Shohei - Kuća

First topic message reminder :



Vetar lagano mazi po licu dok se približavaš Shoheijevom skrivenom domu u mirnom delu sela. Kuća je skrivena među gustim granama velikog stabla, delujući gotovo neprimetno u prirodnom okruženju. Šum lišća pod stopalima prigušuje zvuke, čineći atmosferu gotovo nestvarnom. Vrata kuće su drvena, sa starinskim zatvaračem koji lagano škripi pri otvaranju. Unutrašnjost odiše mirnošću, a svetlost sramežljivo prolazi kroz raznobojne zavese, stvarajući igru senki po podu.



U jednom delu glavne prostorije je niski sto prekriven starinskim pergamentima, a pored njega se nalazi mapa sela, prekrivena označenim mestima i detaljima koje Shohei detaljno proučava. U uglovima sobe nalaze se različite vrste oružja, od katana do raznih ninja alatki, svi pažljivo očišćeni i postavljeni s preciznošću.

S leve strane se nalazi niska polica s knjigama koje sežu od poda do plafona, ljubav prema literaturi očigledna je i u trenucima kada nije posvećen obuci. Na književnoj polici nalazi se nekoliko svezaka posvećenih borilačkim veštinama i strategijama.

Prostorija ima miris svežih biljaka i tamjana, što doprinosi atmosferi smirenosti. U jednom ćošku sobe, nalazi se mala fontana sa tekućom vodom koja stvara umirujući zvuk. Na prozorskom oknu stoje male bonsai biljke, koje Shohei pažljivo održava, simbolizujući snagu i spokoj. Pod je prekriven tamamijem kako bi on sa veoma retkim ali potencijalnim gostom mogao sjediti na istom nivou bez da bilo ko oseća nadmoćnost!

Ova kuća je mesto gde se sreću prošlost, sadašnjost i budućnost ovog misterioznog shinobija.

U momentu dok je čitao knjigu na vratima je začuo kuckanje. Malo ga je ometnulo jer je došao do najboljeg dijela knjige. Onda je u momentu shavtio da su to osobe koje je pozvao da vodi na predstojeću misiju. Da li su introverti pa ih treba malo osloboditi? Da li su ekstroverti pa ih trebam malo ukrotiti? To su bile neke rječi koje su mu se trenutno prevrtale po glavi dok je išao prema vratima.

Uhvatio je za šteku i otključao vrata širom i sa nekim polu blagim osmjehom upitao dva shinobia prosječne građe - "Hehehe, a koga ste vi trebali momčine?"

Da li imaju ožiljaka? Da li imaju nekih čudnih stvari na sebi ili uz sebe? je ono što je okom tražio po njima, zastao je potom na sekundu da pričeka njihov odgovor skenirajući ih od glave do pete pokušavajući da sazna više nego što golo oko na prvu vidi.

"Opaa pa svi ste se odazvali SVI i to veoma brzo, pustolovci u srcu aa?" - upitao ih je sve dok su stajali ispred vrata, sada su već tu svi bili okupljeni i polako je počeo da ih dublje odmjerava, smješak sa njegovog lica se sklonio. Zatim je napravio korak naprijed.

Kada je stao ispred njih izvadio je mali skalpel i prebrojao ih je kao da su glavice kupusa. Potom se malo nasmijao i upitao - "Jeste li spremni za pretres mali? Volio bi da vas pustim odma ali volim biti siguran da nemate neki skriveni nož koji bi mogao da završi u mojim leđima slučajno. Da me ne shvatite pogrešno samo mali pretres ću da vam uradim pa onda možete ući unutra i smjestiti se da vam objasnim neke stvari!" - rekao je mjenjajući svoje facijalne ekspresije za ozbiljne na šaljivu, sa šaljive na čuđačku i tako u krug.

"Heh zanimljivi ste vi meni, volim što imate svoj glas! Zar ste stvarno mislili da vas pretresam jer se bojim?" - upitao ih je kroz cinični smjeh, pokušavajući da izvuče još neku reakciju.

"Prvi test ste prošli! Samo me interesovalo koliko ste zapravo svoji ljudi a ne robovi sistema!" dodao je Shohei gledajući jednog po jednog pokušavajući da im ulije tračak nade ali da ih ne opusti previše.

"Slobodno se raskomotite unutra, nemam dodatnih soba za vas ali možete se za sada smjestiti u dnevni boravak!" govorio je dok je pričekivao da svi uđu te potom zaključao vrata iza sebe, zatvorio zastore na prozorima te sjeo u fotelju, poslje čega je očima uperio u slobodno mjesto na podu i tatamiu koji je pokrivao jedan dio dnevnog boravka.

