Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Shiroi Bolnica

Shiroi Bolnica Yusna-lim-final-final-dp-copy
Bolnica u ovom selu je bila poput nekog zaboravljenog hrama. Iako enterijer ovoga hrama bio kao poput u svakoj modernijoj bolnici, eksterijer bolnice je podsećao na neki antički hram. Bolnica se nalazi u centru sela i poznata je po svojoj narodnoj medicini i po "sveštenicama" koje služe bolesno osoblje.


Koga je posle ubodne rane koju je dobio prilikom hapšenja bio doveden u bolnicu Shiroi. Dva stražara koja su ga dovela ovde postupala su sa njim krajnje neljudski i grubo jer su još uvek svi ubedjeni u to da je Koga kriv za ubistvo mlade devojke u apartmanu broj 3. Dva stražara Jimbei i Tayanaka su dovela Kogu kako bi se neko pobrinuo o njegovoj probodnoj rani.

JImbei: Sveštenice, dovedite doktora da se ovom kriminalcu što pre saniraju rane!
Tayanaka: Moramo ga osuditi, moramo ga osuditi
Sveštenica koja ih je dočekala je brzo otrčala doktoru koji je trebalo da sanira rane mladom Kogi. Dok je trčala da pozove doktore pomislila je: "Jadan mladić." Dvojica ružnih stražara je zavezala Kogu za bolnički krevet i čekali su doktora Dana.

Koga je u trenucima izgovaroa takve kletve i nadao se da će ova dvojica umreti. Bolovi su bili preveliki i on je obilno krvario, čak ni prosti jauci i vika nisu mogli da smire njegovo nezadovoljstvo i bol. Koga je bio vezan za krevet ali je samo govorio u sebi i mislio: "Bože spali ove kukavice."


Grupa sveštenica i doktor Dan ulaze u prostoriju. Doktor Dan: "Kakvi su to konopci? Odvezujte mog pacijenta odmah! Viknuo je doktor na dva priglupa stražara, koji su se odmah posle toga dali u odvezivanje Koge, bojali su se doktora jer je on bio jedan od uglednijih ljudi u njihovom selu. Dvojica stražara Jimbei i Tayanaka izadjoše iz sobe i stadoše na vrata, mislili su: "Kaznićemo mi ovoga zlikovca, držaćemo stražu ovde ako treba i čitavu noć i dan." Sveštenice brzo otvoriše Kogin kimono koji se beše već ozbiljno natopio krvlju i operacija je krenula.

Doktor dan je vešto koristio skalpel, konce ali idrugu medicinsku opremu, kada je zatvorio ranu, iskoristio je posebnu tehniku ninjutsu,a kako bi osigurao da rana ostane zdrava i kako bi osiguraounutrašnje organe, Yane nespretni stražar od maločas umalo nije ubio svog jedinog svedoka. Svojim plašljivim ubodom u Kogin trbuh umalo nije uništio Koginu jetru, a da jeste, nažalost ovaj bi imao trajne posledice a vrlo moguće i da bi umro. Doktor Dan još jedared objasni sveštenicama kako da brinu o ovom pacijentu a onda to isto učini i sa stražarima koji su stajali ispred Kogine sobe i već ga popreko gledaše.


Nekoliko sati posle uspešno izvedene operacije Koga se budi i prvo što je ugledao je lik Haruno. Posle nekoliko sati sna očekivao je da će sanjati, ali prva stvar koju je video kada je otvorio svoje oči: beli kimono sa crvenom haljinom, pomislio je da je tu Haruno. Sav sanjiv je rekao: "Šta se ovo dešava." Kada je progovorio nekoliko sveštenica se sjatilo oko njega da vide kako je, kada su se uverile da je dobro, Mitsuo jedna od njih, otrča da dovede doktora Dana. Dvojica stražara su sve ovo posmatrala i mrštili su se misleći: "Zašto ovoliko moraju da brinu o njemu." Jedna od sveštenica je osetila ovo nezadovoljstvo te je odlučila da ostane pored Koge dok doktor ne dodje.

