Sala za sastanke

Trcao sam najbrze sto sam mogao do sale za sastanke.Tako trcajuci do sale video sam ogromna vrata.Jel to sala za sastanke.Upitao sam sam sebe i otvorio sam vrata.I imao sam sta da vidim mnogo shinobija.Zar ovako izgleda sala za sastanke?Nikad pre nisam bio ovde,ali ovo deluje mnogo ozbiljno.Cuo sam da je smrt Kage i mnogoh ninji dovelo do ovoga da smo svi pozvani u salu za sastanke,zar nije tako?Mislim da su nas pozvali zbog tog razloga.Ipak je lepo sto smo pozvani da dignemo selo u nebesa i da postanemo mnogo jaci nego pre i da postanemo svi udruzeni i da radimo kao timski rad.
Pozdrav svima drago mi je sto vas vidim u ovakvom broju
Ipak kada sam se pozdarvio bilo je nekako tiho da sam mogao da cujem otkucaje srca takodje me je prolazila neka jeza.
Videvsi mnogo shinobija koji su mnogo jaki nije mi bilo sve jedno stao sam na neku lepu razdaljinu od svih i cekao naredna naredjenja..Takodje imam ogromnu nadu u sledeceg Kage.I tu sam da bi sluzio selu...Ida bi pomogao da selo dostigne vrhunac

*Hugomecu je stigao u halu za sastanke*Ušavši unutra video sam dosta nepoznatih šinobija i jednog poznatig Matsuda ostali su bili enigme za mene potpuna nepoznanica jedino što sam znao jeste to da moram da dođem ovde kako bi se donele bitne odluke po budućnost sela ostalo ništa neznam nadam se da ću dobiti neke odgovore vezano za budućnost sela naravno sve ima svoje prednosti i mane pa da vidimo da li je ovaj sastanak prednost ili mana našeg sela odnosno da li će da uspori ili ubrza razvoj sela.Nakon ove misli ušao sam u samu salu "Dobar dan" rekavši ovo stao sam sa desne strane od ulaznih vrata gde sam mogao sve lepo da čujem i da vidim ali skapirao sam da mi to možda i nije najpametnije pa sam malo prišao.

Došao je do sale za sastanke i odmah pogledao oko sebe, primjećujući mnoge shinobije koje do sada nije imao priliku da upozna.

Čuo je od nekog čuvara da su bili na nekom putovanju ili događaju koji se dešavao na Shitoshi okeanu, i htio je saznati više o tome, ali za sada je odlučio samo da sjednje i ćuti.

Rekao je i zatim se ispravio u stolici i ukrstio ruke. Nije htio da puno govori nego što je potrebno, znao je da su na ovom sastanku bile potrebne biti diskutovane ozbiljne teme i takođe da će se odrediti novi kage. Pitao se ko ovdje bi mogao da ima tu veliku ulogu,sigurno neko pametan i snalažljiv kao vođa.

Konačno sam stigao pred salu za sastanke, u kojoj bi trebalo da nam saopšte neke bitne informacije o budućnosti sela. Bio mi je prvi put da dolazim na ovo mesto, i zamalo se nisam izgubio na putu do ovde. Da sam znao da ću morati doći ovdje, spremio bih se malo lepše, pomislio sam, dok sam pokušavao da popravim svoju kosu.

Stao sam ispred sale i sačekao sam da vidim hoće li se još neko koga znam pojaviti. Vidio sam nekoliko meni nepoznatih ljudi kako ulazi u salu. Razmišljao sam o tome šta bi to moglo biti toliko bitno da svi moraju biti ovde, i da li ovaj događaj ima veze sa činjenicom da selo nema kagea.

Nakon par minuta čekanja ipred sale, i nakon što se niko ko je meni bio poznat nije pojavio, odlučio sam ući u ovu svečanu zgradu. Otvorio sam vrata, i čim sam ušao, pogledom sam prešao po sali. Opazio sam nekoliko shinobija koje sam ranije viđao po selu, ali im nisam znao imena. Primetio sam i Matsudu, koji mi je tu bio jedino poznato lice. Prvo sam malo razgledao po sali, pa sam onda otišao do Matsude, pozdravio sam ga i seo pored njega.

