Saint's House

Kuća Franklina Sainta nalazila se skoro na obodu omalenog mesta. Njegova kuća je bila gotovo potpuno uništena zbog godina neodržavanja. Nekada je kuća bila izgrađena od novog i svežeg hrastovog drveta, ali godinama kasnije počele su da pod uticajem vlage tamne i trule. Kuća sa spoljne strane je poprimila jezive note i ličila je na one iz starih priča strave i užasa. Kuća je bila mala i jednostavna, jedna soba i kupatilo. Kuhinja je spojena sa tom jednom sobom.

Polako je za sobom zatvorio staru metalnu kapiju. Zaboravio je na kišu koja je padala i već svojim prvim korakom je zgazio u veliku blatnjavu bara i okliznuo se. Nekako je uspeo da se zaustavi šakama i da ne upadne celom dužinom u baru. Polako se podigao na prste kako bi prešao preko bare i krenuo ka starim drvenim stepenicama.

Popeo se polako uz stepenice i odmah izuo stare, ispucale cipele koje su sada bile pune blata. Pokušao je da ih otrese, ali to nije baš najbolje išlo. Ušao je i kuću i skinuo prljavu odeću sa sebe. Krenuo je ka kupatilu.

Kupatilo beše nešto hladnije od ostatka malene kuće. Zaboravio je da zatvori prozor par dana ranije kada je krenuo na putovanje i to će ga sad koštati smrzavanja. Voda je takođe bila hladna i nimalo mu nije prijala, ali opet je radila posao.

Nakon što se okupao uzeo je stari tvrdi peškir i obrisao vodu sa svog tela. Na trenutak je stao ispred ogledala i pogledao svoje lice i telo. Veliki crni podočnjaci su svedočili o tome koliko je malo spavao predhodnih dana. Odlučio je da sada ode i odspava pre nego što se zaputi ponovo van kuće.

Nekoliko sati kasnije se probudio i otišao do kupatila ponovo. Pokušao je malo neurednu kosu da dovede u red, ali ona je još uvek izgledala loše. Nakon toga je sebi skuvao kafu i seo za mali drveni sto. Na drugu stolicu je podigao noge i zapalio je poslednju cigaretu iz paklice koju je nakon toga zgužvao i bacio. Polako je popio kafu i završio cigaru, a zatim i izađe iz kuće.

Čim je ušao u kuću, skinuo se i ostao gotovo potpuno go. Ostao je samo u donjem vešu i seo za svoj sto. Izvadio je duvan, filter i rizle koje je malopre kupio i polako počeo da mota cigaretu po cigaretu.

Jedna za drugom polako su se na stolu ređale male umotane cigarete. Svaka je bila nešto bolja od predhodne i u poređenju sa prvom, ova poslednja koju je smotao je zapravo ličila na cigaretu. Nasmejao se samom sebi i svojoj smotanosti.

Kada je zamotao sve cigare, ustao je i krenuo po kući da traži staru tabakeru koju je nasledio od oca. Bila to tabakera metalnih ivica i zidova napravljenih od malih, crnih kockica mekanog materijala. Mislio je da zna gde se nalazi.

Uspeo je da pronađe tabakeru koju je tražio i sada ju je napunio cigarama. U procesu prebacivanja cigara sa stola u tabakeru je se par raspalo i morao je da ih baci. Počeo je da se nervira i bacio je celu tabakeru u zid koja se raspala.

Već je bilo vreme za poći u kafanu. Pogledao je se u ogladelao i izgledao je zaista očajno. Istuširao se, obrijao, obukao novu odeću. Sada je stao ispred ogledala i mogao je da prepozna neke male note sebe kada je sve još uvek bilo jednostavnije. Krenuo je u kafanu i izašao iz kuće.

Došao je u ovu kuću po posledni put. Možda jeste bila stara i uništena, ali je bila njegov dom. Stajao je na sred sobe i posmatrao sve oko sebe. Svaki deo prostorije je imao neka svoja sećanja. Svaka rupa u zidu, svaka ogrebotina na starom drvetu. Svuda oko njega je se osećala neka čudna aroma u vazduhu. Nekako je bio uzbuđen u vezi svoje budućnosti, ali opet malo i uplašen. Znao je da mora da ostavi sve iza sebe i zaputi se dalje. Seo je za sto po poslednji put i napisao kratku poruku svom prijatelju Miksiju. Na putu ka izlasku iz ovog hideout-a će je ostaviti kraj njegovih vrata. Spakovao je svoje stvari u jedan ranac i izašao. Zapalio je svoj stari upaljač i nakon što je celu kuću polio alkoholom, ubacio je upaljač unutra. Vatra je počela da gori.



Korak po korak požar je ostao sa njim. Čuo je kako se ljudi bliže želeći da ugase požar i provere da li je neko bio u kući, ali to sada nije bio problem. Put je pred njim. Mladi lopov, željan para i moći nije bio ni svestan koliko će mu se život promeniti odlaskom na mesto na koje se zaputio.