Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Hyu Kafic

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Hyu Kafic

Kafic koji se nalazi na zauzetijem dijelu sela gdje se posla uvijek moze naci, na cosku bloka je i vrlo je vidljiv prolaznicima ulice. Dio je zgrade koja ima 5 spratova i kafic se nalazi na prvom da svako moze da ga lagano pristupi, ima crvene zidove i ima stolove i stolice samo unutra.

Kiyoshije prolazio ulicom koja je inace vrlo zaposlena i na svakom cosku se vidijela radnja ili neka vrsta ustanove koja prodaje pica i hranu, tada je vidio mjesto koje mu se najvise isticalo i iznad vrata je vidio veliki natpis na kojem je pisalo Hyu Kafic zvucalo je zanimljivo tako da je odlucio da ga malo posjeti.

Kada je otvorio vrata kafica unutra je vidio svega zanimljivoga sank mu je bio najzanimljiviji tako da je odlucio da sjedne za njim, kada je sjeo rekao je covjeku koji je radio tu da mu donese jedan sake. Dok je cekao malo je razgledo uokolo i pomislio je mozda bi mogao da posjeti rurinaija ili Hatchira da vidi kako su oni.
Hyu Kafic B0a53357a01711ee8b265ece24738c58:upscaled

Mislio je da i njima mozda nije dosadno pogotovo Hatchiru posto je on sada kage i mora da potpisuje puno papira i da bleji citav dan u kancelariji, ali se vjerovatno osjecao ponosno na sebe sto je postao kage. Dok je to mislio Kiyoshijev sake je ipred njega dao je covjeku onoliko koliko je duzan i uzeo je prvi guc.
Hyu Kafic JA9sL

Kada je uzeo prvi guc osjecao se vrlo dobro zato jer je sake koji je popio predobar tako da je odlucio da ne prestane tu i uzeo je jos gutljaja, uzimao je gutljaje dok nije popijo citav sake koji je narucio pa da ne bude skrtica uzeo je jos ali ovog puta je narucio citavu bocu da bude siguran da ce imati dovoljno.

Kiyoshije nije trosio vrijeme i odma je narucio jednu bocu sakea i nestrpljivo je cekao da mu je covjek da, ali je morao da bude oprezan da se ne napije ali u to vrijeme Kiyoshiju je u glavi samo bio sake i nije mislio ni na sta drugo. Kada mu je covjek konacno dao sake Kiyoshi mu je dao pare za sake i ponio bocu i casicu za sake negdje dalje.
Hyu Kafic Tumblr_pbfj3mc42j1tdnbbbo1_540

Nakon dugog dana na poslu, dolazi u obliznji kafic te seda za sto narucujuci bocu sakea. Dok je izlazio iz stanice rekao je mladom Sanni da ga obavesti kada Kage bude dosao.
"Dajte mi bocu najjaceg!!"
Cekao je konobara da mu donese dok se po malo zagledao u devojku koja je pila caj na drugom kraju kafica.

Nakon sto je zavrsio sa Dolinom Zahvalnosti odlucio je da ode do kafica da se malo rashladi, tako da je tamo i krenuo. Kada je dosao otvorio je vrata i usao je u kafic i tamo je stojao cika rurinaija, pa je odlucio da sjedne sa njim. Kada je sjeo vidio je... bocu sakea nazalost, zadnji put kad je imao bocu sake bilo je lose.
"Zdravo Rurinai, jel dobro ovih dana kod tebe posto je meni vrlo dosadno."

Dok je Rurinai ispijao bocu sakea ponudio je Kiyoshiju guc, te je sacekao njegov odgovor. Usput je rekao...
"Znas Kiyoshi, razmisljao sam da kupim sebi nesto, da li bi mi posao do prodavnice starina da vidim da li tamo ima nesto za moj ukus, mislim da sam zasluzio."
Poceo je da jos guta sake dok je cekao Kiyoshijev odgovor.

Kiyoshi kada je vidio da je rurinai krenuo piti socni ukusni sake odma je i on zelio malo ali nije htio da nekulturno pita, pa je samo gledao i zelio sake koji je rurinai gutao kao damu je zadnji.
"Kupi brate ako zelis, to je tvoja odluka ja mislim da ces tamo naci dosta zanimljivog."

Nakon odmaranja i lezanja kući,odlučio sam da se malo prošetam selom pa mi je sinula ideja da bih mogao svratiti na jedno piće da se malo opustim i mozda usput upoznam sa nekim.