Kako se priblizivao ka kage zgradi dosao je do strazara:

Zdravo evo papira za sastanak.

Strazar je gledao u papri i u mene te mi je klimnuo glavom da mogu da udjem.Te sam usao unutar zgrade i poceo sam da se penjem:

(Nego brate ko je ovde glavni ili ti kage sto ga zovete?)

Upita ga radoznalo.

Pa Hyuga clan bas kao ja dobar je samo se pitam sta se desava i koja je situacija meni je iskreno i prvi put da idem na sastanak.


(Pa bice mi drago da ga malo vise upoznam)

Nadam se i ja ako bude imao vremena on posto se bavi sa papirima.

Te su se penjali nekih 2 minuta i stigli su:

Ah koja trema ne znam zasto.



(Sta ti je brate nije to nesto sta znam verovatno neka bitna informacija)

A i to sto kazes cudno je ali kad budemo usli samo cuti.

Te se polako hvata za kvaku i pomera vrata te ih otvara video je ostalo ninje iz sela koji cekaju.Te sam zatvorio vrata za sobom i gledao gde bi mogao da stanem:

(U covece nisam znao da ce biti ovoliko ninji)

(Tise sada brate)

Te je dosao blizu ninji gde su oni stojali blizu i cekali dalje.

*ulazeci uzurbano u zgradu gledajuci pismo koje sam dobio da se hitno pojavim u salu za sastanke*
Konacno pronasao sam je i usao unutra i ugledao sve stanovnike ovog sela, ocigledno da je bilo nesto bitno,
cim sam usao svi su pogledali u mene i tisina je nastala na trenutak te je svako nastavio da radi ono sto je radio,
uzviknuo sam "Cao svima!" i usao dublje u salu, video sam dosta poznatih lica,
tu je bio moj drug Hugomecu pa sam prisao do njega i upitao, "Hej, jel znas mozda sta se desava i sta je ovoliko hitno?"
bacao sam pogled na lica Hugomecua i ostalih stanovnika ali niko nije delovao zabrinuto ili uplaseno pa sam odlucio da
sacekam strpljivo sa Hugomecuom da vidim sta ce da se dogodi i koje je desavanje u selu posto sam
dugo bio kod kuce na odmoru i totalno sam se izolovao od sveta pa
nisam u toku sa desavanjima u svetu kao i u selu
samo sam se nadao da nije to nesto...

Stajavši u jednom mestu video sam Kubu kako mi prilazi iznenađeno i začuđeno je gledao sve šinobije koji su bili ovde
dok sam ja gledao gde ću da sednem on me je upitao da li znam šta se ovde dešava,ovo je bilo jedino pitanje na koje nisam imao odgovor jednostavno sve mi je bilo čudno i sve se dogodilo previše brzo morao sam da osmislim neki odgovor ali sam ubrzo odustao od izmišljanja i rekao mu "Neznam " ipak jeste malo čudno što su većina šinobija bili oni koje ne poznajemo i koje ja ranije nisam viđao u selu šta li se ovde kuva i kakav su nam scenario pripremili iskreno sve ovo mi gaji sumnje ipak te sumnje su jako slabe pa bi trebalo da ih ostavim po strani.Videvši mesto gde ću da sednem otišao sam do tamo pošto je bilo jedno od praznijih mesta u celoj sali ipak nisam se nimalo spremao ako ovo bude neka vrsta debate to će da bude jako loše po mene ali mislim da b trebalo da se opustim,na kraju ostaje nam samo jedno pitanje kakva nas budućnost očekuje.

Sa pažnjom je pratio svaki Genjijev pokret i reč. Njegovo srce je kucalo ubrzano, ali spolja je izgledao smireno i odlučno. Kada je Genji završio svoj govor i obratio se njemu, ustao je, osećajući težinu trenutka.

"Genji je rekao ono što je najvažnije," započeo je Yashin, gledajući okupljene shinobije sa odlučnošću u očima. "Selo skriveno u talasima je previše dugo bilo bez pravog vođstva, bez pravog puta. Svi smo patili zbog toga, svi smo izgubili mnogo. Ali sada, imamo priliku da to promenimo."

