Sake Bar

Jedan od lokalnih barova poznatih po služenju izvanrednog domaćeg sakea. Možete doći i opustiti se uz veseli ambijent i razne zanimljive ukuse sakea koji uključuju - jagodu, pomorandžu i limun (yuzu), breskvu (ume), pomorandžu samu i jedan od klasičnijih ukusa - pirinač.

Bar takodje nudi opciju prenoćišta za njene najpijanije goste koja nije baš najjeftinija.

Veče je došlo, a i ja sa njime. Osvetljena gostionica mi je preprečila put, bio je greh ne degustirati po koju čašicu egzotičnog sakea usput. Ulazeći u bar, imao sam šta da vidim.

Atmosfera se u momentu smirila. Barmen je ćutao na moju pojavu, kao i ostali gosti. Mogli su se čuti samo pokušaji Agroma da se predstavi nekoj neprimetnoj kunoichi koju je on uspeo donekle da istakne. Verovatno je ne bih ni sam primetio.

#card600 #card1448 #card1455

Šljokičast pesak je počeo da sipi izmedju starih dasaka sake bara, ispunjavajući samo tlo. Uz kombinaciju jakog unutrašnjeg svetla stvaralo je blještavu pozornicu za ono što se ovde trebalo zbiti.





#card1366

Upitao bih Agroma, gledajući ga direktno u oči sa mojim šaringanom. Pesak se počeo kretati ka njemu s ciljem da ga onesposobi za dalje akcije.

(Sharingan na Inteligenciju)

///ako bilo šta osetim, a ne bi trebao, zadržavam pravo da editujem post///

Informacije na poternici su izgleda bile tačne - koliko je šinobi bio nepredvidljiv, toliko je bio i glup. Dozvolio je pesak da ga opkoli, na šta je kroz koji prigušenu reč uspeo da kaže to šta jeste.

Nisam morao da mu odgovaram. I vrabac na grani je znao za ime Esau Armani - zašto? Verovatno zbog njegovog porekla? Iskreno ni sam nisam znao zašto sam bio na poternicama, verovatno deda izdao da me vrati nazad u Himetsu al šta je tu je. Na reč kunoichi sam odgovorio


Poplašeni ljudi su jedan po jedan izlazili laganim korakom, bez nekih naglih pokreta. Za svaki slučaj, aktivirao sam svoju senzor tehniku kako bih se osigurao od seljana, ko zna, možda neki pokuša da ispadne heroj.

#card247

Prišao sam vratima, zatvarajući ih, samo smo nas dvojica ostali u Sake Baru. Videlo se da je malo priglup - prema javnim informacijama potiče iz klana Bakuton. Imao je gadan ožiljak preko levog oka što je manje više bio njegov trejdmark. Verovatno su ga roditelji tukli eksplozivnom glinom kao mali pa ga je zadobio.

Bez neke preterane priče, prišao sam mu, zabijajući senbon u njegovo čelo, završavajući epohu ovog shinobija.

#card332 #card19

Neko vreme je prošlo, sigurno sam bio unutra nekih 20 minuta. Nakon tog vremena, otvaram vrata i radosno govorim sa bočicom sakea u ruci.


Doduše, jedino je mlada devojka ostala na stepenicama, uživajući u njenom čaju. Od mladog shinobija nije ostao ni trag. (uzeo sam mu sve džidža bidže, pare itd.)

I tako, poslednje dve osobe su ostale - Misteriozna kunoichi i vlasnik zgrade. Dok me je on prestravljeno gledao - Ami je pokazivala neki vid admiracije. Izgledalo mi je kao da sam dobio novog fana.

#card695

Dok se ona odmicala, pogledao bih u pravcu vlasnika, koji je pognute glave saopštio da je ta bočica Sakea na računu kuće. Sa osmehom na faci i polu-popijenom bočicom Sakea krenuo sam u nepoznato.

Ulazim u taj lokalni bar, privučen mirisima i zvucima koji dopiru iznutra. Čim stupim unutra, osećam toplinu i ugodnu atmosferu koja me okružuje. Pogled mi odmah privuče širok izbor sakea izložen na šanku, svaki sa svojim jedinstvenim ukusom i bojom.

