Poor Man's Street

Jedna od mnogobrojnih ulica koje se prožimaju kroz Keon. Ova ulica prolazi kroz najsiromašnije područije grada pa je po tome i dobila naziv. Noću je ulica Siromašnih pomalo opasno mesto zbog raznog šljama koje živi u ovom području.

Uzeo je još jednu kiflicu, da dodatno zadovoljim svoju glad.

"Kul."

Rekao je punih usta, sačekao je da sažvaće i proguta te nastavio

"Ako si za, našao sam jedno mirno mesto za trening, a treba mi partner."

Taman malo da udje u formu, sigurno bi to i Riu prijalo

Trebalo mu je još koji minut da stigne do svog prebivališta, nastavio sam

"Iskreno me zanima šta možeš da uradiš."

Stigli su za koji tren na šta je zastao.

"Odoh ja unutra da se spremim, pa možemo da se nadjemo za sat vremena na terenu ako se slažeš"

Rio se polako okrenuo, a ja sam mu rekao

"Vidimo se Rio!"

Rekao sam glasno, te sam mu mahnuo dok je on polako odlazio ko zna već gde. Otvorio je teška vrata Rabbit's Inna i ušao da se spremi za nadolazeći trening.

Šetao je siromašnom ulicom. Bio je već uveliko mrak i nebo je bilo čisto, bez oblaka. Jedina stvar koja je osvetljavala ovu napaćenu ulicu bila je kristalno čista mesečina. Njegov put sa poljane za trening se polako privodi kraju dok trese poslednje komade pepela sa njegove cigarete.

Njegovo duboko razmišljanje i polumesečaranje prekinuo je nepoznati i prijatan glas. Naglo je okrenuo glas prema epicentru, kao da ga je neko uplašio. Primetio je devojku plave kose, približno njegovih godina. Počeo je da gleda izbezumljeno po ulici i u pravcu iz kojeg je došao.

E pa nisam..

A onda se zakašljao jer mu je šlajm ostao u grlu pa prethodna rečenica je izgovorena ko iz bunara.

Mislim, mogu ti pomoći da ih nađeš. Odakle si došla ?

Slušao je njen tih i izgubljen glas i jedva uspeo da pohvata šta je u suštini htela da kaže. Provukao je ruke kroz rukave mantila koje je do sad opušteno nosio na leđima. Bacio je još po koji pogled po ulici ali ništa nije primetio.

Ma nije problem saćemo ih naći.

Razuverio se još jednom da nema nikog u okolini i brzinski je sklopio ruke, dodirivajući zemlju posle toga.
#card444

Kako je prostrujao beton svojom energijom, osetio je ono šta traži i pogledao je ta tamo. Kako je ustajao očistio je svoje rukavice i krenuo je da pravi tih par koraka ka klupi zajedno sa devojkom.

Vule, drago mi je.

Podigao je onda svoju levu ruku do kuka i pogledao je na svoj ručni sat. Prilično je kasno i nije imao pojma odakle ona dolazi ili šta je radila, ali kada su krenuli zajedno da šetaju osetio je miris nekog dobrog alkohola.

Našli su se ispred te klupe ispod koje su stojali ključevi. Slušao ju je kako mu se zahvaljuje i nije mogao da sakrije smešak. Levom rukom je držao svoj šešir koji je vihorio ovom napaćenom ulicom dok mu je raspršivao kosu. Doduše, nije znao kako da joj odgovori na poslednje pitanje, jer mu u ovom momentu zaista ništa nije trebalo. Vule je u svom svetu poznat po tome što mu žene ne ostaju dužne, pa ne želi da se to promeni. Pričao je malo glasnije zbog hujanja vetra.

Otprati me do kuće.

Naravno, ne bi tražio ovako apsurdnu uslugu da mu je kuća negde dalje, srećom samo je na par kuća. Desnom rukom je pokazivao u pravcu iste.

Stigli su do njegove kuće. Stojao je pored nje i prihvatao je to more komentara sa smeškom i pomalo stidljivo. Vetar je pojačao svoj intenzitet kao da je već najavljivao kraj pozdravljanja. Vule je skinuo šešir i pristojno pozdravio Ines.

Bilo mi je zadovoljstvo.

Nakon toga ušao je u kuću.

Nakon što je završio svoj posao na training groundsu, veoma neprijatno iznenađen što se Riomarindo nije pojavio, odlučio je da otiđe svojoj kući i da je to dosta od njega za danas. Čovek mora da zna kada treba da se odmara.

Nakon što se rastao od belokosog momka koji ga je samo tako saleteo na ulici zaputio se dalje kroz uluce Keona sve do svoje kuće. Trebao je da svrati po neke stvarčice, a nakon toga ce se verovatno uputiti da nesto prezalogaji.

Ubrzo onako polu pijan stigao u njegovu ulicu. Eh, neće još zadugo ovde živeti. Lutaću svetom, tražiću sreću. Aj više, još minimalno koji dan i letim odavde. Tako zamišljen šetao sam ulicama. Majke sa decom bi se sklanjale sa ulice, govoreći deci nemojte ko ovaj života vam. Ubrzo sam stigao do svog apartmana.

Nakon napornog popodnevnog treninga nije bilo boljeg mesta za biti od kuće. Vraćao sam se okolnim ulicama, razgledajući periferiju i njene stanovnike. Pa gle, ovo je kraj u kom Vulo živi. Znao je otprilike gde, al ne tačno kuću pričali su tako malo o svemu i svačemu. Neka, posetiću ga neki drugi put kad zapravo budem znao adresu.

"Pa gospodine"

A on o vuku a vuk na vrata. Dobro obučen kao i uvek.

"Pa šta ima? Kakav si? Si se spremio za misiju?"

Upitah ga. Ja sam bio nešto znojav, videlo se da sam bio vredan u proteklih nekoliko sati.

Polako je setao nekom mnogo manjom ulicicom. Odlucio je da polako proveri nekoliko objekata, pre nego dodje do kapije grada koju je odavno planirao da poseti...

,,Mozda je manja, ali ova ulica nije toliko neprometna koliko sam isprva mislio...", rekao je tiho sebi u bradu...

Sa tim je nastavio sa setnjom dok nije nakon duze setnje naisao na manju pekaru na uglu. Miris peciva odao mu je sve to...