Čitavih pola sata je trajala ova neprijatnost u sobi a onda je u sobu ušao doktor. Pošto je objasnio sve Kogi i objasnio ozbiljnost njegove povrede, Koga odluči da pita: " "Šta se desilo sa onim telom!? Šta se desilo sa Hayatom!? Na ove njegove reči dvojica stražara reagovaše burno i viknuše mu: šta se to tebe tiče ubico. Doktor i sveštenice su odlučile da napuste sobu a Koga je ostao sam sa stražarima.

Nekako sav osakacen se dogegao do bolnice, tamo su ga docekali radnici i odmah ga stavili u nosila sa kojima bi ga preneli u sobu pored mladica koji je izgledao kao jedan od shinobija pozvan na vencanje. Dok je lezao u bolnickom krevetu citao je razne knjige i pronalazio nacine da se zabavi. Svaki dan medicinske sestre bi ga posecivale i vodile brigu oko njegovih rana.


Kada su stražari čuli buku koju je napravio novi povredjeni pacijent, otišli su da provere šta se to dešava ali pre toga, preteći Kogi, rekoše mu ljutito: "Da nisi mrdnuo odavde." Posle izgovorene pretnje Yimbei i njegov drug odoše da provere šta se to dešava u hodnicima bolnice.

Dok je Koga bio sam u bolnici razmišljao je još uvek o onom telu i ko bi mogao da tako nešto uradi i još da mu podmetne, razmišljao je o svemu što je rekao do tog trenutka, koga je upoznao i šta je radio. NJegov zamor prekinu jedna slatka sveštenica koja je bila došla da mu donese čaj koji bi trebalo da umiri njegove bolove. On joj tada zahvali jednim velikim osmehom i dotače joj ruku, sveštenica se na to postide i izjuri iz sobe. Koga je u sobi i pije svoj čaj dok je napolju buka i galama oko nekog momka koji je tek došao u bolnicu.

Koga nikako nije mogao da smetne s uma činjenicu da sve oko njega podseća na njegovo ostrvo. "Ako se i ne varam ja jesam blizu Haien,a."Od sveštenica koje brinu o njemu pa sve do zgrada, manira i mnogo čega još, sve je kao na njegovom ostrvu odakle je on. Koga je uzeo svoj dnevnik iz svog ličnog bagaža a onda je počeo da zapisuje sve što misli o ovom mestu, njegovim ljudima ali i običajima i o celoj situaciji koja mu se trenutno dogadja. On će čak napisati i neke haiku pesme o ovom dogadjaju.

Njegovo razmišljanje prekidaju čuvari koji su ponovo naprasno upali u sobu i koji mu govore sve najgore stvari ali isto tako mu i pričaju o tome kako je još jedan kriminalac uhvaćen i kako mu je neko kao kaznu razbio glavu. Yimbei je na to još samo rekao: "Možda ćemo morati i tebi da je razbijemo ubico!" Koga je bio gadljiv na ovakvo ponašanje čuvara i uvek bi ih proklinjao kad god bi to mogao ali Koga je samo posle ovoga odlučio da se vrati da spava.

Yuichi dok je sav bled i osamucen citao knjigu koja je vec sada bila utopljena krvlju svestenica se pojavila, dok je sa vrlo malo svesti lezao u krevetu bilo mu je receno da ce izvrsiviti operaciju na njemu i zatvoriti mu rane. Dok je medicinska sestra pokusavala da mu zaustavi krvarenje doktor je razgledao ranu sa lampom koju je drzao u ruci, ubrzo nakon toga doktor je sa koncem i iglom zatvarao Yuichijeve rane, bol je bio veliki ali sve sto je moglo da se cuje tokom operacije bili su teski i duboki uzdisaji Yuichija kao i povremeno stiskanje zubu. Konacno doktor je zatvorio ranu, a sada je bilo vreme da ocisti ranu i primeni zavoje oko cega mu je pomogla svestenica.