Ulazeći u kafić primetio sam da i nema baš toliko ljudi sto mi je i išlo u prilog.Sedam za šank i poručujem jednu bocu sakea.

Čekajući da mi konobar donese bocu sakea,malo sam razgledao ambijent ovog kafića koji mi se moram priznati,baš svideo.Malo sam se iznervirao jer je konobaru trebalo duze da mi donese piće,ali izgleda da je nov tako da cu mu oprostiti.Posle nekog vremena donosi mi bocu sakea koju sam naravno odmah otvorio da probam kakav je.

Otvaram bocu i iz nje izbija taj veličanstveni miris sakea po tome se zna da je kvalitetan.Sipam u čašu kako bih probao ukus i video da li je dobar.Uzimam prvi guc koji mi dokazuje da je ovaj sake jedan od boljih koje sam do sada probao.Samo nasmejući se,nastavljam da sipam u svoju čašu i da pijem.

Posle od dve do četiri čaše sakea,već osećam malu smalaksalost i kako gubim želju da pijem,ali mi ruka sama uzima bocu i sipa u čašu.Kada sam probao da sipam,primetio sam da u ovoj boci nema više ništa.Odlučio sam da naručim još jednu bocu od konobara.

Konobar je ovaj put brze doneo piće te sam mu se samo zahvalio i nasmejao pa krenuo da sipam i iz ove druge boce sakea.

Posle nekog vremena ispraznila se i ova druga boca te sam odlučio da je već vreme da idem kući.Kada sam probao da ustanem,samo sam pao na pod jer sam se očigledno previše napio da ne mogu ni da stojim kako treba.Skupio sam snage i ustao pa krenuo da izlazim iz kafića i uputio sam se svojoj kući.

Kiyoshi je kao prvo mjesto gdje ce da ode je hyu kafic mjesto gdje se on uvijek moze odmoriti napiti i olaksati svoj um, prije nego sto je usao dobro je pogledao vanjski izgled ovog kafica i ulijepio ga u glavu da se uvijek sjeca koliko mu je ovo mjesto bitno i vazno.

Kada je usao sjeo je za svoje omiljeno mjesto sank tu uvijek sjedi jer mu je najblize posluzi i njemu je tu uglavnom lijepo, tako da je fino sjeo za sank i mislio sta je mogao da danas uzme da pije.

Kada je konacno skontao sta ce da pije rekao je dobrom covjeku konobaru da ce jednu casicu sakea, sake je uvijek imao posebno mjesto u Kiyoshijevoj dusi tako da ce ga jos jedan dan piti da mu sve bude lakse i bolje od njega.

Kada je rekao konobaru da ce jedan sake on je odma skocio da taj sake donese svome gostu, Kiyoshi je tada samo mislio o sakeu i kada cemu stici u ruke da ga odma popije i dok je on to mislio to je doslo u realnost.

Kada je sake konacno bio ispred Kiyoshija on je odam uzeo taj sake u ruke i krenuo da pije kao nikada, sake mu se vrlo svidio i bilo mu je zao sto ga je brzo popio ali nece da luduje i da se napije tako da je izasao iz gradjevine i krenuo dalje sa svojim poslom.

Yashin je prolazio pored kafića smeštenog na zauzetom delu sela. Kafić, na uglu zgrade s pet spratova, bio je lako uočljiv prolaznicima. Sa svojim crvenim zidovima, izdvajao se iz okoline. Nalazio se na prvom spratu, omogućavajući lak pristup svima. Yashin je bacio pogled unutra, gde su stolovi i stolice bili uredno raspoređeni, razmišljajući da svrate na osvežavajuće piće.

Yashin je hodao kroz prometne ulice sela, pažljivo osluškujući zvuke trgovaca, razgovora i svakodnevne vreve. Njegov cilj bio je kafic o kojem je čuo mnogo pohvala – mesto gde se ljudi okupljaju da se opuste, popričaju i uživaju u dobroj kafi. Kako je prilazio raskrsnici, ugledao je kafić na uglu bloka, deo visoke zgrade sa pet spratova.Kafić je imao prepoznatljive crvene zidove koji su privlačili poglede prolaznika. Ulazna vrata bila su široka i pozivala su unutra svakoga ko je prolazio. Yashin je lagano otvorio vrata i zakoračio unutra, odmah osećajući toplinu i prijatnu atmosferu mesta.

