Hyu Kafic

Dok je sunce polako penjalo na horizont, grad se budio, a ulice su se postepeno punile životom. U tom spokojnom jutarnjem trenutku, sve oko mene delovalo je kao da se sprema za novi početak. Dok sam se šetao kroz park, osećao sam miris svežeg jutarnjeg vazduha i čuo tihe zvuke ptica koje su pevale u drveću. Svaka kap rose na lišću činila je da svet izgleda svežije i živahnije.

Kada sam stigao do obližnjeg kafića, naručio sam kafu i uživao u prvom gutljaju toplog napitka koji je pružao utehu i energiju. S osmehom na licu, posmatrao sam prolaznike, svestan da svaka osoba nosi svoju priču i izazove. Dok je svet oko mene postajao sve živahniji, osećao sam se spreman za sve što će dan doneti, sa osećajem optimizma i nade za nove prilike.

Dok sam sedeo u kafiću i uživao u svojoj kafi, pogledao sam kroz prozor i posmatrao kako se grad budi. Ljudi su izlazili iz svojih domova, krećući se u svojim svakodnevnim rutinama. Deca su trčala prema školi, dok su radnici prolazili u pravcu svojih kancelarija. Zvukovi grada – smeh, razgovor, koraci – stvarali su umirujuću pozadinu koja je doprinela mom opuštanju.

Kafa je bila savršeno pripremljena, njen miris i toplina pružali su osećaj udobnosti. Pored mene, sitni detalji u kafiću, poput cveća na stolu i nježno osvetljenje, doprinosili su prijatnoj atmosferi. Dok sam se opuštao, planirao sam šta ću raditi tokom dana i razmišljao o svim mogućnostima koje donosi novi početak. S energijom i pozitivnim mislima, bio sam spreman da započnem svoj dan, noseći sa sobom osećaj nade i radosti za sve što dolazi.

Dok sam uživao u toplom gutljaju kafe, svet oko mene se razvijao u punoj snazi jutra. Svaka scena izvan prozora delovala je kao deo savršene slike – svetlost koja se probijala kroz grane drveća, ljudi koji su se kretali sa svrhom, i zvuk gradskog života koji je rastao iz tišine. Osetio sam se delom te svakodnevne dinamike, dok sam razmišljao o svojim planovima za dan.

Prolaznici su se srećno smeškali, a mirisi svežeg pekarskog hleba i cvetnog aranžmana dopirali su iz kafića, stvarajući prijatnu atmosferu. Dok sam se upuštao u razmišljanje o svojim zadacima, primetio sam koliko je važno uzeti trenutak za sebe i ceniti male stvari koje čine svaki dan posebnim.

Zamislio sam kako će dan teći, ispunjen novim prilikama i izazovima. Sa svakim gutljajem kafe, osećao sam kako se pripremam za sve što me očekuje, osnažen i inspirisan da dam najbolje od sebe. Osećao sam mir i optimizam, spreman da uđem u novu avanturu koju dan donosi.

Kada sam završio sa kafom i uživao u poslednjem gutljaju toplog napitka, ustao sam sa stolice i obukao jaknu. Osetio sam da me ispunjava osećaj zadovoljstva, a miran početak dana bio je savršeno postavljen za sve što je predamnom. Uzeo sam svoju torbu, koja je ležala pored stola, i krenuo ka izlazu.

Dok sam izlazio iz kafića, osvetljenje koje je prolazilo kroz prozor činilo je da prostor izgleda još prijatnije. Na izlazu sam se okrenuo i još jednom posmatrao prijatnu atmosferu kafića, zahvalan na trenutku opuštanja pre nego što nastavim s danom. Na ulici, osvežavajući povetarac bio je prijatan, a zvukovi grada vraćali su me u svakodnevni ritam.

Krećući se ka svom sledećem odredištu, osećao sam se spreman i motivisan, s novom energijom i optimizmom da ispunim sve zadatke i izazove koji me čekaju.

Ušao sam u kafić kod Hyu-a, osećajući prijatan miris prženih zrna kafe i svežeg drveta koje je krasilo unutrašnjost. Svetlo je bilo prigušeno, a atmosfera opuštajuća. Sleteo sam do šanka, gde me je pozdravio konobar sa toplim osmehom.

„Dobrodošli! Šta mogu da vam donesem?“ upitao je ljubazno.

„Zdravo,“ rekoh, spustivši kapu sa glave i zauzevši mesto na bar stolu. „Želeo bih da naručim sake, molim vas. I jedan mali tanjir čipsa, ako imate.“

Konobar je klimnuo glavom i brzo se povukao da ispuni moju narudžbu. Dok sam čekao, opazio sam kako se razgovori razlivaju u ugodnom škripanju stolica i smehu posetilaca. Počeo sam se opuštati, znajući da ću uskoro uživati u svom omiljenom piću i jednostavnom zadovoljstvu koje kafić kod Hyu-a nudi.

Danas me je moj deda odlucio castiti zbog dobrog treninga tako da je reako da ce me odvesti u njegov omiljeni kafic gde je on uvek nazdravljao sa prijateljima kada bi odradili dobru misiju.Odveo me je u kafic kod Hyu-a cim sam usao unutra osetio sam miris kafe sakea i raznih drugih pica ja i moj deka smo seli za sto i konobar ga je odmah prepozno ispricao mi je pricu kako je moj deka bio odlican nindza i reako mi je da ocekuje i od mene da cu biti dobar kao i on deka je ubrzo porucio dva sakea jedan za mene jedan za njega i ako sam rekao da ga necu probati dok ne postanem najbolji moro sam da ispostuje dedu glupo bi bilo da ne probam a vec je platio i tako ja i deka samo uzivali u sakeu dok smo pricali sa konobarom od dedinim uspesima u proslosti

Stigao sam u kafic kod Hya ali mog dede nije bilo zapitao sam se gde bi mogao da bude vec je kasno pitao sam knobara koji je dobar prijatelj mog dede da li ga je mozda.Nazalost reako mi je da danas uopste nije svracao vec sam poceo da se brinem ne znam gde bi mogao da bude.

Naravno pre misije svratio sam u kafic kod Hyu-a na jedan sake koji me je on castio jer sam uspeo da postanem Genin.

Videvsi u Moranu dobrog prijatela nadao se da bi se moglo sklopiti dobro prijateljstvo izmedju nas
mozda je i on taj koj ce mi skloniti moje tamne misli