Sa izmorenim i izmucenim pogledom gledao je u prozor, sav zavijen u bolovima jedino je mogao da ceka doktora da mu da cajeve protiv bolova ili pak se suoci sa njima dok rana ne zaraste. ,,Nazalost, morace da ti ostane oziljak na celu'' -rece doktor nakon izlazenja iz sobe.


Probudivši se iz malo duže dremke, shvatio je kako se njegove rane sve brže i brže zaceljuju. "Bože ovi doktori su čudo." Koga se podiže iz svog kreveta kada se ispred njega stvoriše sveštenice ali i oni prgavi i priglupu čuvari. Koga je mislio da čim stane na svoje noge da se naljuti na ovu dvojicu koji su ga ozbiljno matretirali. Koga zatraži još jednu šoljicu čaja.

Kada je video ko mu donosi ćaj Kogino srce je ponovo zaigralo, posebno je bacio oko na onu jednu sveštenicu koja je ličila na Haruno. Pozva je on tako da pije zajedno sa njim čaj na šta ona i pristade. Vodili su duge razgovore i svemu i svačemu, saznao je da je njeno ime Mitsuo. Ova dvojica čuvara su ga gledala sa prezrenjem i duvali su sebi u bradu.


Koga će malo kasnije, u svom dnevniku, zapisati sledeću priču:

priča :

Odlučio je svom novom poduhvatu pristupiti više kao detektiv a manje kao drot. Bio je zaglavljen između želje da pohvata što više ljudi i svesti o činjenici da će hvatanje nedužnih gostiju samo zamljati njegovu reputaciju umesto da je podigne. Dakle, morao je biti siguran da su ljudi koje će uhvatiti zaista krivi za neki zločin, a ne samo nestašni gosti. Srećom, zločina je bilo napretek na ceremoniji, pa je mogao birati odakle će poći. Bolnica se činila kao sigurno mesto za početak, jer će tu ožalošćeni biti u najboljem raspoloženju za saradnju. Na osnovu novostečenog autoriteta zahtevao je od sestre da ga sprovede po sobama pacijenta, malo se razočaravši kada je shvatio da je većina na ispiranju želuca ili zbog sitnijih tuča koje su manje-više rešile nesuglasice koje su postojale pre njih. U toj viziti, dva lica su mu zapala za oko. Jedan koji mu je od ranije bio poznat, i jedan koji je zadobio ozbiljnije rane. Taj drugi se činio kao osoba koja će mu pomoći da pronađe ono što traži. Složio je zabrinut izraz lica i prišao.

O momče, kaže mi sestra da te je oštrica dobrano liznula. Kako si, da li ti treba još pomoći? Želiš li mi mi reći ko ti je to zlodelo učinio?


Ona dvojica stražara samo zanemeše kada jedan malo krupniji čovek udje u sobu. Koga ga nije poznavao a nije ni znao šta želi od njega, no Koga odluči da se ponovo objasni. Možda će sada uspeti da ispravi celu situaciju i da dokaže svoju nevinost. Koga odgovori na pitanje nepoznatog gospodina: "Da, Mitsuo Vam je verovatno kazala da sam zadobio jednu veoma ozbiljnu povredu prilikom nepravičnog hapšenja..." Odjedanput se samo ču Yimbei koji je viknuo tada: "Nepravično hapšenje!". Senshu samo pogleda ovu dvojicu priglupih stražara, a oni napustiše prostoriju, tako da je mladi Koga nastavio da govori: "U hotelu, u apartmanu broj 3. pronadjeno je telo mrtve
žene, a jedan od nespretnih stražara se prilikom mog hapšenja jer je leš bio u mom apartmanu, zaneo i naneo mi ranu. No, znate kako već kažu: nedužan dok se ne dokaže krivim. I hvala dragom Bogu pa me je doktor Dan lepo zakrpio..."
Smešio se Koga dok je pričao svoju priču ovom nepoznatom čoveku kako bi razbio ovu neprijatno atmosferu zatočenika.