Unutrašnjost kafića bila je ugodna, sa stolovima i stolicama uredno raspoređenim po prostoru. Zidovi su bili obojeni duboko crvenom bojom, stvarajući osećaj udobnosti i intimnosti. Osvetljenje je bilo prigušeno, sa svetiljkama koje su davale mekano, toplo svetlo, idealno za opuštanje nakon napornog dana.Yashin je izabrao sto u uglu, odakle je mogao posmatrati ceo prostor. U kafiću je bilo nekoliko grupa ljudi – neki su razgovarali tiho, dok su drugi uživali u miru i čitali knjige ili radili na laptopima. Atmosfera je bila prijateljska i opuštena, kao stvorena za bežanje od svakodnevnog stresa.

Konobarica mu je brzo prišla s osmehom. „Dobar dan, šta biste želeli da naručite?“ upitala je ljubazno.„Jednu crnu kafu, molim,“ odgovorio je Yashin, vraćajući joj osmeh. „I, možda, neki kolač ako imate.“Konobarica je klimnula glavom i otišla da pripremi narudžbu. Yashin je zatim izvadio malu svesku iz džepa i počeo beležiti svoja zapažanja o mestu. Bio je fasciniran kako je jedan jednostavan kafić mogao stvoriti tako prijatnu atmosferu i postati mesto okupljanja za različite ljude.

Dok je čekao svoju narudžbu, Yashin je primetio detalje koje bi možda drugima promakli. Na zidovima su visile fotografije i umetnički radovi lokalnih umetnika, dodajući još jedan sloj topline i zajedništva. Muzika koja je svirala u pozadini bila je lagana, nenametljiva, savršeno uklopljena u ambijent.Konobarica je ubrzo donela njegovu kafu i kolač. Miris sveže skuvane kafe ispunio je njegov prostor, a prvi gutljaj bio je upravo ono što mu je trebalo. Kolač je bio savršeno pečen, sladak, ali ne previše, savršen dodatak njegovoj kafi.

Yashin je proveo neko vreme uživajući u trenutku, posmatrajući ljude oko sebe i upijajući atmosferu. Svaki razgovor, svaki osmeh, svaka šolja kafe doprinosili su živahnosti mesta. Kafić je bio mnogo više od mesta gde se pije kafa – bio je to centar zajednice, mesto gde su se ljudi povezivali i delili trenutke svojih života.Kada je završio, Yashin je platio račun i zahvalio se konobarici. Izašao je iz kafića sa osećajem zadovoljstva i novom energijom. Dok je hodao ulicama sela, znao je da će se vratiti u ovaj kafić. Bio je to mesto gde se osećao dobrodošlo, mesto gde je mogao pronaći mir i inspiraciju usred vreve svakodnevnog života.

Baji iziđe iz svoje kuće s osmijehom na licu, ne mareći za okolne zvukove. Sa sigurnim koracima, krene prema kafiću "Hyu", koji već godinama gleda s prozora svoje sobe. Kad stupi unutra, osjeti poznatu atmosferu, pomiješanu s mirisom poznate kave. Dok sjeda za stol, osjeća kako mu se ramena opuštaju, shvaćajući da je ovaj kafić uvijek bio njegovo utočište, mjesto gdje je pronašao svoj mir.

Konobar prilazi Bajiju s osmijehom i pita ga: Dobar dan! Što ćeš popiti danas? Baji s blagim smiješkom odgovara: Mogu li dobiti svježe cijeđenu naranču? Konobar klimne glavom, očito zadovoljan neobičnim, ali osvježavajućim odabirom. Naravno, odmah donosim odgovori prije nego što nestane u smjeru kuhinje. Baji se opusti, znajući da je odabrao pravu stvar za današnji dan.

Konobar prilazi s posluženjem i postavlja svježe cijeđenu naranču pred Bajija s neutralnim izrazom lica. Evo vaše naranče, izgovori mirno, ne pokazujući poseban entuzijazam. Baji promatra voćnu poslasticu, a zatim s blagim izrazom zahvalnosti odgovara:
Hvala vam. Dobro, a možete li mi donijeti račun? Konobar kimne bez riječi i odlazi po račun, dok Baji ostaje sjediti, osjećajući se donekle zadovoljno zbog osvježavajućeg pića, ali istovremeno svjestan hladnog tona u usluzi.

Baji izvlači novčanik i izvlači nekoliko novčanica, stavljajući ih na stol. "Evo za piće", kaže, gledajući konobara izravno u oči. Konobar prihvaća novac šutke i odlazi. Baji se lagano diže sa stolice i kreće prema izlazu. Na putu prema kapiji sela vodopada, osjeća uzbuđenje jer je čuo glasine da bi se ondje moglo nešto zanimljivo dogoditi. Sve što je znao jest da mora istražiti.

