Hodnici hrama - Esau

Hodnici ovog sage hrama pored osećaja ogromne količine čakre isklesani su dalekom prošlosti ovog nepoznatog sveta - koliko samom istorijom - toliko i raznolikim jutsuima. Sami hodnici su mračni, osvetljeni bakljama od chakre koje otkrivaju prepreku za preprekom.

Od levog ćoška pa nadalje nastavio sam ekspediciju. Sve malo i malo mi se činilo da sam blizu nečega al ništa mi se nije otkrivalo još. Još pažljivije sam kuckao i gledao, pratio svaki detalj ali neuspešno. Nastavio sam da čačkam unaokolo.

Prvi put sam onako turistički gledao, ovaj put sve više i više detalja primećujem kako mi je promaklo. Ova pukotina jedna npr nije bila tu, ili je barem ja nisam primetio. Svakim pokretom prstiju osećao sam kao da se zid sam regeneriše ili nešto, kao da je potpuno novi zid u pitanju.

Neuspešno opet. Nije mi izgleda išla ova igra pipkanja zidova i izigravanja molera, al šta da radim, osladilo mi se. Nastavljam da pipkam, pomeram, guram prste.. Samo je još falilo da se uruši cigla i ode kombinacioni slot. Nastavljam dalje, već poznatim zidovima..

#card4

Odjednom.. Palo mi je na pamet da uzmem i da se pentram po zidovima - po ugledu onih majmuna. S chakrom u stopalima krenuo sam po zidovima da skaliram, otkrivajući skroz novi svet, gledajući nove rupe i pukotina unaokolo koje iz podne perspektive samo nisu postojale.

Pentrao sam se po zidovima, u nadi da ću možda otkriti nešto što je neprimetno s poda. Polako ali sigurno, uz potporu chakre u nogama i rukama medj ciglama, nastavio sam da istražujem iz neke skroz drugačije perspektive. Kuckao sam i ispitivao plafon.

Za sad ekspedicija je bila polu-uspešna. Možda nisam bio u pravu u vezi plafona al nastavio sam da ga istražujem. Ako mogu majmuni, mogu i ja. Pentram se i verem, čekajući samo neku ciglu da padne i da mi otkrije dalji put.

Poslednji potez ove tehnike i ništa nisam uspeo da još nadjem. Požurio bih istragu - ako ne nadjem ništa uskoro mislim da bi bio red da krenem nazad u svet. Bio sam zadovoljan sa znanjem i nagradama, ali uvek sam bio željan za još moći.

Odjednom, chakra u nogama je prestala a moji nežni prstići nisu bili dovoljni da me drže. Pao sam. Nije neka visina al i dalje boli. Možda mi vrtoglavica pomogne - nadam se barem da oće. Krenuo sam polako niz hodnik dalje, tražeći usput još koju skrivenu sobicu.

Usporio sam tempo istrage, opet malo me nije išlo a i bolela me je glava od pada al splasnuće i to. Ovog puta samo prolazim dlanom preko cigla. Po koju pokuckam i to je to. Bilo je vreme da polako izlazim odavde.

Šutiram ko koji kamenčić hodajući kroz hodnik, možda mi i oni otkriju nešto. Svaku desetu ciglu bih pogurao, ne bi li i ona otvorila vrata. Na tren sam zaostao da se odmorim, ali moje ruke su i dalje opipavale zid dok sam sedeo.

Još nekoliko poteza do kraja hodnika i moga napuštanja ovoga hrama. Bilo je lepo - ako ništa dobio sam ponešto. Nastavljam da opipavam al sve manje i manje. Ako mi zapadne neka sobica zapala je, ako ne ne. Nisam se više opterećivao.

Osećao sam da sam sve bliže i bliže izlazu. Evo prolazim pored elementarnih vrata gde sam ostavio ključeve. Ako ništa, kod njih sam imao neke sreće. Opipavam unaokolo da možda nešto ne nadjem, bilo šta.. Možda opet skrolove ili zlato, a možda neku prečicu do izlaza.

Prilazeći polako izlazu, malčice sam usporio zbog one biljke, ne bi li me navatala opet. Nastavio sam čačkanje po tlu i zidovima. Uzeo sam u momentu jedan kamenčić, bacajući ga na tlo gde me je prethodno biljka uhvatila u zagrljaj.

Poslednji pokušaj je bio dok sam prolazio kroz polje gde me je biljka uhvatila. Pažljivo sam nastavio da čačkam zidove, kuckam i da istražujem, polako dolazeći ka izlazu. Možda mi sreća osmehne i nešto nadjem ovaj put.. Prsti su mi već bili umorni od ovoga.

Našao sam se licem u lice s izlazom. Jedan deo mene je govorio mi da idem i bežim što pre - drugi mi je govorio da ostanem barem još malo, da istražim tu oko izlaza. Poslušao sam drugog vuka i odlučio da istražim još minut dva, koliko sam sebi dozvolio.

Ništa opet. Izgleda da sam izvukao šta sam mogao. S glavom gore, izlazim iz hodnika hrama, uputivši se dalje. Lepo je bilo dok je trajalo što se kaže. Kako sam zakoračio, osetio sam jak povetarac iza mene. To je bilo to.

Izlazim iz hrama.