Njegov glas je odjekivao kroz prostoriju, ispunjavajući je energijom i odlučnošću. Dok je govorio, kretao se među shinobijima, gledajući ih direktno u oči, želeći da svako od njih oseti njegovu posvećenost i veru.

"Znamo da će biti teško, znamo da ćemo se suočiti sa mnogim izazovima. Ali zajedno, sa pravim liderstvom i zajedničkim naporima, možemo postići velike stvari. Genji i ja smo ovde da vas vodimo, ali vaša podrška, vaša snaga, vaša vernost su ono što će nas dovesti do pobede."

Napravio je pauzu, dajući okupljenima trenutak da upiju njegove reči.

"Svi ste ovde jer verujemo u vas, jer verujemo da svaki od vas može doprineti ovoj misiji. Ovaj trenutak je prekretnica za naše selo. Moramo ostaviti prošlost iza nas i zajedno graditi budućnost. Krenućemo u borbu protiv korupcije, protiv neprijatelja koji nas ugrožavaju, i obnovićemo naše selo."

Podigao je ruku u znak solidarnosti i odlučnosti.

"Ovo je naš trenutak, naš put ka boljoj budućnosti. Zajedno ćemo uspeti. Hvala vam svima na dolasku i na vašoj posvećenosti. Sada, krenimo zajedno ka svetlijoj budućnosti našeg sela."

Sa tim rečima, zarvšio je svoj govor, osećajući ponos i odlučnost u srcu. Pogledao je prema Genjiju, klimnuvši glavom u znak podrške i saradnje. Obojica su znali da ih čeka težak put, ali su bili spremni da se suoče sa svim izazovima, zajedno sa shinobijima koji su stajali pred njima.

Kada su gospodin Yashin i gospodin Genji završili sa svojim govorima, osećao sam se inspirisano. Bio sam sretan i ponosan kad sam čuo vesti o novim vođama sela u vodopadima. Smatram da su Genji i Yashin savršeno sposobni da vode selo i da su zaista oličenje pravih vođa. Njihova sposobnost da svojom velikom mudrošću, neprocjenjivim znanjem i  bogatim iskustvom donose odluke koje su u najboljem interesu svih nas, zaslužuje ne samo poštovanje, već i divljenje. Osećao sam veliku zahvalnost što imamo vođe poput Yashina i Genjija koji su spremni da se suoče s bilo kojim izazovom kako bi zaštitili našu zajednicu od svih mogućih pretnji. Pogledao sam oko sebe, i primetio sam kako se osećaj radosti širi kroz okupljene u sali, a osmeh se pojavio i na mom licu. I ja sam ustao sa svog mesta i aplaudirao. U tom trenutku, odlučio sam da ću pratiti ovu dvojicu izvanrednih pojedinaca, kroz sve što budemo morali proći u budućnosti.

"Hm...." poslušao je govor starješine, Genjiya i Yashina i klinuo glavom, razumejući sve što se dešavalo u selu prije njegovog dolaska. Primjetio je kako je govor trojice izazvao miks reakcije među ostalima, ali većinom su bile ispunjene radosću i motivacijom.
Sam Rikuto bio je zadivljen ali nije mogao to da pokaže, nego je lagano zatapšao rukama i dao klimaj glavom u znak podržnje za ove legendarne shinobije, primjetio je tipa koji je krenuo da plače ali nije ništa rekao. Sigurno je dobro poznavao prošlog takikagea kako bi ustupio u takve emocije. "Ovo selo je prošlo kroz mnogo toga vidim...",promrmljao je ispod brade dok je sjedio u stolici sa mrtvim pogledom, iako je u dubini bio srećan ovim svime. Sjećao se jedne knjige kada je bio mali, o kako je postojalo listopano drvo, svi listovi tog drveta u jesen postali su žuti i pali, ali bio je jedan list koji se i dalje držao bez obzira na to, taj zeleni list preživio je jesen i zimu nekako i nije pao, dostojan da očuva memoriju svoje braće, to ga je mnogo podsjetilo na trenutnu situaciju sela. Nije btno koliko ljudi umre, sve dok ostane jedan lik koji će čuvati memorije svih ostalih i donjeti i preporoditi slavu sela nazad, za njega ovo je značilo biti vođa. Vjerovao je da su Yashin i Genji bili ti zeleni listovi koji će očuvati memorije sela kada svi umru.