Nakon što sam položio chunin ispit, osećao sam potrebu da proslavim ovaj važan trenutak. Uputio sam se ka kafiću koji se nalazio na uglu jedne prometne ulice vidljiv svakom prolazniku. Kafić je bio smešten u možda najvećoj zgradi samog sela.

Ušao sam unutra i odmah primetio prijatnu atmosferu. Zidovi su bili obojeni u crveno, stvarajući topao i gostoljubiv ambijent. Stolovi i stolice bili su uredno raspoređeni, a kafić je bio ispunjen žamorom ljudi koji su uživali u svojim pićima i razgovorima.

Seo sam za jedan od slobodnih stolova i ubrzo je prišao konobar. "Šta mogu da vam donesem?" upitao je ljubazno.

"Dupli viski, molim vas," odgovorio sam, osećajući kako se napetost dana polako povlači.

Dok sam čekao narudžbinu, osvrnuo sam se oko sebe, posmatrajući prolaznike kroz prozor i uživajući u atmosferi kafića. Bila je to savršena prilika da se opustim i razmislim o svemu što se dogodilo. Kroz prozor sam mogao videti ljude kako prolaze ulicama, užurbani i zaokupljeni svojim svakodnevnim poslovima.



Konobar se ubrzo vratio sa mojim pićem. Na stolu je stajala i čaša viskija, moj jedini porok koji sam često uživao u posebnim prilikama poput ove. Osećaj topline dok sam držao čašu u ruci dopunjavao je atmosferu opuštanja i zadovoljstva. Prvi gutljaj viskija je doneo poznati osjećaj smirenosti.

Dok sam sedeo u kafiću, misli su mi lutale ka budućim izazovima i prilikama koje me čekaju kao chunina. Znao sam da me čeka mnogo posla, ali bio sam spreman za sve što dolazi. Bio je to novi početak, a ja sam bio odlučan da dam sve od sebe kako bih ispunio svoje ciljeve i doprineti uspostavljanju pravde i mira u svetu.

Uz osmeh na licu, nastavio sam da uživam u svom piću, znajući da sam na pravom putu.

Nakon pete čaše viskija, osećao sam toplinu u stomaku i opuštanje u mišićima. Pogledao sam na sat i shvatio da je već vreme da krenem kući. Polako sam ustao sa stolice, zahvalio konobaru za uslugu i pozdravio se sa ostalim gostima koji su još uživali.

Izlazeći iz kafića, noćni vazduh je bio svež i prijatan. Miris prolećne noći me je okruživao dok sam se lagano kretao ulicom prema svojoj kući. Misli su mi i dalje bile okupirane budućim izazovima kao chuninu. Znao sam da će biti mnogo posla, ali sam bio spreman za sve što dolazi. Odlučnost da ispunim svoje ciljeve i doprinesem uspostavljanju pravde i mira bila je jača nego ikada.

Dok sam se približavao svojoj kući, osmeh na licu je ostao prisutan. Ovaj dan, sa svojim iskušenjima i trijumfima, bio je samo još jedan korak na mom putu. Sa svakim korakom, osećao sam kako se približavam ostvarenju svojih snova.

Koračajući užurbanim ulicama sela, vratio sam se u kafić na uglu, mesto koje sam već nekoliko puta posetio. Njegova pozicija na prvom spratu uvek me privuče, a crveni zidovi postali su poznati orijentir. Kada sam otvorio vrata, hladan povetarac sa ulice je pomogao da se osvežim. Bez mnogo razmišljanja, ušao sam unutra, tražeći malo mira u poznatom okruženju koje mi je pružalo osećaj dobrodošlice i sigurnosti.

Unutrašnjost kafića nije se promenila – drveni stolovi i stolice bili su uredno raspoređeni, a poznata prijatna atmosfera ispunjavala je prostor. Svuda oko mene čuo sam šum razgovora i smeha, dok su se zrakovi sunca provukli kroz prozore i obasjavali crvene zidove. Zauzeo sam svoje omiljeno mesto blizu prozora, odakle sam imao pogled na ulicu i na prolaznike koji su se kretali svojim putem, uživajući u trenutku mira pre nego što nastavim s obavezama.