Slušao je pažljivo, više iz brige o sebi nego momku. Zapisivao je sve u blokče koje je pokupio negde usput, i to jedva. Baš bi neprijatno bilo da je umesto
toga morao da piše na salveti, što je bio plan B. Priča momka je bila sve interesantnija kako je odmicala. Nepravično hapšenje? Materijal za ucenu čuvara. Već je načuljio uši. Ubistvo u apartmanu? Zaigrala mu je obrva, skoro odavši uzbuđenje koje je trebalo ostati prećutno u ime dobrog detektivskog rada koji će mu doneti slavu. Zabeležio je sve i obuzet željom za položajem zamalo krenuo bez da ispoštuje norme konvencije.

Tragično. Tragično i neprihvatljivo. Moraš mi opisati tog stražara. Odigrao je ulogu poštovaoca pravde koji se gnuša što je bolje mogao. Sa druge strane, nadao se da će momak biti kratak u odgovoru jer je želeo sačuvati novac koji je položio kako bi motivisao i tamnoputog momka sa kojim mu se sudbina na ovom događaju čudno ispreplitala.


Kada je video da u ovom čoveku ima slušaoca Koga je nastavio da priča i priča, što je dovelo do toga da je ovaj čovek bio zamoren grupom svih sitnih detalja koje je Koga izgovorio: o samom stražaru, telu, sobi, Hayatu, Koga je spomenuo i nekoliko imena pored Hayatovog kao što je Sakuchi. Koga bi, kada nadje sagovornika, mogao neprestano da govori, no u ovom slučaju to nije bilo dobro jer nije znao da je sve istrtljao čoveku koga čak i ne poznaje te samo na kraju svoje priče kao grom iz vedra neba upita: "A kako je Vaše ime gospodine?"

Samo što nije krenuo da lupka nogom o pod od nestrpljenja, a klinac bi sada da vodi usrdan razgovor. Dobro, nekad se mora žrtvovati malo vremena na kulturnu interakciju, samo da nije baš sada... Ipak, mališan mu je dao priliku da kaže svoje ime, a trudio se da to učini svugde gde ga vide da čini dobra dela. Na neki čudan način, možda mu je učinio i uslugu. Kako bi izgledalo da progovori pet reči sa bušnim dečakom a onda otrči? Zaista, uhvatio je sebe kako potpuno zanemaruje na pravila ponašanja u visokom društu. Neprihvatljivo. Najednom je osetio čudnu dozu zahvalnosti prema momku, a onda i istinsku želju da mu pomogne, premda zaista sićušnu.

Ja sam Senshu Hyuga, i garantujem da će ova nepravda biti ispravljena. Opet, svoje ime je rekao nešto glasnije, kako bi ostao upamćen kao veliki dobročinitelj. Reci mi svoje ime, i bilo šta što možeš o počinitelju ove gnusnosti. Nakon toga odmaraj, biće to potrebna krepkost za slavlje.


Drago mi je, moje ime je Koga Yari. Shaman ostrva Haien Kyushuu.
Dok se Koga predstavljao i govorio o svojoj situacij spomenuo je ponovo sve još jednom, što je učinilo Senshu,a još nestrpljivijim ali na kraju on beše ostavio dobar utisak na mladića i mladić je zaista poverovao u to da će mu ovaj pomoći. U trenutku dok su ova dvojica govorila o stražaru Yame, sredovečnom čoveku koji je sproveo Hayata i Kogu do hotela a nekoliko dana kasnije probao da ih uhapsi, ulazi Mitsuo koja je sa sobom nosila još jednu dnevnu terapiju za Kogu. Mitsuo je zamolila Senshu da napusti bolničku sobu a Koga je ostao u iščekivanju da će mu ovaj pomoći da opere svoje ime i da konačno izadje iz ovoga zatvora u vidu bolnice. Dok je Senshu Hyuuga izlazio iz sobe Koga samo reče: "Hvala Vam Senshu."

Srecom operacija je bila uspesna, a Yuichi sedejuci u beloj postelji pored svestenice sve sto je mogao jeste da razmislja i masta o porodici koju nikada nije imao, zamisljao je njihova lica, izgled i osobine. S vremena na vreme davali bi mu cajeve protiv bolova i masti koji bi mu smirili zalutali um, ponekad slusao je mutne zvukove ljudskih glasova sa svojim zajivenih usima.