Slusajuci sta je Genji rekao telo me se najezilo ko je reci govorio.Bilo mi je zao starog takikagea jer sam hteo i da naucim nesto od njega ali tu je sta je:

(Brate bice ovo interesantno ovaj takikage sta vec je jak...Hm Yamanaka genjutsu i klan koji ti cita misli i kontrolise um.Opasni su oni kad se boris pogotovo kad ispitivaju).

(Pricaj mi o tome mada vidi pitam se kako ce selo i dalje nastaviti i da funkcionise cak neki Ru sta vec nije bas zavrsio bas najbolje).

Te je okrenuo pogled i gledao ostale i njihove reakcije i zapao mi je momak Yashin koji je mocan samo klan nisam mogao da otkrijem jos:

(Ovaj Yashin sta mislis o njemu za klan nisam siguran ali je jak ako je sa takikageom)


(Sta znam brate meni iskreno sve jedno ako te neko ne izda ostalo je sve uredu i ako neko zna da proziva i ostalo tu malo gubim kontrolu ali izdrzim)


(Bes te lako oduzme ali samo kontrole nekad je bolje precutati)

(Kako kazes vec brate mada posle ovoga bi trebalo da malo saradjujemo na trening jer moramo da nase sposobnosti malo isprobamo i ostalo).

(Mogli bi posle ovog sastanka onako nisam dugo trening radio).

Pazljivo sam slusao sta pricaju i zainteresovalo me dogadjanje u selu i mogao sam da pretpostavim sta nam sledi a to je jedan dug i naporan period ustao sam i rekao sam da se sve slazem sa njima i da cu biti tu uz selo i izasao sa Hugomecuom ispred, dok sam izlazio ugledao sam Tsumija starog druga koga sam jos dok je bio pocetnik i kada je tek dosao koga sam ja uveo u ceo ovaj svet i koji je na neki nacin moj odraz i pejzas moje maste, prisecao sam se kako smo radili misije on Boten Hugomecu i ja, kada smo se stalno nalazili u pomocnom centru, pre nego sto sam uspeo da mu pridjem i da se pozdravimo posle toliko vremena, nestao je u guzvi i izgubio sam ga sa oka, krenuo sam za Hugomecuom da zavrsimo par stvari a zatim sam odlucio da mu predlozim da krenemo do Tsumija i da vidimo kako je napredovao, cuo sam da je ojacao ali sam zeleo to da vidim golim okom...

Nakon što su Kage i Sannin završili svoje govore, prisutni su sa pažnjom saslušali svaku reč. Ubrzo su dobili znak da mogu da se pojave u sali za sastanke.



"Dosta je bilo priče. Na rečima obećavate, vreme je da vidimo kakvi ste na delima. Dižite guzove sa tih stolica!"

Kako bi odmah započeli s pripremama i organizacijom za poboljšanje sela i pripremu za borbu, četiri Anbua su preuzela zadatak da održe intenzivne treninge. Njihov cilj je bio da poboljšaju borbene sposobnosti odreda sela i odaberu samo najbolje za predstojeće bitke.

(Delite se u 4 grupe, po 3)

Kako sam stojao neki momak me je zagacio za rame i izvinio se te sam glavom dao znak da nema problema:

(Taj lik sto te je zakacio ti se smeje hm.Decko hoce probleme)

(Opusti se neka se smeje.Brate to je samo namerno da te isprovocira jer hoce da budes totalni majum pred svima)

(Hmm brate previse si mekan nebih ja bas tako)

(Opusti se ima da se naviknes nije nasilje sve resenje).

Te su dosli Anbu operativci koji su dosli i rekli da ustanemo bilo ih je vise verovatno nesto ima da bude a ima nas dosta predpostavljam da ce biti nesto po grupama jer verovatno cemo negde ici:

(Sta kazes da onog momka sto nas je bas gurnuo da budemo sa njim?)

(DA LI SI TI NORMALAN!)

