Kannabi Bridge

Most Kanabi.

Most koji spaja jedan deo šume sa drugim delom iste. Most služi radi snabdevanja sela i organizacija u ovim oblastima. Ispod mosta nalazi se neistražena rupa kojoj se ne zna dubina, okružen je drvećem šume oko koje nema nikakve zaštite. Most je starije gradnje i konstrukcije ali dosta očuvan.

Nibboru vidi da ovako nikada neće završiti borbu, izbegava sve poslate napade i menja taktiku. Prvo će poraziti Yurija, potom Ichikawu i potom Gekka.

[Više neće tući naizmenično već mete redom dok ih ne ubije.]

Njegovo telo je obložila chakra koja mu daje 200dmg na sve napade do kraja borbe.

Borba je jako žestoka i ugalj samo odlaže svoju smrt. Yuri idalje baca svoje genjutsue, a ugljenisani lik samo ih poništava… Šta li će dalje biti. Ostio sam Yurievu ruku na svojoj glavi. Konektovao se sa mnom. Uhuu, kako je kul pričati s nekim a ni ne izgovaraš reči. Ček, da li čuje baš sve šta pomislim? Uitao sam se malo zabrinuto. Zar stvarno ima toliko povrrenja u nas… Ma dok ugljenisani ne napada mogu odmoriti kratko, ali da ne spuštam gard nikako.
Za slot održavam mod munje
#card8
vraćam 30 ch zbog moda munje i sharingana, a energija mi je na maxu.

Borbra se žestoko nastavlja, yuria je malo zakačio mač ugljenisanog ali nije naneo nikakvu štetu koju mogu primetiti, potom je yuri i pilulu pojeo. Odlično, više nije toliko brza borba, mada mogu primetiti da sve više cilja na Yuria, verovato je primetio da je on naš voða i njega pokušava smaknuti prvog… Hehe, nije svestan kakav je Yuri kad poludi i krene bacati genjutsue kao manijak.
Odtžavam mod munje za 1 slot
#card8
vraćam 30 ch jer održavam mod munje i sharingan. 5 slotova
Zanimljiv je ovaj ugljenisani, čak su mu napadi možda malkice jači. Hmh… To idalje ne predstavlja toliki problem.

Šta!? Zadobio sam ozbiljan udarac, ali kako!? Kad!?… Uh, kreće mi se vrteti u glavi i gubim ravnotežu. Vidim da opet ispaljuje onaj napad zmaja s ogromnom chakrom. Rana je ogromna, i ne deluje kao da se sada desila… Znači ranije u borbi me je pogodio nečim, možda od adrenalina nisam osetio. AAAA!! Kako užasno boli. Yuri je ponovo postavio zemljane štitove. Nema šanse da će izdržati! S obzirom da polako gubim nesvest nemam puno vremena. Ovo će jako puno chakre zahtevati ali moram izdržati. Krećem raditi znakove rukama dok mi Yuri govori da mu treba pomoć.
Ichikawa je pao… Nisam ni ja ništa bolji…
Stajem ispred Yuria.
#card4
Stajem ispred Yuria. 50 ene
Još ova tehnika i gotov sam, padam sigurno.
Isključujem mod munje i sharingan.
#card153
pošto napad ima manje od 2000 dmg ja sa 300 ch ovim uspešno blokiram ostatak dmga. 4 slota 300 ch
Pao sam na zemlju svestan svega ali gotovo nepokretan.

Zavalio sam se na veći kamen prekriven mahovinom, duboko u šumi, osećajući kako mi se telo polako opušta. Stavio sam Ichikawu da leži na travi pored mene. Sunčevi zraci se probijaju kroz guste krošnje iznad mene, stvarajući isprekidane šare svetlosti na tlu. Posle haosa bitke, ovaj trenutak mira je kao eliksir za moje telo koje ne osećam da se oporavlja. Vetar lagano furli kroz drveće, hladi moje umorno lice. Dišem duboko, pokušavajući da utonem u ovaj trenutak, svestan da je predah kratkotrajan. Ali sada, u ovom trenutku, sve brige su daleko. Ogladneli smo pa sam otižao uloviti nešto, stećom po nas naleteo je jedan zeko. Nesrećno po njega pokidali smo ga odmah i najeli se. Fina je bila zečetina moram priznati.

Odlučio sam malo prileći u travi, gledajući u nebo koje se nazire kroz granje. Oblaci polako klize, a ja se osećam kao da je i moj um počeo da plovi s njima, daleko od teških misli. Ptičji cvrkut i šum lišća u vetru postaju melodija koju nisam znao da mi je potrebna. Ruke su mi još uvek teške od borbe, ali svaki udisaj donosi olakšanje. Fokusiram se na osećaj trave ispod sebe, na miris sveže zemlje, dok nisam osetio da se ugljenisani nije malo usmrdeo… Pokušavam ne obraćati pažnju na smrad i dozvoljavam da me ovaj trenutak povezanosti s prirodom obuzme. Osećam kako se moji napeti mišići polako opuštaju. Ovaj predah je upravo ono što mi je trebalo.

Krenuli smo nazad, nosim Ichikawu na svojim ledjima i prolazimo pored malog potoka, zastao sam te uronio ruke u hladnu vodu, osećajući kako se napetost polako topi. Voda je kristalno čista, i njen žubor mi deluje kao lek za um. Pratim kretanje potoka i pitam se gde li vodi, a sunčevi zraci koji igraju po površini vode me gotovo hipnotišu. Osećam kako mi se misli usporavaju, kako napetost iz borbe polako nestaje. Duboko udahnem, osećajući miris borovine i mokrog lišća. Ovaj trenutak tišine, skriven daleko od ostatka sveta, je sve što mi je potrebno da se ponovo povežem sa sobom. Spreman sam za ono što sledi.