas, Uzumaki znaci.. zanimljivo znam jedan drugar iz moje ulice je uzumaki klan mogu vas upoznati."
I ako se mozda ljudi iz Uzumaki klana i Uchiha klana ne slazu bas najbolje on je meni delovao sasvim uredu samo sto mi je delovao malo poznat kao da sam ga vidjao pre ili da sam ga poznavao ali nije bilo sanse da se setim pa sam ga upitao " Da li smo se mi mozda videli negde pre, delujes mi kao da sam te vidjao do sad, Sefe jel moze 2 case vode?"