Selo Sasayama

Ulazeći u selo vidio sam da nema puno ljudi van svojih kuća ali nisam davao previše važnosti.Umoran od puta htio sam stati i uzeti nešto da pojedem stao sam sa strane puta i skinuo svoju torbu sa ledja.Umor me savladavao ali sam morao ostati priseban kako bih što brže završio misiju i vratio se u svoje selo.Uzevši hleba namazao sam sos i počeo da jedem.U sred jela začuo sam galamu,ostvaio sam hranu u torbu i krenuo sam prema zvuku.Došavši vidio sam ženu koja preklinje jednog ninju da joj ostavi bebu i da je ona sve što ta jadna žena ima.Ninja koji je oduzimao bebu nije htio ništa ni da čuje od majke već je spuštio bebu i kunaijem krenuo da ubije jadnu bespomoćnu ženu.Svi su ćutali,spustene glave oko njih,niko nije imao smjelosti da digne pogled a kamoli da progovori nešto.
Moja nervoza je sve više rasla i rasla te sam se prodrao-KO SE TO USUDJUJE DA NAPADNE ŽENU I DIJETE A JOŠ DA SEBE NAZIVA NINJOM
Čim sam to odgovorio svi su se okrenuli prema meni njihove oči su bile izbezumljeno,strah se mogao osjetiti u svakom od njih to jest ne baš u svakom,ninja kojem sam rekao nešto se samo okrenuo i ludačkim pogledom zurio u mene.Želio me je mrtvog,osjetio sam to
Šta je prpa?Nije baš svakodnevnica da ti se neko suprostavi,rekavši to uzeo sam svoje oružije i ispalio šurikene na njega

#card351

#card1

#card90

#card1

#card93

‚#card2

#card96

#card1

#card351

#card93

#card1

#card330

#card1

#card94

#card99

#card92

Dok prolazim kroz naizgled mirno selo, osećam težinu koja lebdi u vazduhu, kao da svaki korak nosi teret prošlosti i neprekidnog nemira koji vlada među građanima. Selo se uzdiže kao prelepo, smirujuće mesto, ali duboko ukorenjeni osećaj nelagodnosti nikada ne napušta njegove stanovnike.

Tomohiro je stajao na ulazu u selo koje je izgledalo kao oaza mira, sa svojim prelepim pejzažima i smirujućom atmosferom. Međutim, ispod površine, ovo mesto nosilo je teret već nekoliko godina. Stanovnici sela, iako ljubazni i gostoljubivi, nosili su sa sobom osećaj stalnog nemira koji nikada nije napuštao njihove misli.

Osećao je težinu tuge i nesigurnosti koja je prožimala vazduh. Svaki susret sa seljanima otkrivao je nešto neobično - njihova sećanja su bila fragmentirana, kao mutne slike koje nikada nisu bile potpuno jasne.

Stanovnici su pričali o svojim životima, ali samo u delovima. Njihove priče su bile isprekidane, kao da su zaboravili ključne trenutke svoje prošlosti.

Orzek je sada došao u selo za koje je mislio da će sadržati ninju koju Orzek treba da porazi. Bio je jako nesrećan što su zadnje dve ninje bile skroz prazne i nisu imali nijednu kockicu. Našao je tenina i odmah ga je pokusao stunovati sa blastom munje koji je izbijao iz njega.

#card186

400dmg na ken

#card160

Pokušavam stunovati protivnika 

Orzek je video da je njegov protivnik pozvao dve ninje.manjeg ranka i da su ga oni odbranili od napada. Odlučio je opet pokušati stunovati tenina a chunine ubiti električnom kuglicama koje je bacio na njih u nadi da ce ih to ubiti.

#card179

#card172

2 kuglice od 450dmg Bacam ih na chunine

#card94

Video je da su njegova dva napada pogodila i bio je jako srecan što je tako brzo tenin pao. Jedan chunin je ostao pa je Orzek uzeo svoju katanu I zamahnuo jako na chunina u nadi da ce ga ubiti a zatim je otišao kod tenina I njega ubio sa tom katanom.

#card116

Brani me od napada

#card353

#card189

Zamasem 550dmg na protivnika

#card19

Ubijam tenina

Orzek je ubio sva ti protivnika i sav srećan krenuo je ka teninu da mu istrazi telo u nadi da ce naci seiki kockice. Nakon što je pretrazio tijelo malo se odmorio pa nastavio na sledeću misiju iste težine posto mu do sada ovakva misija nije nimalo bila teska.