Hodnici hrama - Esau

Hodnici ovog sage hrama pored osećaja ogromne količine čakre isklesani su dalekom prošlosti ovog nepoznatog sveta - koliko samom istorijom - toliko i raznolikim jutsuima. Sami hodnici su mračni, osvetljeni bakljama od chakre koje otkrivaju prepreku za preprekom.

Nakon samog ulaska, nastavljam dublje. Pažnju su mi oduzimali razni crteži - priče koje je ovaj hram delio sa mnom u ovome trenutku. Nije dugo trebalo prenego što sam naleteo na glomazna kamena vrata.

Ključaonice nije bilo, što me je vodilo ka drugačijem pristupu ovoj prepreci.

Sa spremnim chakra kanalima, čekao sam pravi momenat da počnem baraž.

#card143 #card1366 #card1377

(Biram na vetar)

Odaljio bih se od glomaznih kamenih vrata, uperivši jednu ruku ka njemu. Uz blagu promaju, ispalio bih 7 metkova od vetra ka njima koja su bila i više nego dovoljna da sruše celu strukturu. Nakon što je prašina od srušene strukture pala, prošao bih kroz kamenje i šut i nastavio dalje kroz hodnik sage hrama.

#card123

(7 metkova - 150+100+250+100 = 600 dmg x 7 = 4200)

Prva prepreka mi nije predstavljala problem - na svome putu ka centru očekivao sam ih još više, obraćajući pažnju na zidove i plafon za početak. Lagani koraci su ubrzo zastali, shvativši da sam trebao malo više obraćajući pažnju na pod.

Nisam neki baštovan, al što sam više pokušao da se trznem, to je više sama biljka vukla, ne dozvoljavajući mi da nastavim.

Pokušao sam da se otrgnem, al ništa mi nije uspevalo. U jednom momentu sam pokušao da je šutnem, govoreći

'Beži bre od mene, jel ti znaš koliko su me koštale ove pantalone.. Ako mi ih pocepašš.. Išššš!!!'

Iritiran, stojao sam tu kao budala.

Najoštrija stvar koju sam imao sa mnom je verovatno senbon koji bih koristio za šivenje. Neću sigurno bockati biljku do smrti. Razmatrao sam još koje opcije imam - čak i one najgore. Nakon što mi je jedna od opcija bila da odsečem nogu, zatvorio sam oči, odmarajući chakra kanale a pre svega mozak.

#card8

Puzavica je nastavila da se penje uz moju nogu, al što je išla više u vis, to je više usporila. Pipkao bih je vrhom kažiprsta, očekivajući reakciju ili ništa. Verovatno je jedna od onih automatskih zamki u koju se ulije chakra pa čeka i čeka.

#card8

Čim sam došao do tog zaključka, mogao sam osetiti da je izdanak biljke skroz prestao da raste. Možda sam zapravo i bio u pravu. Nastavio bih da pipkam biljku, al ništa. Zgrabio sam izdanak, al čim sam pokušao da povučem, on se u trenu vratio na isto mesto, stežući mi nogu.

#card8

(e da računam da sam ugasio sharingan ranije pošto ne skidam chakru za njega)

Stezanje je malo popustilo, a vrh biljke je krenuo da se povlači. Bio sam u pravu ako ništa. Odgaja me Deda Dragan pametnog i samostalnog. Još samo da izadjem iz ove spletkarine.. Stajao sam ko budala u sred hodnika, čekajući još malo da popusti.

#card8

Biljka je nastavljala svoj put nazad ka zemlji. Potapkao bih je po stabljici, govoreći

'Dobro si odradila svoj posao.. Zadržala si me duže od bilo koje ženske do sad, bravo.'

Pomazio bih je

'Nažalost, ja uskoro odlazim odavde'

Na šta me je biljka stegnula malo jače.

'I sama osećaš da tvoja moć polako bledi. To osećam i ja'

Na šta je stabljika biljke malo popustila.. Delovala je tužno dok je silazila nazad u zemlju. Njen zahvat je sve više i više posustajao, bila je spremna da se vrati nazad.

Prenego što se skroz povukla, uhvatio sam je za vrh stabljike, govoreći

'Bilo mi je lepo iskreno. Nadam se da ćemo se uskoro opet susreti'

Na šta se ona skroz povukla. Ostao sam još koji tren kako bih joj pokazao da sam još tu, prenego što sam nastavio dalje kroz hodnike ovoga hrama.

Nakon mukotrpne i srcelamajućeg rastanka, nailazim na džinovska vrata isklesana zemljanim, vatrenim i vodenim motivima. Potapšao bih džep, na šta se moglo čuti zveckanje ključeva.

'Ovo je posao za vas, momci'

Na šta sam izvadio tri odgovarajuća ključa, a potom ih stavio u tri ključaonice. Obrnuo bih sva tri redom, a potom gledao prizor džinovskih vrata kako se otvaraju. Preterano istraživanje se isplatilo - sa osmehom na licu nastavio bih dalje kroz hodnike.