Osecao se sa zrnu bolje, konacno odluci da ustane i razgleda sobu u kojoj je bolovao, svestenice terale su ga da legne i da se ne zamara ali je odbijao. Konacno dohvati se knjige potom uspomocu svestinca lagano se spusti na krevet i krenuse da cita. Bese zadivljen dohvati nesto malo srece u ovoj izolovanoj sobi, minuti su prolazili, a on je i dalje citao.


Knjiga radila se o coveku sa istom sudbinom kao on, tuznom, smrtnom i jadnom. Krenuse da se saoseca, da se emotivno spoji sa likom, da pokazuje emociju. Strana za stranom, sve vise i vise se spajao sa glavnim likom i njegovom pricom.

Dodjose i vreme da napusti ovu menlahonlicnu bolnicu, doktor mu skinuse zavoje i uvidja novonastali oziljak koji je ostao od nje. Yuichi ustade te se obuce u svoje svecano odelo i izadje iz sobe, konacno bio je srecan da izadje iz ove dosadne i izolovane sobe u kojoj je proveo toliko vremena. Laganim koracima hodao je kroz hodnike trazeci izlaz odavde, a dok je prolazio naisao je na dva shinobija kako pricaju u sobi pored.

Dolazak sa pratnjom stražara u bolnicu shiroi ostrva je bio neeventualan stražar i ja smo obadvojica bili zauzeti sa svojim mislima i situacijama. Osim par pitanja, predstavljana većom dužinom našeg puta je vladala tišina.

Kad smo stigli doktori su počeli zapitkivati me sa raznim pitanjima kao šta mi je prouzrokovalo povrede i kako sam došao u tu situaciju. Medjutim nisu dobili puno odgovora osim informacije o napadu koji sam primio.

Sa time počeše da rade na meni. Naravno bilo je neprijatnih trenutaka dok su rješavali veće rane ali za sad su ih uglavnom zacjeljivali sa mističnom tehnikom i zatvarali i prekrivali da zaustave krvarenje.

Nakon toga jedino što je ostalo je da odmaram i nešto da prezalogajim.
Okusijo sam i bolju hranu ali razumijeći da je ova uglavnom namjenita za zdravlje nego što je za ukus nisam se žalio. Sad u svom krevetu mogu samo da razmišljam o situaciji u kojoj sam se našao u hotelu.

Da je bila čudna malo je reći pod broj jedan zašto su stražari koji su ispraćali to dvoje išli normalnim hodom kad je žena očigledno bila povrjedjena ako gledamo po količini krvi koja se nalazila po njoj.

Dali je to uopšte bila njena krv jesu li možda oni udjelili one povrjede mladiću na nosilu, ali onda opet nebi je onaj čovjek nosio svo vrjeme da je bila uredu.

Zatim pod broj dva zašto bi bježali od te straže a ne tražili pomoć za povrjedjene ovdje se možda odgovor nalazi u obračunu sa mladićem ako su oni bili napadači.

I pod broj tri zašto i kako je ta žena mogla da koristi čakru kad postoji barijera koja je specijalno namjenita da zaustavi njenu primjenu van minimuma za život.

Moram se brzo oporaviti jer izgleda da situacija na ovom vjenčanju nije baš najbolja, kako je krenulo nebi se iznenadio da nastane veliki sukob ninji.

Ako se tako nešto desi ne smijem biti u ovakvom stanju za to vrijeme barem ne ako cjenim svoj život.

Nakon mog izlaska odavde trebao bi idealno da saznam više o ovoj situaciji ili barem zašto je ta žena mogla da koristi chakru iako već imam par teorija vezanih za to.

Ali za sad imam prečih poslova kao na primjer malo odremati vjerujem da će mi pomoći u mojoj rekuperaciji.


