Reieva Kuća Tajni

U gustoj šumi, skrivena duboko među drvećem, nalazi se tajanstvena kuća. Njena fasada je prekrivena divljim lovorom, što je čini gotovo neprimetnom u zelenilu prirode. Samo oni s oštrim okom mogu uočiti skriveni ulaz koji vodi ka ovoj tajnoj kući.

Okolina kuće krije različite zamke. Duboke rupe sa šiljcima na dnu kamuflirani lišćem čekaju neprijatelje da pokušaju da priđu. Drvene platforme postavljene iznad zamki služe kao maskirna sredstva, pružajući lažni osećaj sigurnosti. Ukoliko se pokuša neprijavljen ulaz, platforme ispod nogu će se otvoriti, odvodeći neželjene posetioce u sigurnu smrt.

Sama kuća krije svoju tajnu u obliku skrivenog prolaza. Ogromna knjižna polica u dnevnoj sobi, izgleda kao običan deo enterijera, ali ako se pažljivo pritisne određena knjiga, otkriva se prolaz koji kroz pećine vodi do izlaza na drugom kraju sela. Tunel je opremljen sa sistemom zaštite i nemoguce je da neko spolja udje kroz njega osima ako nisi vlasnik kuče koji zna svaki njen detalj.

Ova skrivena kuća u šumi je utočište za vlasniku drage ljude, mesto gde se svi mogu osecati sigurnim.

Duboko u šumi stoji Rei Kirashura, šesnaestogodišnjak čiji je izgled kombinacija straha i misterioznosti. Sa tamnom kosom koja mu je padala preko očiju i zlatnim sjajem u pogledu, Rei je živeo sam u svojoj tajanstvenoj kući, skrivenoj između drveća.

Umirujući mirisi šume ispunjavali su mesto gde je žieo od kad zna za sebe. Rei je posvećivao svoj život treniranju i razvijanju neobičnih veština. Zbog svog zastrašujuceg izgleda svi su ga se plašili i niko nije obraćao pažnju na njegovo srce koje je iako obavijeno tajnama, bilo je ispunjeno dobrotom. Zbog toga je uvek bio sam u okolini svoje kuće i skoro nikad nije izlazio van njegove sigurne zone.

Rei bi započinjao dan rano jutrom trčeći i vežbajući brze pokrete. Nakon jutarnjeg treninga, fokusirao se na razvijanje svojih borilačkih veština, ninjutsua i taktičkog razmišljanja.

Posle podneva, posvećivao bi vreme proučavanju starih ninja spisa koje su mu roditelji donosili kad god bi išli do sela, tražeći nove tehnike i tajne koje bi poboljšale njegove veštine.

Reieva svakodnevna rutina bila je uklopljena u ritam ninja života, oblikujući ga kao hrabrog mladića sa strašnim izgledom i neizmernom odlučnošću. Kroz samoću i trening, Rei je rastao kao ninja spreman na sve što bi mu život mogao doneo.

Juče majka mi je donela neobičnu knjigu kakvu dosad pre nisam viđao. To nije bilauobičajena knjiga ili svitak koje sam koristio za učenje tenka i treniranje. Isprva uopšte nisam bio zainteresovan za knjigu i odložio sam je na radni sto bez da sam je i otvorio.

Sutradan sam odradio moj standrardni dnevni trening koji rdim i svakog drugog dana i otišao u sobu da se odmorim. Posto mi je bilo jako dosadno a nisam imao svitke ni knjige koje obično čitam i nisam imao sta da radm pogled je počeo da mi luta po sobi i slucajno je pao na knjigu koja je sad urednostajala na sred radnog stola. Uzeo sam otvorio je i počeo da čitam. Bila mi je dosadn ispočetka ali već nakon par strana postala je zanimljiva i tako sam završio pročitavši je za jednu noć.

Knjiga je bila puna emocija o momku kojem nije bilo dozvoljeno da napušta svoj dom ali on odlučuje da pobegne i započne svoju avanturu. U njoj se još govorilo o tome kako je vrmenom sve više jačao i upoznavao nove prijatelje i razne devojke.

Poguran emocijama koje sam osetio čitajući tu knjigu odlučio sam da i je pođem na putovanje van svog dvorišta. Do tada nisam imao nikakvu želju da napustim svoje dvorište ali sad je bilo drugačije i odlučio sam da to kažem mojim roditeljima, a oni su me naizgled previše srećni ne samo podržali već i poguralisa nešto novca da izadjem. U trenutku sam pomislio da su mi namerno podmetnuli tu knjigu ali to mi tada nije bilo bitno. I tako pozdravio sam ih i krenuo ka centru sela.

Došao sam da kući nakon nekog vremena prvo sam upoznao jednog dečaka koji je išao da polaže za genina. Bilo mi je jako drago kada sam čuo da je položio nažalost nisam stigao da dodjem tamo da ga podržim zbog misije na koju sam morao da se odazovem.

Misija je bila vrlo teška morao sam sam da se borim protiv 6 genina koji su bili popriličnojaki i uporno su izbegavali moje napade.

Kada sam konačno uspešno završio misiju prijavio sam se za čunin ispite koje sam nažalost pao i zbog njih upao u takvu depresju da se nisam budio mesec dana iz kome.

Konačno posle mesec dana probudio sam se i svetio da su mi novi chunin ispiti za samo nekoliko dana. Kad sam shvatio to bio sam malo uznemiren jer nisam znao hoću li stići da se spremim imentalno i fizički. Krenuo sam da treniram da nadoknadim izgubljenih mesec dana. Trening je vrlo intezivan i zamolio sam roditelje da mi pomognu oko učenja jer su oni već iskusni jonini.

Poslednjih nekoliko dana, moj život je bio posvećen intenzivnom treningu za nadolazeće Chunin ispite. Danas sam započeo dan rano, fokusirajući se na borilačke veštine, taktičko razmišljanje i jačanje chakre. Proveo sam sate vežbajući tehnike koje bi mogle biti ključne u izazovima predstojećih ispita.

Nakon napornog treninga, odlučio sam dati svojim mišićima zasluženi predah. Otišao sam do obližnjeg parka kako bih prošetao i osvežio um. Pod krošnjama drveća, miris sveže trave i cvetova osvežavao je moje iscrpljeno telo.

Vraćam se u selo nakon ispunjene misije, nosimći u sebi traga avanture i izazova. Mesec dana posvećujem intenzivnom treningu, pripremajući se za Chunin ispit. Dan za danom, budio sam zore, trenirao tehnike i polirao strategije. Umesto da se opustim, svaka kap znoja bila je investicija u uspeh.

Napokon, dan Chunin ispita dolazi. Srce mi lupa od uzbuđenja i nervoze dok prolazim kroz izazove. Uspesi i neuspesi tokom treninga sada se ogledaju u mom performansu. Kroz borbe i testove, dokazujem svoju snalažljivost i veštinu. Kada zvaničnik objavljuje da sam položio Chunin ispit, radost preplavljuje moje srce.

Vraćam se kući s Chunin značkom, i osmeh na licu širi se kad vidim radost u očima svojih roditelja. Ponosno im pričam o izazovima i uspesima, deleći sa njima svaki trenutak mog puta ka Chunin zvanju. Njihov osmeh i zagrljaji čine sve napore vrednim, označavajući ne samo moj lični uspeh već i radost cele porodice.