⦿ Sistem Pećina Maratsu

Zavojiti sistem pećina čiji se poznati ulaz nalazi istočno od Himetsu kampa. Izuzetno je bogata kamenjem koje štrči iz njenih zidova i svetli raznim bojama zbog koncentracije chakre u samoj zemlji. Čim su se vesti o sjajećim predmetima raširile, ljudi su pohrlili u njih zbog poznatog izoblja sjaktećih minerala. Nezgoda, ispostavilo se, bila je u prevelikom broju tih minerala. Ljudi su jedino naišli na razočarenje kada bi kamenje koje su izneli prestalo da blješti samo nekoliko minuta nakon ekspedicije. Ipak, glasine o ogromnom bogatstvu‚ne jenjavaju lako, i ovo ostaje jedno od prometnijih mesta za potragu.

Primetio je da ga jedan od momaka doziva. Isprva je pomislio da se momak prevario i da je samo pomešao jedan od svetlećih kristala pećine sa svetlećim predmetom, ali u stvari je Yehuda bio taj koji se vara. Bilo je jasno da je predmet jedan od one vrste za kojom su tragali i momak je pronašao put. Da li je sve vreme u stvari trebao prepustiti njima potragu? Prišavši tački, odlučio je sam otvoriti put ka predmetu time što će pokušati da otopi kamen koji ga je opkruživao.

#card60

Nastavio sam po podu da tražim

predmet. 

Ali ga nikde nije bilo. 

Video sam nešto svetli u daljini, 

ali to je bio samo komad metala

 koji je sijao. 

Nastavio sam dublje da tragam 

 ali nikde nije bilo predmeta. 

Odlučio sam amlo da se odmorim.

Pogledao je mladog momka sa neprikrivenom dozom gađenja. Razmislio je na trenutak i samo da ga spali, ali do tada se dokazao korisnim pa je kupio sebi malo prostora za milosrđe. Slabić i prostak, da nije kopao golim rukama možda i ne bi bio umoran. Kada bi se samo ljudi odnosili prema sebi kao shinobijima a ne kao najamnicima, kako bi sve bilo lakše. Opet, bilo je neporecivo da je stvar koju traže blizu, a vremena za kuđenje bilo je napretek, ali tek kasnije. Chakrom je pokušao izbiti predmet iz zemlje.

#card99

Vartio sam se iz male potrage po

pećini. 

Shavtio sam da opet moram da kopam. 

Uzeo sam lopatu i počeo da kopam. 

Mukotrpan rad ponovo počinje.

Bez nekog velikog odmora nastavio sam da kopam. 

Video sam nešto svetli ali nisam baš obraćao

naručito pažnje.

Umesto da predmet iskoči iz zemlje, zemlja oko njega se urušila nazad i vratila ih suštinski na početak. Yehuda je morao priznati da je verovatno on krivac za to, ali to sigurno neće obelodaniti.

Ti mali bledi, što mlataraš tom lopatom tako nesmotreno. Vidi šta si uradio! Nazad na posao svi!

Viknuo je na Aburoa čiji rad verovatno nije ni doprineo ni oduzeo od onoga što se dogodilo. Iz nervoze se sklonio i dozvolio nesmotrenim momcima da nastave da rovare za onime što su svi tražili.

Njegov fitilj je dostizao kraj kada se mali radnik počeo drati na njega. Mrzeo ga je, kaže. I treba da ga mrzi, to pravo je zaslužio svojom slabošću. Ipak, neki redosled autoriteta morao je postojati, i ovakvi ispadi se nisu olako shvatali.

Preporučujem ti da skratiš jezik ne bi li tebe morali da otkopavaju za nekoliko stotina godina.

Odgovorio je, održavši izraz lica koji je odavao jedino mutnoću emocija i nejasnost namera. Još jedan veći ispad i nameravao je ispuniti svoje obećanje.

Kada sam čou vođine reči

pomislio sam

da li je zajsta vredno da umrem zbog

neke tamo rupe. 

Odlučio sam da nastavim da kopam 

uprkos osećanju nepravde. 

Prisetio sam se zašto sam uopšte ovde. 

Da bar amlo poboljašam svoj ugled u selu, 

a ne da umrem od ruke tenina. 