Vreme je teklo i dolazili su kasni pozni sati negde oko Pola 7 i polako ali sigurno priblizavalo se vece. Dok je sunce idalje stojalo na nebu culo bi se lagan zvuk zvonceta koje oznacava da u prostorije ulazi nova musterija. Kako pod  slabim vetricem i pritiskom ruku vrata su se otvorila kroz njih je smireno usao jedan visok plav covek sa zutim ocima koji je nosao nekakvu katanu. Naravno taj covek bio je fumetsu i on je dosao malo da se smiri od muka i prisednem u ovom lepom objektu.

Kako je seo za prazno mesto na sanku koja je bila cetvrta stolica sa leva na desno on je pogledao u sankera koji je licio na malo starijeg gospodina osrednjeg rasta sa kratkom srebrenom bradom. Kako je ugledao coveka on je jednostavno udahnuo te bi vrlo smireno rekao coveku vrlo laganim tonom "Samo mi dajte 3 case Sakea i jednu casu Vode" Rekao je Fumetsu dok je smireno bacio novac na sank i gledao kako sanker vadi 3 shot i jednu obicnu casu i uzima i puni ih picima. 

Polako snaker bi stavio case Fumetsu ispred njega nakon cega bi prvo uzeo cug vode i popio bi pola iste. Nakon toga bi roknuo sve 3 casice sakea i onda bi opet roknuo vodu do kraja. Jos nije osecao efekte sakeja pa je tako mirno sedeo i jednostavno je samo cekao i razmisljao o svemu sto se desava unaokolo njega neznjauci sta vise da radi. Sve je postalo dosadno i predvidljivo nema vise te akcije u ovom svetu

Uvidevsi kako ispred njega seda trenutno nepoznata osoba Fumetsu se zamislio. Osetio je kako ova osoba ima jaku spoljasnju Auru i shvatio je da ovaj tip nije neki tamo ninja za salu pa se malo uozbiljio pazivsi na svaki njegov potez. 

Polako i smireno slusao sam njegove reci kada sam cuo samo da je rekao da mu se nesto pije malo sam se opustio ali idalje nisam bio skroz opusten. Vrlo smireno i jednostavno bih mu odgovorio

"Zasto nisi odmah tako rekao., Moje ime je Fumetsu.... Fumetsu Uzumaki covek koji ce jednog dana postati najjaci macevalac."

Rekao je fumetsu nakon sto se naslonio na svoju stolicu i jednostavno je odlucio da samo strpljivo isceka dolazak pica koje je ovaj Kirei vec narucio.

Fumetsu Uzumaki? To ime mi zvuči poznato. Ali šta me je još više iznenadilo je njegova izjava. Najjači mačevalac......hahaha kako entuzijastično. Ovo mora da je neka smicalica sudbine čim sam na njega naleteo u ovako zabačenom mjestu. Možemo se nazvati dvema srodnim dušama.

"Izgleda da smo nas dvojica onda na istom putu."
"Ja kao i ti sebe smatram samurajom."
 
Mladić me je zaintrigirao svojim opreznim i opet opuštenim stavom, kroz pića sam se mogao uvjeriti da njegove rječi nisu bile lažne. Sigurnost i samouvjerenost kojom se nosio je odavala njegovu povjerljivost u temama kenjutsua. Donekle sam vidjeo sebe u njemu, njegov cilj i čistoća njegove težnje da dostigne taj vrh vještine i umjetnosti su me vratile u vrjeme početka moga puta. 

"Ako si za, predlažem da nas dvojica krenemo zajdeno pa dok nas put ne razdvoji."

Kako je nategao zadnju casicu koja mu je preostala Fumetsu je ostro i jasno slusao Kireia koji je imao svetle vizije pred nasime stazama. Izgleda da ce ovo biti vece kada se 2 mala putica zivota ukrstaju i gde ce stvoriti put koji ce mozda zaduvati tako da stvori novu eru shinobija. Svakako kako je nategao svoj sjot Fumetsu bi udario casicom o sto koja bi se razibla te bi on glasno rekao

Ni sekund posle kurir ulazi u bar i krece siriti ogromnu havariju o tamo nekoj Lopuzi koja je odlucila da pokrade 2 vrlo mocna Daimyoa. 

