U dalekom carstvu Zoračkog Plamena, gde magija prožima svaki atom vazduha, živeli su Kyushuu, moćni čarobnjak, i Mitsuo, miko sveštenica posvećena bogovima koji plešu u kosmosu. Njihovi susreti nisu bili obični; bili su duboko ukorenjeni u razgovore o univerzumu i večnom krugu reinkarnacije. Kyushuu je bio čarobnjak čija je mudrost dosezala do zvezda, a čije oči su odražavale dubinu neistraženih galaksija. Sa svojim dugim plaštom od meke purpurne svile i štapom ugraviranim runama, Kyushuu je imao sposobnost da razume jezik svemira i komunicira sa astralnim entitetima. Mitsuo, s druge strane, bila je mirna miko sveštenica sa perjem belog svetla u kosi i očima koje su zračile ljubavlju prema svemu živom. Njena vera u ciklus reinkarnacije bila je neslomljiva, a njena sposobnost da čuje glasove prošlih života bila je čudo koje je često delila sa njim. Njihovi susreti su se odvijali u svetilištu između dve dimenzije, gde se materijalni svet spajao sa duhovnim. Kyushuu bi otvarao portale ka dubinama svemira, dozivao zvezdane konstelacije, dok bi Mitsuo pozivala duše preminulih da dele svoja iskustva. Jednog dana, Kyushuu je postavio pitanje koje mu je odavno lebdelo na vrhu uma. "Mitsuo, kako se možeš tako uvereno osloniti na reinkarnaciju? Zar ne sumnjaš u taj ciklus beskonačnog ponovnog rađanja?" Mitsuo je odgovorila s osmehom koji je rasvetlio tamnu sobu duše. "Dragi, svaki put kad se rodi novo biće, svet postaje bogatiji za jedno iskustvo. Svaka duša ima svoju priču, svoju svrhu. Univerzum se proširuje kroz nas, kroz naša iskustva." "Ali zar ne bismo trebali težiti oslobađanju iz tog kruga, ka beskrajnoj slobodi izvan reinkarnacije?" Odgovori Kyushuu Mitsuo. Mitsuo je odmahnula glavom. "Možda je svrha upravo u iskustvu samog putovanja. Kroz svaki život, učimo, rastemo, doprinosimo. Reinkarnacija je način da unapredimo svoje duše, da razumemo suštinsku povezanost svih stvari."
I tako sam ja - Koga Yari, tengen ostrva, čuo ovu priču i ovaj razgovor i zapisao je u svoj dnevnik xx.xx.xxxx.