Konobarica me brzo primetila i prišla da uzme narudžbinu. Prepoznao sam je iz prethodnih poseta, a ona je uzvratila osmehom, kao da zna koliko mi znači ovaj trenutak opuštanja. Dok je odlazila da pripremi moju kafu, osvrnuo sam se po kafiću, primetivši male detalje koji su ga činili posebnim. Osećao sam se kao kod kuće, što je dodatno pojačalo moj osećaj udobnosti i zadovoljstva.

Dok sam čekao na kafu, osvrnuo sam se po kafiću i primetio razne detalje koji su doprinosili njegovom šarmu. Iako je bio zauzet, atmosfera je bila tiha i opuštajuća, što je bilo savršeno za trenutni odmor. Bilo je nešto utešno u rutini dolaska ovde – mesto je postalo svojevrsna oaza u svakodnevnom haosu. Kada je kafa stigla, podigao sam šoljicu i uživao u njenom poznatom ukusu, dok sam razmišljao o predstojećim zadacima.

Nakon što sam popio kafu, još jednom sam pogledao kroz prozor, gledajući kako prolaznici žure svojim putem. Osećao sam da je vreme da krenem dalje. Platio sam račun i ustao od stola, osećajući se osveženo i spremno za nove izazove. Izašao sam iz kafića s osećajem zadovoljstva, znajući da će me ovaj kutak uvek čekati kada god budem želeo da se na kratko isključim iz spoljnog sveta i pronađem trenutak spokojstva.

Sjedi tako Akina kuci ,dosadjuje se i razmislja da ode u kafic dda popije kafu  i da se malo izgubi iz kuce u nadi da ce upoznati nekog posto u ovom selu nema prijatelja.
Ulazi akina u kafic, sjeda i kaze konobaru :
“Daces mi jedan makijato.”

I tako sjedi i ceka kafu i razmislja o svom zivotu u novom selu…


Hyu Kafic Cd56a0d7e2a66d8200ff4a25d762c540

Nakon što sam shvatio da u Kageovoj kancelariji nema nikoga, odlučio sam da promenim pravac i odem do Hyu Kafića. U ovo doba dana, kafić je bio prepun kao i obično. Zvuci razgovora, smeh i miris sveže pripremljenog čaja ispunjavali su prostor. Gledao sam oko sebe, tražeći slobodno mesto, ali svi stolovi su bili zauzeti.

Uočio sam jednog čoveka koji je sedeo sam za stolom, izgledao je zamišljeno, kao da je potpuno odsutan u svojim mislima. Prišao sam mu polako, osećajući težinu trenutka.

"Da li je slobodno?" pitao sam ga, gestikulirajući prema stolici preko puta.

I dok ja razmisljam o svom dosadnom zivotu neko me pita:
Je li slobodno?
I ja kazem : Jeste jeste
Misli mse u sebi: top, dobra prilika da steknem nekog prijatelja.
Pruzim mu ruku i predstavim se : Ja sam Akina , drago mi je.
Novi sam u selu .

Pružio sam mu ruku, stegnuvši je čvrsto, a zatim izvukao stolicu i seo naspram njega. "Yasgar," rekao sam, dozvolivši trenutak pauze pre nastavka. "Drago mi je, Akina. Dobrodošao u Selo Skriveno u Vodopadu." Dok sam se nameštao na stolici, primetio sam živahnu atmosferu oko nas. Kafić je bio ispunjen žamorom i smehom, a miris svežeg čaja i kafe ispunjavao je prostor.

"Ovde je uvek prometno u ovo doba dana," započeo sam razgovor, blago se osmehujući. "Šta te dovodi u ovo selo?" Gledao sam ga pažljivo, želeći da saznam više o novom poznanstvu.

Dok smo se rukovali osjetio sa jak stisak mislim se u sebi”Sto je ovo? Brat mi odvali ruko koliko je stisnuo.”
I tako pocinjemo dijalom i ja mu odgovaram :
“Ne znam , do sam sam samo jednom sjedio u ovaj kafic, ali je bas prijatna zivahna atmosfera i bas je fino uredjen.”

Dok smo razmenjivali rukovanje, primetio sam da Akina izbegava direktno odgovaranje na pitanje o razlozima njegovog dolaska u selo. Možda je to bila samo slučajnost, ili možda pokušava da sačuva nešto za sebe. Shvatio sam da ću morati biti strpljiv i da ću ovaj razgovor iskoristiti da saznam više o njemu na možda malo suptilniji način.