Šetajući se kroz hodnik, odjednom jaki vetrovi su počeli da me guraju ka početku. Kako me je odgurao nazad, tako je i stao. Postoji izgleda i odredjen mehanizam za ovo. Stajao sam na tren, razmišljajući koju strategiju bih mogao primeniti na ovom koraku.

Iskoračio bih nazad ka vetru, ovaj put sa drugačijim pristupom. Moje telo sjedinjeno sa šljokičastim peskom stojalo je čvrsto dok je vetar pokušavao da me oduva nazad. Korak po korak, nastavljao sam dalje, ostavljajući prelep trag šljokica koje su se raspršavale uz vetar.

#card600 #card1456

3/11

Nastavio sam laganim koracima ka izvoru vetra. Iako nije imao uticaja na mene, mogao sam osetiti kako njegova jačina postaje intenzivnija svakim korakom. Možda bih i izdržao običnim koracima, ali ne bi izdržao moj Armani kaput - što sebi nikad ne bih oprostio.

6/11

#card49

Ubrzo, moje telo se pretvara iz čvrstog stanja u tečno. Iz sand bodya prelazim u hidrifikaciju.

Fluidnim i lakim pokretima nastavio sam sve dalje i dalje. Po samoj jačini vetra, mogao sam pretpostaviti da je izvor istog bio jako blizu.

9/11 

Nakon ne toliko teške šetnje, vetar polako posustaje, al ne i moj imunitet. Svakim korakom osećao se sve slabiji i slabiji povetarac. Mogao sam videti male air-ventove koji su bili ojačani sage chakrom - izgleda da sam našao počinioce. Prošao sam ih bez problema, i ne okretajući se, nastavljam dalje u srce hrama.

12/11

Nakon dosta vremena, konačno stižem do ulaza u hram, na kojem me je dočekao chakra duh?.. Pomalo zbunjen, koračim napred, na šta duh govori

'Prolaz je dozvoljen samo vrednim i jakim šinobijima.'

Pogledao bih ga oštrim pogledom - ozbiljnost i šarm je zračila iz moga tela. Sama poza - stas - oštrina su pokazivali moj kalibar, ali to duhu očigledno nije bilo dovoljno, na šta je nastavio

'Ako želiš da prodješ, podeli sa mnom tvoje veštine. Pokaži mi da si vredan prolaska, Esau!'

Bio sam rodjen za pozornicu.

Iz tla kreće da se diže šljokičast pesak koji presijava njegovom osvetljeno plavičastom chakrom. Potom, taj isti pesak se skuplja iza Esaua, stvarajući ogroman - blještući kip Esauovog uzora - samoga sebe.

#card1460 #card1448
#card1454

Nakon jakog početka sa statuom samog sebe - u životu nisam bio ponosniji - nastavio sam sa još jačim nastavkom - vetrom. Nisam bio baš siguran kako ću ovo izvesti, al neka, vredi pokušati.

Moji napadi vetra nisu bili nešto najoštriji, ali pojedine tehnike koje su se isticale u mom arsenalu i misijama su sledeće.

#card144 #card142

Vetar je polako krenuo da kruži ispred mene i oko mene, upijajući sve šljokice preostale od poslednjeg akta. Kako se ubrzavao, tako se ciklon šljokica sve više i više istakao. Jak vetar koji je ciklon proizvodio je bio jači od onih vazdušnih ventila od ranije.

Doveo bih svoj tornado do vrhunca, a potom bih ga samo povukao i u momentu raspršio, ostavljajući kišu šljokičastog peska koja je padala izmedju mene i chakra duha.

Treća veština koju sam bio spreman da pokažem jesu moje tehnike vode. Nisam ih baš najčešće koristio, ali su uvek bile tu kada su mi bile najpotrebnije.

'Nadam se da ti se svidja šou za sad.'

Obratio bih mu se. Odjednom, neočekivano, voda se pojavljuje iz čistog vazduha koja kreće da kruži oko mene u stilu vortexa. Nisu baš najgracioznije tehnike, ali pokušao sam da prezentacija koliko toliko uspe.

#card25 #card33

Brzim znakovima ruku, izmedju mene i duha izbija vodeni gejzir koji opet razbacuje šljokičast pesak unaokolo. Vlaga od vode ga čini pomalo lepljivim, dovoljno da bi se zalepio unaokolo po zidovima i plafonu - što će poslužiti mom sledećem aktu.

Nakon kratke prezentacije vodenih tehnika, genzir posustaje u mestu i smiruje se a vortex oko mene umire.

Na poslednjem aktu, vreme je bilo da pokažem svoje senzor sposobnosti. Brzim znakovima ruku, pogledao sam ka duhu. Tlo je krenulo blago da puca a svetlucava chakra je počela da izbija. Kombinacija svetlucave chakre i šljokica izlepljenih na svakoj površini činila je slab, ali prijatan light shou.