Hmm simpatično je to koliko smo samo glubi ispali ali nema veze iskrene on je vođa a ja idalje stoim iza onog što sam malopre pomislio*Ulazim unutra* iskreno možda je ovo idealan vođa ali opet sobzirom da je lud mislim da će da bude zanimljivo da idemo sa njim na misije prosto je nekako unikatan do sad nisam sreo ovakvu čudnu kombinaciju pitam se kakveli će taktike da nam spremi i šta li će da napravi od nas troice "Hvala na gostoprimstvu gospodine" rekao sam mu nakon što sam uošo.

"Sjedite, opustite se... možda vam je ovo zadnji put." - rekao je gledajući svakog u oči pojedinačno, kod svakog bi zastao na par trenutaka i dok je gledao u oči kao da je kroz njih želio da dopre do njihove duše i vidi pravu sliku njih a ne samo spoljašnju verziju.

Nasmijao se malo kako bi se opustili na trenutak onda je kao grom iz vedra neba izvadio svoj bodež iz rukava, okrenuo ga par puta u zraku te potom svom silom zabio u stol koji se nalazio tik uz fotelju u kojoj je sjedio govoreći - "Da li vi znate kakve su snage u ovom svijetu, u svakom momentu morate biti ozbiljini..... ali i dovoljno ludi da znate kada je nešto vrijednije od samog života! Misija na koju ste pozvani samnom ima jedan cilj, i samo jedan cilj, pronaći takozvana blaga odnosno predmete specifičnih karakteristika koji se nalaze sakriveni po svijetu."

"A sada da čujem, da li bi bili spremni naškoditi i ugroziti život jedni drugima kako bi došli do jednog od predmeta prije nego što on padne u ruke jedne od svjetskih sila!" - dodao je kao poentu, te je potom izvadio bodež koji je bio zabijen u stol, liznuo svoju usnu, nageo se naprijed i zurio u njihove oči sve dok ne dobije odgovor na postavljeno pitanje od svakog pojedinačno.

Hmmm mogao sam da zaključim o čemu je reč već nakon prve rečenice nemogu da verujem da su nam glave u torbi sa ovako ludim tipom iskreno neznam odakle crpi svo ovo ludilo "Zavisi da li bi to što ću ja da naškodim nekome od ovde prisutnih spasilo više života nego što bi ubilo" moj cilj nije da ubijem nikog već da pronađem osobu koja osmišlja sve ove nenormalne stvari i eleminišem je ali to neće biti lako jer ako može ovako nešto da organizuje znači da nas celo vreme posmatra moram da budem oprezan znam da ni naš vođa,Muro,Sparow ili ja nismo u takvim poslovima jer smo mi oni koji su pozvani dakle kog još znam a da je sposoban za ovako lude ideje,nebitno moram da se fokusiram kako bi sredio tu osobu na misiji ću da je lociram i nakon toga ću da se potrudim da napredujem videćemo koliko ću dugo da preživim ali prvo moramo da nađemo te predmete koji se traže od nas "da li se zna kad krećemo?" moram polako nesmem jer za sada radi sve u moju korist neznam da li uopšte zna da ga ja tražim.Ono što je najzanimljivije postoji mogućnost da je ta ista osoba koja mi je poslala prvi zadatak na ostrvu tame koristeći tamošnjeg poglavucu *Izbečene oči* šta se ovde desilo očemu sam ja razmišljao mislim znam da sam pitao vođu za misiju ali mi je sve malo mutno *padam u nesvest* dok sam padao u nesvest rekao sam "vode daj te mi malo vode!" izgleda da sam se iscrpeo nakon zadnje misije.