Kako su tu sedeli Fumetsu i Kirei i culi tu pricu Fumersu bi se nasmejao i glasno je rekao Kireiu tako da je ceo bar odjekivao njegovim glasom

Jasno se iskazao Fumetsu nakon cega bi on i Kirei izasli iz Bara uputivsi se u nove pohode i u jedan veliki put koji stoji pred njima

Sedeo sam pri sredini bara, degustirajući po koji voćkast sake. Fina priča, pomislio sam u sebi. Kako sam bio spreman da napustim objekat, u range hajper sensa našla se nešto poznatija figura. Priseo sam, pošto koliko god ja lutao, osoba će uvek znati gde se nalazim.

Kako je osoba ušla u objekat, uputio sam joj pozdrav.

'Lep dan.'

Laganim koracima u bar ulazi proćelavi čovek obučen u fino sređeno odelo, naizgled skupo poput onih koje nose Daimyo. Samo što to nije bio Daimyo već asisten Karamatsu Ryoki, treća osoba koja zna za ovu saradnju. U ruci je nosio jedan skrol. Polako je prišao do stola za kojim je sedeo Esau i na njegov pozdrav je samo kulturno klimnuo glavom.

Bez reči, na sto ispred Esaua je postavio taj skrol. U njemu je bila lokacija sastanka na koji je otišao Daimyo Shikinawa Noma pre njegovog nestanka (oblast 35). Nije bilo dodatnih informacija o samom sastanku. Pre nego što je krenuo da izlazi, iz džepa je izvadio malo Ryo i ostavio ih je na sto ne bi li platio piće njegovom saradniku, potom nastavio dalje.

Polako sam pijuckao to malo sakea što mi je ostalo u posudici dok sam otvarao skrol. Da sam znao ovu informaciju pre koji dan, istraga bi verovatno išla u drugome pravcu, ali nema veze. Na njegovu siću dodao sam još koju kovanicu koja je činila nešto jaču napojnicu za ljubaznu radnicu. Ustao sam sa svoga stola a potom krenuo zapadno ka lokaciji navodnog sastanka.

Nekoliko dana je prošlo od kad sam istražio mesto sastanka i opet ništa. Sake bar sam koristio za sad kao centar operacije, dok sam već na relaciji. Pretraživanje čitave oblasti je delovalo prezamorno, ali ako će me dovesti do lepog čeka - neophodno. Pored promene strategije, bilo je vreme i ja da unapredim svoje telo i sposobnosti. Lakim dodirom postavio sam seal na svoj trup koji mi je promenio sposobnosti sa preciznosti na kontrolu chakre. Spretnost ostaje netaknuta.

#card621

Kako je seal upio telo, pomalo čudno sam se osećao - mada, to je možda bilo čak i od sakea.

Nakon što je Yuri otišao, idalje sam se dosađivao u onoj šupici. Nakon što je daleko otišao izgleda da smo izgubili konekciju uma, a možda ju je isključio. Nebitno… Mekim koracima dolazim do vrata čuvenog ”Sake Bara”. Te i ulazim.
Ovaj izgled…Ojačava želju za žestokim pićem… Seo sam za jedan fin stočić, ugodno se smestio i čekao da me usluže. Prekrštavam ruke i naslanjam ih na sto. Atmosfera bara vuče na alkohol. Mada nisam siguran ni ja šta ću uzeti, jer me alkohol podseća na tugu… Mnogo toga se desilo. Evo iz finog života u selu vodopada sam prešao u svinjac, pa iz toga u probleme s ubistvom daimyoa i onda u još veći svinjac da čekam kolegu. Pada mi misao da Ryonu… Jamisumia… Kireia… Nažalost izgleda da više neću videti jer će me kad tad stići daimyoove sile. Toliko sam loših odluka doneo da ih više i ne brojim, te sam upitao tiho sam sebe:
”Jel si zadovoljan konjino… Da li je ovo život koji si oduvek želeo?”
Nisam ni siguran šta više želim od sebe… Dok razmisljam o trenutnoj situaciji života, imam čudan osećaj. Kao da me neko posmatra.