Koga je shvatio kako sve više i više ljudi dolazi u ovu bolnicu, svakoga dana čuje neku novu buku. No, za njega se ništa nije promenilo. Njega još uvek čuvaju ova dva priglupa stražara a jedine radosti su mu kada Mitsuo dodje i donese dnevnu terapiju i činjenica da ga je njegov novi poznanik Senshu Hyuuga uverio da će učiniti sve kako bi ovaj uskoro izašao iz nepravednog zatočeništva. Koga je već danima pisao svoj dnevnik, pisao haiku i iz dana u dan se osećao sve bolje i bolje, želeo je da napusti ovu bolnicu ali za sada to nije bilo moguće.

Pred svoj otpust iz bolnice sam sreo mladića koji je povrjedjen u hotelu.
Ovo je bilo dobro vrijeme da saznam više o šta se tamo desilo prije nego što sam ja došao.

Približivši se momku prvo se predstavi
"Izvini ako te ometam ime mi je Takuma, ali ako nije tajna htjeo bi da saznam kako si ti završio ovdje? "

Kako je on konektovan sa ovom pričom? možda možemo da razmjenimo informacije.


Dok je Koga bio okružen stražarima, na jednom bolničkom tremu, u njegovoj pauzi za čaj, približi mu se jedan mladi crvenokosi momak i predstavi se. Ovo je Kogu zateklo jer ga ljudi u ovoj bolnici obično izbegavaju, Koga je uvek praćen stražarima koji su poprilično neprijatni, te i kada bi neko želeo da mu se približi ne bi mogao od ove dvojice.

"Takuma, jako lepo ime. Odgovori Koga dok se smešio ovom mladiću. "Moje ime je Koga, Koga Yari. Kako ti mogu pomoći? Koga namerno nije želeo da odgovori na već postavljena pitanja jer je sve želeo da ova interakcija potraje. Smatrao je da bi mogao da izvuče nešto korisno iz ovog mladića i da sazna možda nešto više o Hayatu i o situaciji u hotelu.

Ovaj tip je znao sa rječima, nisam ni uradio ništa već mi je komplimentirao sa osmjehom na licu kao da sam mu najbolji drug. To ne znači da mi nije bilo drago......kome nebi bilo da mu hvale ime.

"Haha hvala drago mi je da te upoznam Koga i ti isto imaš dobro ime."
Bilo bi samo prirodno da mu uzvratim kompliment.

"Radoznao sam za tvoju situaciju jer sam te primjetio kad si bio iznešen iz hotela,moj Splet situacija je me doveo ovdje zbog tog istog mjesta."

Ovo je bila kompletna istina nadao sam se da ću mu steći dovoljno povjerenja ako prvi počnem da se izlažem u konverzaciji pa da i on podjeli nešto sa mnom.


Nakon što je video da mu se sada poznati momak otvara, Koga ipak odluči da podeli svoju priču sa njim. Doduše, prvo je priču počeo svojim neuspelim kockanjem i kako je završio u restoranu gde ga je neko otrovao a onda je došao do najsočnijeg dela priče: gde je opisao mladiću sve što se dogodilo u apartmanu broj 3. i kako je on ovde nepravedno uhapšen jer se u njegovom i Hayatovom apartmanu našao leš devojke koju on nije poznavao. Koga je želeo onda da sazna sve što se dogadjalo uselu posle njegovog hapšenja, pitao je Takumu da li poznaje Hayata i da li možda zna šta se dešava sa njim, pitao je i za venčanje i šta će na kraju biti sa njim.

Slušajući priču sve je više ostao u čudu ovaj je stvarno prošao sve i svašta na ovom vjenčanju.
Jadan čovjek kroz šta su ga sve stavili - pomislih

"Aa pa znači i ti si otrovan, moram priznati slične su nam priče i ja sam nakon jela u restoranu otišao do ruleta i tamo pao u nesvijest."

Ali kada je došao do djela sa apartmanom gdje opisao dvije osobe vidno sam počeo da lijem znoj iz pora.
Brate . . . . . . ovi su isti par što su me išamarali zmajem.

"Eeeeee ne znam kako da ti ovo kažem ali moj razlog zašto sam ovdje su upravo to dvoje što si opisao, samo djevojka je bila u poprilično dobroj kondiciji ako izuzmemo krv čak je i stojala na sopstvenim nogama."