(Ne deri se ima da nas cuju.Covece ko zna mozda decko hoce nesto od nas)

(Brate vidi ako bude nesto jeo govna ima da ga pokidam parce po parce dok ne moli za MILOST!)



(Uredu onda nebudi odma agresivan).

Te se priblizavao ka njemu i sapnuo na uho:

Hej ajde da budemo zajedno u grupi?

(Ovo mi se uopste ne svidja pripazi sta radis brate bez sale sada)

(Uredu brate)

Te sam cekao odgovor od ninje kog sam pitao.

Razgovarajuci sa Hugomecuom i dok sam slusao njegove zanimljive price, guzva je polako spadala sve manje i manje, ugledao sam nekoliko anbu ninja koje su dosle sa zadatkom da nas spreme, shvatio sam sve vrlo brzo a pre nego sto smo krenuli da trazimo Tsumija, kao grom iz  vedra neba pojavio se pre nego sto smo krenuli da ga trazimo i upitao me bas ono sto sam zeleo ja njega da pitam
"Pa gde si Tsumi, nema nista ni kako si ni sta ima stari druze odmah se hvatas samo za ono sto ti treba, promenio si se dosta,
moze zeleo sam ja tebe da nadjem i to da te pitam i da porazgovaramo ipak se dugo nismo videli, Hugomecu sta ti kazes na ovo, upoznaj se sa Tsumijem nije los kada ga malo bolje upoznas..." pokusao sam da ih spojim i da udjem u sto bolji kontakt sa Tsumijem
i da vidim sta se desava u njegovom zivotu
proslo je dosta vremena od kad
smo odradili zajednicku
poslednju misiju.

Dok sam razgovaeao sa Kubom ugledao sam kako ANBU operativci odvode ljude po grupama i kako se polako gužva rašćišćava Kuba mi ke predložio da idemo po njegovog druga u tom trenutku pojavio se dečak plameno crvene kose i pitao kubu da se priključi njegovom timu takođe pitao je i za mene da li bi hteo nakon što mu je Kuba odgovorio skapirao sam da je to njegov drug Tsumi izgleda mnogo jače od mene ali videćemo kakvog smo sva troica kova,nisam očekivao da će mo se sad srestu "Pristajem i ovako i onako nemam koga boljeg trenutno da pronađem,što se tebe tiče Tsumi nadam se da će mo se lepo slagati" u trenutku dok ja izgovaram ove reči prilazi nam ANBU operativac i govori nam da pođemo za njim.Nas troica odluči da se dokažemo krenuli smo za ANBU operativcem ipak nismo znali šta nas čeka ali smo otišli sa njim.
*Kuba,Hugomecu i Tsumi su napustili salu sa ANBU operativcem*

Baji je krenuo ka izlazu i čujo je da ga zove shinobi sa maskom i veoma snažnim tekom.Baji se nasmijao i krenuo prema tom ninji sa namjerom da se sprijatelje.Baji je stao ispred shinobijeve face te mu je rekao:

Pošto se završio govor gospodina Genjia i gospodina Yashina, ostali shinobi i ja smo ustali i krenuli ka vratima sale za sastanke. Tada je nastala gužva i galama, ali se sve to smirilo kada su se iznenada u prostoriji pojavila četiri Anbu shinobija koji su ovde došli, izgleda, po nekom veoma bitnom zadatku. Izgleda da od nas žele da se okupimo u grupe i vjerovatno procjene za šta smo sposbni. Čim sam to čuo, pogledao sam u pravcu gdje je bio Matsuda. Vidio sam ga kako priča sa nekim, meni nepoznatim, dugokosim shinobijem. Probio sam se kroz gužvu do njih. Kad sam stigao pred njih dvojicu, rekao sam Matsudi

Matsuda, htio sam da te pitam da li bi bio samnom u grupi, a vidim da si već našao i trećeg člana.

Okrenuo sam se prema ninji sa kojim je Matsuda do tad razgovarao

Dobar dan. Ja sam Torei Uchiha, Matsudin prijatelj, a vi ste?

Rekao sam to i ispružio sam mu ruku da se rukujemo.