Jureći duhove nisam baš očekivao da će jedan da najuri na mene. Kako se duh smestio, naručio pićence, dao sam mu koji tren da dodje k sebi prenego što ja uletim. Delovao je umorno, poraženo - šta šinobi život uradi od čoveka. Prilazim lagano i pomeram stolicu, pozivajući se da sednem do njega.

Gurnuo bih čašicu nešto jačeg juzua ka Gekku, izgledao je kao da bi mu prijao.

'Gekko Uchiha. Imam nekoliko pitanja za tebe.'

Namestio sam dovoljno kratku pauzu da me on ne bi prekinuo. Izvadio bih listu, sa par prekriženih imena, pokazivajući kažiprstom na njegovo ime.

'Nalazio si se na listi prisutnih na banketu. Zanima me koji je tvoj posao bio tamo.'

Rekao sam normalnim tonom - tiha ali opuštujuća muzika nije dozvoljavala da naše reči napuste ovaj sto.

Kako sam zablenuo u jednu tačku stola, eto ga neki gospodin do mene u finom odelu. Pomislio sam da je čovek koji radi u ovom fensi baru i da hoće da me usluži. Kako sam s osmehom pogledao, gospodin je seo do mene. Kada sam malo bolje pogledao prepoznao sam ga. Na dve sekunde sam se okrenuo da pogledam svoju bingo knjigu, shvatio sam da je gospodin zapravo Esau… Naglo sam se uhvatio za glavu. Još me je i na prvu prepoznao, sad me i ispituje o daimyou… Jeza me je uhvatila, nadam se da je on došao iz dobrih namera, ali zna za daimyoov nestanak pa verovatno i nisu dobre namere… Vredi li lagati? Skrenuo sam pogled na piće ispred mene. Polako otvaram usta skroz šokirano pokušavajući da ostanem smiren,
” I meni je drago Esau… Dakle, da predjemo na stvar.
Žestoko sam uhvatio čašicu sa stola , ali je polako navrnuo do zadnje kapi. Nakon sto sam malo osvežio grlo, nastavio sam, tužno govoreći:
Kriv sam, uradi šta moraš.”
Vratio sam pogled na Esaua gledajući jednim okom u njegove opake naočare. Čekajući da on otvori usta i kaže bar najsitniju reč. Blaga i jedva vidljuva kap suze puni moj kapak oka.

Po Gekkovoj reakciji, delovao je dovoljno paranoično - očekivao je sve ovo. Pomalo tužno, želeo sam se igrati dobrog šinobija - lošeg šinobija s njim ali nije bilo toliko zanimljivo ako će sam sve da prizna. Doduše, i da nije priznao, saznao bih.

'U redu, Gekko.'

Rekao sam mu smireno, skoro prijateljski. Ovaj put umesto čašice, čitava boca sakea je proklizila ispred njega.

#card1366 #card888

Kako je Gekko pogledao u mome pravcu - presekao sam ga pogledom moga šaringana, pokušavajući da izvučem sve moguće informacije koje mogu iz njega. Možeš samo da odbiješ moj pristup svome umu tako što ćeš pomeriti pogled, ali možeš i da me pustiš da izvučem sve informacije za kojima tragam. Trebao sam da se uverim u validnost njegovih reči.

Esau je samo kratko odgovorio, predpostavljam da su mi ovo poslednji trenutci. Žustro hvatam bocu sakea i razmišljam da li da je otvorim. Jednom rukom držim bocu, a drugom vadim cigaru iz džepa. Cigaricu stavljam u usta, otvaram bocu i direktno iz nje uzimam mali gutljaj. Od jačine sakea namršteno sam pogledao u Esaua koji je do mene. Sharingan mu je bio upaljen i pogled nije delovao da gleda u moje oči nego kao da gleda kroz mene. Ispala mj je cigara iz usta, u momentu nisam mogao doći k sebi, osećao sam se kao da sam paralizovan. Ne mogu ni prst pomeriti, nisam siguran šta se dešava.
(dozvoljavam esauu da mi čita po mislima)
Trgnuo sam se iz tog stanja, jako jezivo iskustvo. Skupio sam snage bar da kažem:
“Ehh, žao mi je što će se ovako brzo završiti. Nikad nisam hteo ovakav put…”
Nakon kratkog vremena mogao sam se pomerati te dižem slobodnu ruku gore i zovem konobara koji radi ovde, pokazajući rukom signal da mi treba upaljač dok sam idalje u šoku. Nisam očekivao da ću baš od njegove ruke umreti…