Nastavio sam da kopam 

razmišljao sam 

kad će vođa da prizna da je slabić. 

Shvatio sam da sve vreme nosi masku. 

Nešto ga je mučilo. 

Nisam dalje mislio samo sam nastavio 

da kopam. 

Več osećao umor. 

Ali sam nastavio.

Zadovoljan načinom na koji se situacija primirila, mogao je opet osetiti dozu zadovoljstva oko toga što momci kopači prave dobar napredak. I dalje mu nije bilo baš potpuno jasno zašto se prosto više ne oslone na tehnike, ali nije želeo upitivati metode koje su radile. Na kraju krajeva, zar nije njegova upotreba ninjutsua poništila deo rada koji su već izvršili? Nastavio je da nadzire kopanje.

Pre nego što ju je video, osetio je kapljice na ruci. Sama besmislenost toga trgla ga je i uzbunila. Podzemna voda? Ako sada probije pećinu... Digao je glavu iznad sebe, spreman da možda vidi svoj poslednji trenutak. Ipak, taj poslednji trenutak nije video. Tavanicu pećine zamenio je gust oblak iz kog su kapi kiše padale i rasplinjavale se na podu. Besmisleno, pomislio je, zaista besmisleno, ali opet nije mogao zaključiti šta se zapravo dešava.

(Makoto Nagano i Washi Oliva)

Nastavio sam da kopam. 

Video sam da se približavam predmetu. 

Sijanje je bilo sve jače i jače. 

Počeo sam da kopam najbrže što sam mogao. 

Nisam mislio ni našta. 

Samo da iskopam predmet. 

Već sam bio iznemogao. 

Udario sam lopatom. 

Ništa se nije desilo nastavio sam da kopam.

Nikad brže nisam kopao. 

Dobio sam motivaciju da što pre nađem ovaj

predmet i da odem sa ove misije. 

Počeo sam da kopam. 

Osećao sam da ono što tražimo da je 

blizu. 

Kiša je minula i Yehuda se dozvao pameti. Iluzija, bilo je očigledno u retrospektivi. Kako tako prosti trikovi mogu sasvim da pomute um. Krenuo je premetati po džepovima i vrećama i osetio ih nešto lakšim sem... Ostavio je oružije skriveno, nema potrebe baškariti se time. Doduše, video je da su radnici orni, pa nije ni bilo potrebe za skrivanjem.

Već sam bio puno gladan

Čuo sam Matsudu kako govori da je 

gladan. 

Kad sam video da nisam jedini koji je 

gladan upitao sam 

Nastavio sam da kopam. 

Bio sam već jako umoran. 

Nisam znao gde se nalazim samo 

sam kopao. 

Odlučio sam da malo odmorim.

Krenuli su već da se prenemažu oko svega mogućeg. Siguran znak iscrpljenosti. Da su samo malo mudrije postupili... Nema veze, hranu, valjda, nije mogao da im uskrati. Mogao je da je odloži doduše, vreme nije bilo na njihovoj strani. Pretpostavio je da će ih pećina uskoro odbaciti.

Ješćete kada i ja. Kada završimo sa zadatkom. Odsečno ih je obavestio.

Približio se još jednom, željan da što pre u rukama ima još jednu vredninu.
#card57

Još jedan odron zatrpao je predmet toliko da ga više nije bilo potrebno tražiti. U svojim šetnjama, Yehuda je shvatio da dalje niz tunel nema više vrednina, bar ne u delu gde bi bilo moguće zaći bez rizika od užasne i klaustrofobične smrti. Frknuo je, ne preterano zadovoljan onime što će poneti kući, isključujući onu oštricu koja je bila najvrednija stvar koju je ikada ugledao, a to je za nekoga iz Rokuhire bila poteška činjenica. Podelio je nagrade skoro pa sasvim ravne časti i razgledao još jednom ovu trojicu. Zaključio je da od njih može napraviti dobre podanike, a sigurno će se ispostaviti da su mu takvi preko potrebni. Za sada je, doduše, samo jedan bio zreo.

Shine, možeš poći sa mnom. U Rokuhiri će ti biti obezbeđen dom, obroci i razvitak. Ostali, vredni ste radnici ali makar za sada, tu se vaša korisnost završava. Zbogom.

#card21