#card248

Dok je chakra osvetljivala hol, nastavio bih sa izvodjenjem još jedne jake senzor tehnike - chakra zmaj.

#card244

Iz mojih ruku rodio se omanji (radi proporcija) zmaj kojeg je poslužio vazdušni prostor izmedju mene i duha. Zmajče je letelo i plesalo unaokolo dok su zraci chakre koji su odbijali od šljokica prolazili kroz njega.

Ples zmaja je bio simpatičan. U momentu, sva akcija se obustavlja a potom se poklanjam duhu koji je bio manje više okej publika.

Povratkom u svoje telo, u sedećem položaju polako ustajem. Otvaram šake - osećaj je bio čudan, izgleda da sam previše navikao na sage chakru. Polako sam ustao, primećivajući pukotine u finalnoj sobi po zidovima. Dal sam ih ja stvorio ili su posledica sage chakre, nemam pojma, ali prilazim zidovima i istražujem.

Šetam se polako i kuckam po zidovima. Deluju pomalo šuplje.. Možda je i samo do mog sluha - ko zna koliko je ova chakra zapravo imala uticaja na mene. Osećam da mi čak i koja dlaka izrasla na mojim golim psima. Fuj.

Nastavljam da kuckam. Čujem sage chakru kako protiče kroz hram.. Po koji krik majmuna.. Jedna ruka mi je na potiljku čisto ako neki odluči da me opet gadja vodenim balonom. Osluškujem, kuckam i ćutim, slušajući tupe zvuke ovoga staroga hrama.

U trenu, moja ruka dolazi do pukotine. Grebuckam je noktima, pokušavajući da skinem deo zida ali mi ne ide. Uvlačim moje tanke prste ali pukotina je preduboka za njih. Povlačim ih, a potom pokušavam šutom da je malo proširim, da popuca.

Bez ikakvog uspeha, odustajem od pukotine i nastavljam da gledam ostatak sobe, pokušavajući da naidjem na najmanju neobičnost, detalj koji bi mi otkrilo nešto više. Možda me je ipak pukla ova sage chakra i prolupao sam, al verujem u to da se nešto više nalazi u ovim zidinama.

Laganim koracima nastavljam još malo dublje u hodnik nazad, pa sve razmišljam preći ću na sledeću stranu da malo kuckam i izigravam arheologa. Sve mi je delovalo tupo. Nisam moler al valjda znam šta radim. Ne verujem da bi mi običan napad pomogao da probijem sam hram.

Malo sam se odaljio od poslednje sobe al polako pravim luk i vraćam se uz drugi zid. Ovaj zid je odavao još čudnije zvukove. Možda su ti zvuci bili samo moja kosa koja je nežno milila o zidine al.. Nije bilo samo to.. Kuckam i kuckam.

///UZIMAM K3///

Kuckanje se isplatilo. Jedna cigla je pala i za njima su još par, otkrivajući neki mini compartment za razne skrolove. Šta mi znače ne znam, al uzimam ih i stavljam unutar moga kaputa. Izlazim iz skrivene ostave il štagod, i ovog puta uveren da ima još nešto skriveno, nastavljam da kuckam unaokolo.

///UZIMAM K2///

Kako sam nastavio, opet se predamnom urušio zid, otkrivajući uzak hodnik koji je vodio ka nekim zlaćunastim predmetima koje sam opet strpao uz sebe. Krenulo me je, definitivno ostajem.

Izlazim iz uskog hodnika i nastavljam da kuckam desnom stranom zida.

Nastavljam da osluškujem zidove - tražeći bilo kakav moguć trag da se išta iza nalazi. Sila ovaj put nije imala neku primenu - da sam šutno u zid samo bi polomio nožne prste i onda bi završio kao onaj kukavac. Kuckam i osluškujem dalje.

Pažljivo, moji prsti su zalazili u svaku zaobliku, rupicu ili bilo šta slično, pokušavajući da otkriju dalji put. Tako sam i prošli put valjda uspevao, naravno uz kombinaciju kojeg kucanja. Korak po korak, ispitivao sam svaki detalj zida sage hrama.

Od zlatnih predmeta pa nadalje nisam uspeo naći bilo kakvu pukotinu koju mogu iskoristiti u svoju korist. Kuckanje je postalo malo glasnije, iako su mi šake pokrivala tkanina kaputa - ipak nisam želeo da mi krvare ili da me nedaj bože zabole.

Čačkanje levo desno dovelo me je opet do ulaza u barijeru koja je sad bila neaktivna. Proverio bih ćoškove, pod čak, možda ima neka pločica na koju trebam da stanem al to je već bio reach od mene. S jednog ćoška, vraćam se na prvobitan - možda sam nešto propustio.