Kruzirao sam s scene na scenu - prikupljajući sve informacije vezane za incident sa Shikanawom i skorije misli, namere. Gekko - nisam bio siguran više ni kako da ga smatram. On je već bio uveliko mrtav mladić - sve je odbacio za šta.. odbeglički život? Prijateljstvo? Smrt u ovakvom trenutku bi za njega bila samo oslobodjenje. Najveća kazna koju sam mogao da mu priredim je to da živi sa svojim postupcima.

'Zahvaljujem se na saradnji.'

Rekao sam mu mirno, ustajući sa stola. Uzeo bih parče papira iz kaputa, zapisivajući nešto a potom bih papir dobacio Gekku.

'Ne bih ovo trebao da radim, ali.. Zatraži pomoć. Ustanovi nov identitet i to bi ti rešilo pola trenutnih problema. Za unutrašnje dileme.. Lek ti je u ruci.'

Pogledao sam u bocu sakea koju je Gekko držao snažno u ruci. Sklopio bih znakove ruku, gledajući ga poslednji put

'Nadam se da je ovo poslednji put da ću te videti. Zbogom.'

#card21

Mogao se čuti moj glas koji je nestao u oblaku dima.

Zašto me nije ubio? Umesto toga, samo mi je dao papirić, bez ikakvog objašnjenja... Ne razumem. Da li želi da se ovde nađemo? Ali ne, rekao je da ne želi više da me vidi. Ovo je tako zbunjujuće! Život u poslednjih godinu dana deluje kao izvrnuti san iz kog ne mogu da se probudim. Šta li si mi hteo reći ovim, Esau? Šta se krije iza ovog čudnog postupka? Toliko pitanja, a nijedan odgovor. Ne znam ni gde ovo vodi, niti koliko je sigurno... Ali jedino znam da me ovo sad još više intrigira. Ako je nešto loše tamo, nemam šta da izgubim. Pre nego što sam izašao, poneo sam celu bocu sakea te sam ostavio novac za piće i dodao mali bakšiš za konobara, pokušavajući da smirim haos u svojoj glavi.

Prošlo je nekoliko meseci od mog i Yurijevog atentata, prošlo je nekoliko nedelja od moje plastične operacije, sada maskiran u drugu osobu sa drugim osećajem za opasnost dolazim u oblast 39. kako bih saznao nešto o Gekku i njegovom nestanku. Poslednji put smo zajedno bili u ovoj oblasti. Siguran sam da se kao pacov krije u nekoj od ovih oblasti. Kako ulazim u sake bar komentarišem: Nije on imao hrabrosti da pobegne dalje od Zemlje Vode.

Zvuci smeha i niskih razgovora ispunjavali su prostor, mešajući se sa suptilnim mirisom rižinog vina i dima tamjana. Bio je to poznat ambijent, mesto gde su se ninje i obični ljudi često susretali, delili priče i tražili informacije. Seo sam za šank i čekao da me primete. Posle nekoliko trenutaka, prilazila mi je hostesa, vitka žena s crnom kosom vezanom u elegantnu punđu. Njene oči bile su pronicljive, a osmeh koji je uputila bio je topao, ali pažljivo zadržan, kao da je već procenila moj razlog dolaska.