Slušavši šta je bio sljedeći korak razvoja Rikuto nije mogao a da ne razmisli kako će da nađe tim s kojim će biti,ali nakon nekog pretraživanja po sali ugledao je Jamisumija i još nekog plavokosog momka sa njim.
"Hm..." prišao je iza njih i potapšao Jamisumija po ramenu,dajući mu do znanja da je tu.
"Ej...jel vam ne smeta da se pridružim...,rekao je u mrtvom tonu,iskorištavajući situaciju u kojoj su i upitkujući da li bi mogao sa Jamisumijem i plavokosim,"Moje ime je Rikuto Bakuton, a ti si?" rekao je i upitao plavokosog koji je izgledao kao najjači među trojicom shinobija.
Rikuto nije znao kakav trening da očekuje, ali mu je bilo sve jedno. Bez obzira na situaciju uvijek će pratiti naredbe koje mu se daju.

Stigao je u salu za sastanke, tamo ga je već čekao shinobi sa kojim je trebao da se sastane. Bio je zadovoljan što je stigao na vreme. Koliko je čuo iz priča po selu, nedavno se vratio u Takigakure nakon nekog vremena odsustva. Zbog odsustva Kage-a, koji je otišao na važnu misiju, njemu je poveren zadatak vraćanja duga prema Akumetsu gradu. Konačno su uspeli da skupe sav potreban novac koji su se osnivači sela zadužili prilikom stvaranja sela. To je bio jedan od bitnih znakova da je selo krenulo dobrim putem otkad su on i Genji preuzeli vlast. Nijedan od njihovih prethodnika nije uspeo da vrati ono što su dugovali, a oni su to uspeli u vrlo kratkom roku. Prilikom ulaska u salu, pozdravio je shinobija koji se nalazio unutra.

"Fumetsu, ako se ne varam? Drago mi je da si ovde. Ja sam Yashin Uchiha, Sannin ovog sela."


Seo je u jednu od fotelja nasuprot Fumetsua, osećajući ozbiljnost trenutka. Pružio je svitak sa detaljima zadatka i počeo razgovor.

Vreme je da završimo ovaj zadatak, pripremili smo sve potrebne dokumente i sredstva za vraćanje duga. Ovo je veliki korak za naše selo, znak da idemo napred. Ovo nije samo formalnost. Ovo je simbol naše odlučnosti i sposobnosti da se nosimo s problemima iz prošlosti.


Yashin je osećao ponos zbog onoga što su postigli. Ovo je bio početak nove ere za selo, i bio je odlučan da vodi Takigakure ka još većim uspesima.

Hajde da završimo ovo i pokažemo da Takigakure može da se nosi sa bilo čim što mu stane na put.

Stigao sam u salu za sastanke, osecajuci tezinu trenutka u vazduhu. Kage je vec bio prisutan, sedeci za svojim glavnim stolom smestenim u centru sale, tik uz zid. Njegov izraz lica bio je ozbiljan, fokusiran na misli koje su mu ocigledno prolazile kroz glavu. Na njegovom licu se mogla videti briga koja se retko kada pojavljuje.
Dok sam ulazio, Kage je podigao pogled i klimnuo mi glavom, ali nije progovorio. Osetio sam da ovo nije obican sastanak. Prosle su godine od poslednjeg vanrednog sastanka, a sada nas je opasnost primorala da se ponovo okupimo. Pretnja koja visi nad nama morala je biti ozbiljna, ako je Kage odlucio da nas okupi na ovaj nacin.
Dok sam pazljivo birao i zauzimao svoje mesto, razmisljao sam o tome zasto je Kage sazvao ovaj vanredni sastanak, posebno u ovako hitnom tonu.
Duze vreme sam bio u kuci izolovan daleko od spoljasnjosti tako da nisam imao predstave o cemu je rec,
odbrojavao sam sekunde cekajuci da saznam o cemu je rec. Primetio sam da sam dosao prvi, i iz tog razloga sam odlucio da se opustim i dovrsim pice koje sam poneo sa sobom, a potom ide znatno ozbiljniji deo, a ja pretpostavljam da se nesto znatno ozbiljno desava sa nasim selom ili oko njega...