"Zanimljivo," rekoh, dok sam posmatrao kako konobar dolazi s narudžbinom. "Nadam se da ćeš uživati u kafiću kao i ja. Ja ću šolju čaja." rekao sam konobaru koji je čekao moju porudžbinu.

Obratio sam se Akini, tražeći da nastavim razgovor: "Ako nije tajna, odakle si poreklom? Šta te dovelo baš ovde?" Dok sam čekao da me usluže skinuo sam svoj šešir i okačio na praznu stolicu desno od mene.

Odgovorio sam Yasgaru:
To ne znam ni ja ,odgajao me je jedan seljak koji me je nasao pored kaldrme, bio sam tek rodjen, odgajao me je do moje trinaeste godine dok nije umro , imao je nesto stoke i dok je cuvao srce ga je okinulo , bio je u poznim godinama i bio je samac , nekako sam ga sahranio i od tog dana lutam od sela do sela ,nisam vise mogao dojadio mi je takav zivot i ovdje sam napravio malu kolibu i sam sam tu dje jesam .

Primetio sam tugu u njegovom glasu dok je pričao o svom životu, ili mi se bar tako učinilo. Bilo kako bilo tema je postajala sumorna. Konobar se vratio s mojim čajem, nežno postavljajući šolju ispred mene. Osetio sam potrebu da promenim atmosferu, bar na trenutak.

"To je zaista težak put kojim si prošao," rekao sam, spuštajući pogled na šolju pre nego što sam podigao pogled ka njemu. "Ali sada si ovde, i to je važno. Zaslužuješ malo olakšanja nakon svega toga."

Podigao sam šolju s čajem i lagano otpuhnuo paru pre nego što sam srknuo gutljaj. "Šta kažeš da te častim nečim jačim? Ako ti prija, naručićemo nešto žestoko da podignemo raspoloženje, a imam i povoda da častim." Pružio sam mu osmeh, nadajući se da će prihvatiti moju ponudu i da ćemo moći nastaviti razgovor u pozitivnijem tonu.

Ne mogu brate , fala bas sam zeznut kad popijem , pocnem sa ljduma da se koljem tako da bolje ne.
Nego ti ikoliko si dugo u shinobi svijetu , ispiracj mi nesto o tvom zivotu.

Mozda sam malo direktan , ma ako ne zeli da prica ne cera ga niko .

Nasmejao sam se na njegov odgovor. "Razumem te potpuno. Nema potrebe da se forsiramo, svakako ne želim da završimo u nekoj nevolji."

Dok sam lagano vrtio šolju čaja u rukama, odlučio sam da mu otkrijem malo više o sebi. "U shinobi svetu sam već neko vreme, skoro godinu ili dve ovde u Selo Skriveno u Vodopadu. Pre toga sam lutao i tragao za svojim putem, baš kao i ti."

Pogledao sam ga preko ruba šolje, a zatim nastavio. "Kad nisam na misijama ili treninzima, volim da pišem haiku poeziju. Utišava mi um, daje mi neku vrstu mira." Zastao sam na trenutak, puštajući ga da obradi ono što sam rekao. "Svako od nas ima svoj način da se nosi sa svetom. Nekima pomaže piće, meni pomaže pisanje. A tebi, šta tebi donosi mir?"

”Mir? Imam malu radionicu za kovanje tu pretezno provodim vrijeme i na uzgred ako ima kome iz sela da se skuje nesto uradim uzmem po neki jen i tako, imam i vocnjak volim oko nuega da radim , al najveci meram ni je da jasem konja imam bijelu kobilu zove se Sora , sa njom sam proputovao skoro cijelu drzavu , jako sam vezan za nju .
Sad skoro sam napravio katanu znas li kak sam je dobro uradio ?”

Nasmešio sam se dok sam ga slušao kako priča o svojoj radionici i konju. Njegova strast prema kovanju i jahanju bila je očigledna, i bilo mi je drago što sam mogao da čujem nešto što ga istinski ispunjava.

"Iskreno, ne razumem se previše u kovanje katana," priznao sam, lagano spuštajući šolju na sto. "Ali bih voleo da vidim to tvoje delo. Nije to moj stil borbe, ja sam više tip ninje koji se oslanja na ninjutsu, ali poštujem veštinu i preciznost koja ide uz kovanje."

Oslonio sam se na naslon stolice, zamišljeno ga posmatrajući. "Sora, kažeš? Zvuči kao neverovatan konj. Kako je to putovati sa njom? Mora da imate neku posebnu vezu."