Roruki temple

Bilo je otprilike desetak šinobija - nisu bili nešto prepoznati, barem ne meni. Obični hunter nin shinobiji - ništa posebno. Moja sorta, valjda. Samo što sam ja moj biznis izvršavao kao pravi šinobi, a ne kao običan huligan. Prilaz je bio donekle čuvan, par šinobija su već spustila svoj gard, igrajući se shogija pored logorske vatre. Dvojica su razgledali sa tla, a jedan sa krova hrama. Korišćenjem hajper sensa, verovatno bi ih bez problema savladao, što je bio jedan od planova.. Možda sam i u mogućnosti da iskoristim vreme u svoju korist. Nisu svi bili na tlu, inače bi ih lako savladao. Uz brze znakove ruku, vetar je jače zakuhtao a oblici su se formirali, na šta je kiša krenula lagano da pada.

#card53

Iznenadjeni vremenom, bilo je vreme da se povuku u svoje šatore. Neki šinobiji su dodatno osiguravali vrata katancima kako monasi ne bi mogli da pobegnu, ali katanci su mi bili najmanji problem. Momenat kada su se svi sakrili od kiše, tlo je polako krenulo da tone a sa njim zajedno i hunter nin klan.

#card1459

Sudeći po chakra tragovima, bili su onesposobljeni svi na neko vreme. Bilo je vreme da odradim brzu ekstrakciju. Prišao sam jednim vratima, na šta se izdužetak mog prsta pretvorio u drveni ključ koji je uspeo katanac da oslobodi. Otključao sam vrata, a potom obavestio monahe da je pomoć prispela, na šta su jedan po jedan krenuli da beže iz hrama u polje pravolinijski. Budući da se neprijatelji nisu odbranili, ovo nek im bude upozorenje za ubuduće. Imali smo dovoljno vremena da pobegnemo kilometrima od hrama. Ispratio sam monahe do obližnjeg sela gde je moj deo operacije bio završen.