„Dobrodošli, gospodine,“ rekla je glatko, dok je stavljala pred mene čašu sakea. „Šta mogu da učinim za vas večeras?“

Otpinuo sam mali gutljaj i naslonio se na šank. „Tražim starog prijatelja. Ime mu je Gekko. Čuo sam da ga često viđaju ovde.“

Kada sam opisao Gekkov izgled i stvari koje su bile autentične za njega, pogotovu onu njegovu bandanu koju nikada nije skidao sa glave, hostesa je na trenutak zastala, razmišljajući, a onda polako klimnula glavom. „Gekko... Da, sećam se njega. Bio je ovde pre nekoliko meseci. Baš kao što kažete upamtila sam ga po njegovoj čudnoj kapi ali je bio dosta mračan i depresivan. Nekoliko devojaka je pokušalo da ga oraspoloži ali je on ostao ovde nekoliko večeri i samo uživao u piću. Što je, morate priznati, bilo malo čudno za ovakvo mesto...“

Podigao sam obrve, nada se pojavila u meni. „Znaš li možda kuda je otišao? Da li imate bilo kakve informacije o njemu? Sa kim je bio? Jako je važno da ga pronadjem, njegova porodica misli da je u opasnosti. Nekoliko meseci već ne dolazi kući.“ Bio sam spreman i da lažem kako bih saznao bilo šta o tom izdajniku koji još nije platio svoju cenu.

Nagnula se bliže, tiho govoreći kako ne bi privukla pažnju. „Bio je s nekim... beloputim tipom. Elegantno obučen, delovao je kao neko iz visokog društva. Nisu se previše zadržavali, ali izgledalo je kao da vode ozbiljan razgovor. Stvarno ne znam više. Gazdarica će me ubiti od batina ako čuje da sam Vam i ovo kazala.“

Njene reči odzvanjale su u mojoj glavi. „Beli tip u fensi odelu,“ ponovio sam, mršteći se. „Zvuči kao neko ko nije odavde.“

„Tačno tako,“ dodala je. „Bilo je nešto u vezi s njim... kao da nije pripadao ovde.“

Odložio sam čašu i platio račun. Dao sam malo veći bakšiš hostesi koja mi je pomogla ipak sam zbog nje bio  korak bliže Gekkuu, ali sumnja je rasla u meni. Ko je taj misteriozni beloputi lik? I kakve je on veze imao sa Gekkom?

„Hvala na informacijama,“ rekao sam, ustajući.

Hostesa se samo osmehnula i klimnula glavom, dok sam se okretao i napuštao bar, s više pitanja nego odgovora. Znao sam da sledeća faza mog istraživanja neće biti laka.

I tako naveden vecitim lutanjem na kakvo su shinobiji u sluzbi osudjeni nalete i na ovo malo divno mesto. Seo je za jedan od mnogih istih drvenih kompleta stolova i stolica. Sam kvalitet stolice koja je bila neudobna i ostre ivice stola govorile su prkosno da ovom mestu ne treba fenseraj da bi bio pun, sto je bilo tacno. Od celog lokala koji imaše sigurno preko stotinu mesta samo je dvadeset bilo slobodno.

Nedugo nakon njegovog ulaska dosla je i jedna fina gospodja, glasna, prsata, sisata ali sredjena odmah do njegovog stola. Nije znao da razazna da li je radodajka ili konobarica jer je vukla na obe strane mameci ga crvenim karminom. Pele se nije dao da odmah izusti nesto i osramoti se pa je sacekao da ona povede. I dobro je sto je to uradio jer bese konobarica u pitanju. On nije hteo da eksperimentise i narucio je sake sa ukusom pirinca, klasika.

Onaj sake koji mu donese Silvia... Da zvala se Silvia, pored porudzbe morao je da pohvali njen izgled i pita je kako se zove na sta je ona sa osmehom odgovorila. Nekako Peli je bilo milo oko srca da zna ime onog ko ga usluzuje time odajuci postovanje struci i uzdizuci tog nekog na svoj nivo ne zanemarujuci njegovogo ili njeno postojanje. Tako je mogao i namenski nakon dobro uradjenog posla da im ostavi baksis uz reci hvala ti plus ime osobe.

...elem onaj sake koji mu donese Silvia bio je na sobnoj temperaturi sto ga je malo isfrustriralo. Ali dobro kako kazu za dobru svinju nema losih pomija. E tako ni za Pelu nema loseg sakea. Jednostavno je uzivao u pirincanim zbog temperature mlakim a ne ostrim hladnim notama. Trebao je da trazi kocku leda definitivno, ali se razmisljao da li u ovako siromasnoj birtiji, makar siromasnoj po izgledu enterijera imaju nacin da drze i cuvaju led.