"Mogu da ti pojasnim neće mi bit problem,moja priča počinje sa Marekom uzumakijem poslednjim živim potomkom koji je preživeo veliki pokolj uzumaki klana u mestu gde sam pre živeo došli smo ovde kako bi ponovo izgradili svoje ime i svoj autoritet nema mesta za greške moram da osvetlam ime svoje loze moj otac Maneko Uzumaki bio je veliki vojnik dok se nije penzionisam nesmem da ga obrukam jer ako obrukam njega i sam ću onda da budem ponižen možda čak i proteran zbogtoga sam godinama gradio čvrst karakter kao poslednji potomak iz mog sela,vjerovatno se niko ni neseća tog događaja zato što se događao na početku stvaranja našeg poznatog sveta čak ni ja neznam celu priču znam samo ono što mi je otac pričao dok sam bio klinac i išao na akademiju sa Murom tako da jedino zvanično postojanje ovog događaja je zabeleženo u kjigama koju su mi ostavili moj predak i sada moj otac koji je još živ očekujem velike stvari od sebe i sada se zaklinjem pred svima ja Kaneko Uzumaki uradiću sve što je potrebno da se vratimo živi sa misije" dok sam govorio ove Muro me je gledao u čudu jer nikada mu nisam ispričao ovu priču dok smo bili na akademiji,nečudi me ako je sad besan nikada nije voleo kada nešto krijem od njega čak i sada ovo je mali deo moje priče i nije orginalni razlog zašto ja želim da ubijem što je više moguće ubica i šinobija koji su prekršili svoj dužnost time što su ubili nedužne ljude vidim da je mladi šinobi radoznao "A šta je sa tobom koliko mogu da vidim i ti si iz Uzumaki klana to sam zaključio na osnovu tvoih obeležija.Kako obljašnjavaš to da su se dva uzumakia koja se međusobno neznaju sreli ovde?"na osnovu ovog pitanja videću njegov karakter mora da je neki opasan tip sobziron na osobine koje sam primetio kod njega.

"Koliko uživam u vašoj dubokoumnoj raspravi o genetici i klanovskim karakteristikama....kada se zagledamo malo dublje, shvatimo da svako biće zapravo predstavlja neku vrstu mehanizma koji se na ovaj ili onaj način može iskoristiti!" - izjavio je, upadajući u malu debatu između Kaneka i Sparowa.

Zatim se okrenuo prema Muri, bacio mu pogled, pa opet prema sebi, nagnuo se unatrag u fotelji u kojoj je i dalje sjedio, upalio dodatnu mirisnu svijeću i nastavio - "Na koju konkretno karakteristiku mog odjela ciljaš? Nije da rado dijelim privatne stvari... hahaha, možda nas životni putevi ponekad razdvajaju, a možda i približe!" Tokom tog monologa, okretao je svoj skalpel u ruci kao da je novčić između prstiju.

Vidm Sparow me ignoriše očekivano ni meni ni njemu nije sad do tuče sobzirom na to da imamo misiju i da na njoj moramo da sarađujemo bolje bi mu bilo da nepokuša da me ubije jer onda će više da našteti sebi nego meni ali čisto sumnjam da će da proba išta takvo jer mu je novac bitniji od neprijatelja ali opet ko sam ja da sudim o knjiz prema korica čak šta više mogu da mu pročitam iz pogleda da će da pokuša da me prevede na njihovu stranu,žalim slučaj Sparow ali ako ti nisi napustio svoje nasleće i prošlost zašto bi ja svoje žrtvovao da bi tebi bilo lagodno niko od nas dvoice nije toliko lud jedino što moram jeste da izbegnem borbu po svaku cenu inače će ceo klan Uzumaki nestati a to je ono što niko od nas dvoice nebi hteo da se desi mada pitam se koliko je spreman da rizikuje za druge naša ova priča podseća me na priču dva naroda koji su pre dosta godina bili jedan narod ali ih je politika razdvoila nakraju ta dva naroda su uništili sami sebe jer su počeli međusobno da ratuju po naređenju osoba kojima su se podčinili tek nakon uništenja kada su preživela samo dvoica shvatili su da ovako više neće moći te su odlučili da naprave svoju državu koja će da podržava oba naroda ali koliko je to moguće u ovoj situaciji to neznam zato što ovde je već pokušan antetat na mene pitanje je da li ga je on postavio,mada verujem da nije jer smo se tek sad upoznali *Kapetan govori* konačno i on da počne da govori.

"Mislim da je sva priča suvišna momci, spremite svoje stvari i krenite zamnom!" govorio je dok je prebrojavao svoje stvari koje ima na sebi i u svom rancu koji je bio iza fotelje.

"Nadam se da ste brzi i da možete pratiti moj tempo?! hahaha", upitao ih je dok je otvarao vrata i lagano rastezao svoje noge kako bi krv malo krenula da radi u njegovom tijelu.

Razumem vreme je da krenemo nema čega da se plašimo moram da uradim ono što se traži od mene vođo nadam se da si spremio taktiku koja će da nas spasi i od najgoreg scenaria,na sve sam spreman *Ustajem sa poda na kome sam sedeo u pozi za meditiranje* nadam se da su Muro i Sparow spremni jer ih neću čekat da otežu noge zaintrigiralo me koliko misterija ima u vezi ovoga zato što se ovakve stvari nisu spominjale u knjigama mog oca koje sam pročito *flas bac u Kanekovoj glavi na crvenu knjigu*
sada se sećam ovo je poslednja misija mog pradeda potudiču se da nebude i moja poslednja neću da dozvolim da iko umre.