I ako izrazom lica nisam pokaziovao, bio sam jako zamisljen, pokusavajuci da se setim sta se sve desavalo spolja kada sam bio aktivan ali nista korisno nije moglo da mi dodje u glavu...

Tri sata su prošla otkako me je Kage obavestio o mestu sastanka. Iskoristio sam to vreme da prođem kroz selo, nadajući se da ću umiriti misli i osloboditi se napetosti koja je ostala nakon naporne i stresne misije. Koračajući poznatim ulicama, posmatrao sam svakodnevni život stanovnika, zvuke i prizore koji su činili selo. Ti trenuci su mi pomogli da se priberem i pripremim za ono što sledi.

Kada sam konačno stigao u salu za sastanke, ugledao sam nekoliko shinobija našeg sela okupljenih unutra, očigledno čekajući da sastanak počne. Iako su delovali opušteno, ozbiljnost situacije visila je u vazduhu. Nisam prepoznavao nijedno lice, pa sam odlučio da se držim po strani, ne prilazeći nikome. Tiho sam ušao i zauzeo mesto uz zid, posmatrajući okupljene, spreman da reagujem kad sastanak počne.

Dok sam stajao, pratio sam njihove reakcije, pokušavajući da procenim atmosferu i saznam više o tome šta nas očekuje. Bilo je jasno da će ono što se bude odlučilo unutar ovih zidova imati dalekosežne posledice za naše selo.

Hodajuci sat vremena i manje stigao sam do zgrade strazari su me prepoznali tako da su me pustili da prodjem bez da ista kazu.Penjao sam se uz stepenice polako i stigao do vrata koja sam polako otvorio i video poznatu osobu a to je matsuda kao i ostali.Pitao sam se da li matsuda uopste skida tu masku sa lica jer nikad nisam video sta je iza te maske.Pritom sam se pomerio negde blizu sredine gde svi cekaju primetio sam da je nesto vazno ako su svi tu iz sela.







࿊ TWIN DEMONS OF HYUUGA ࿊

Seo sam na mesto predviđeno za mene i osvrnuo se oko sebe dok su se svi prisutni polako okupljali. Sala je bila ispunjena tihim šapatima i uzdržanim pogledima, a svaka osoba koja je ušla, bila je očigledno svesna važnosti ovog sastanka. Kada je Kage konačno ustao i započeo svoj govor, usmerio sam svu pažnju na njega, slušajući svaki njegov izgovoreni reč. Njegov ton je bio ozbiljan i odlučan, odražavajući značaj onoga što smo trebali da saznamo.

Kako je govorio o našoj misiji i o onome što smo otkrili, osećao sam blagu nelagodnost. Veći deo informacija koje je iznosio već su mi bile poznate, ali kada je spomenuo selo koje bi trebalo da se pojavi zapadno od Akumetsu grada, to mi je odmah privuklo pažnju. Bilo je jasno da postoji nešto mnogo veće i opasnije u vezi s tim mestom nego što smo ranije mislili.

Čim je Kage spomenuo moje ime, zajedno sa još dvojicom, odmah sam pogledom prešao po sali, tražeći osobu po imenu Kuba. Akina mi je već bio dovoljno poznat, ali Kubu još nisam upoznao. Trudio sam se da identifikujem lice koje bi moglo da pripada njemu, dok sam ujedno pažljivo osluškivao ostatak Kageovih uputstava. Znajući koliko je ova misija važna, želeo sam da što pre formiram jasnu sliku o svojoj ekipi.

"Hvala na ukazanom poverenju," kratko sam rekao uzimajući jedan od svitaka.

Kada je Kage završio, pogledao sam još jednom po sali, pokušavajući da uhvatim pogled Kube. Bilo mi je važno da pre sastanka barem ukratko procenim osobu sa kojom ću raditi, kako bih znao kako da pristupim zadatku koji nas očekuje. Bio sam spreman za sve što dolazi, iako nisam mogao da otklonim osećaj da se iza svega ovoga krije nešto mnogo veće nego što trenutno možemo da sagledamo. Još uvek mi je u glavi bio trenutak sudara nevidljive oštrice sa mojim zidom. Kako je takav moćan udarac mogao da bude tako precizan, a pre svega gotovo neprimetan.