Koga čuvši ovog mladića pomisli: Bože, Senshu je ili uspeo da oživi onu devojku ili se nešto još čudnije dogodilo. Koga je sada bio siguran i nadao se da će ga uskoro pustiti. "Dakle, ta devojka nije mrtva? Nije ubijena!?" Koga je pitao još jedared kako bi samo bio siguran u ono što mladić govori. Koga je pogledao u ona dva čuvara i smeškao im se, provocirao ih je. Znao je da će uskoro izaći odavde.

"Hayato te je napao!?" Posle kratkog radovanja, Koga je želeo da razjasni nešto: bilo mu je čudno što je Hayato ikoga napao i želeo je više znati o tom dogadjaju.

Neočekivano obadvojica imamo bliske susrete sa ovom situacijom.

"Dok je taj čovjek Hayato bježao sa njom u svojim rukama od stražara koji su krenuli pogrešnim hodnikom ja sam im krenuo u potjeru misleći da su ti oni napravili onu ranu."

"Napala me je ta cura sa ninjutsujem, ali Hayato valjda nije mogao da koristi chakru ako uzmemo u obzir da nije koristio tehnike kao shunshin tokom bježanije."

Ali što mi nije jasno u ovoj situaciji zašto bi onda ona i Hayato bježali ako nisu počinili ništa loše?
Ako je priča ovoga momka tačna i stvarno ga je probo stražar zbog tako glupog razloga, možda je postojao drugi motiv u sjenci.

"Nešto gadno smrdi u ovoj situaciji!"

"Hayato i ta žena su bežali skupa!?
Koga je bio u čudu jer mu je delovalo kao da se tu nešto dogadja što Hayato ne želi. Koga se složi sa mladićem da je cela situacija malo smrdljiva i da bi trebalo možda se vrati u hotel ili da nadje Hayata. Činjenice su sledeće: žena čiji je leš bio u njihovom apartmanu je u stvari živa, samim tim ni nema zločina, dakle, Koga je nevin. Dobro je. Bitno je da si živ i da te Hayato nije ozledio. Ne razumem zašto me onda još uvek drže ovde. Kogini čuvari Yimbei i Tayanaka su odmah kontaktirali svoje šefore kako bi proverili informaciju koju su čuli od drugog mladića i shvatili su da je Takuma potpuno u pravu. Mislim da bi nas dvojica trebalo da nadjemo Hayata. Koga ponudi mladom nindži da zajedno sa njim nastavi potragu.

On je bio upravu zločina nije bilo ali da ih sad opet idem pronaći ne samo što zvuči teško nego je i vjerovatno loša ideja. Blaga anksioznost me počela ispunjavati.

Na pogled bi me napali a bez mojih tehnika nisam siguran koliko bi se dobro mogao odbraniti.
Ali možda sa Kogom imam šanse razviti neku situaciju koja neće odma da se stopi u borbu do smrti.

"Uredu imam povjerenja u tebe da ako ih nadjemo nas neće napasti iste sekunde."
Kaćem kogi šaputom pokazivajući očima na stražare

Osjećam se kao da smo blizu odgovora, ali možda nije najbolje pričati sve ovo pred stražom.
Jer po njihovim akcijama nisam skroz siguran dali su više tu da nam pomognu ili da nas zarobe ako ne i gore.

"Kad god si spreman krećemo."
Nadam se da nisam upravo zaronijo u govna.


Yimbei i Tayanaka se samo skloniše Kogi sa puta i ovaj, navuče svoj kimono, uze svoje preostale stvari, pa reče: "Plan je sledeći: moramo obići čitavo ovo selo. Hayato mi je dužan nekih odgovora. Uveren sam u to da nas dvojica možemo naći Hayata i tu ženu." Kogi se svidelo kako je Takuma čovek od akcije, kako se nije ustručavao da podje sa njim bez obzira na sve. Koga i Takuma zajedno prolaze kroz glavni ulaz bolnice i odlaze u nepoznatom pravcu.