City Libary

Gradska biblioteka Keona je jedna od većih institucija u kojoj se mogu pridobiti informacije o gotovo bilo čemu. Od starih arhiviranih dokumenata, poreznih papira, javnih publikacija, do zbirki pesama nepoznatih autora i kojekakvih fascinantnih stvari.

Gledao je u mapu kako bi izabrao sledeću lokaciju. Par ugostiteljskih objekata mu je zapalo za oko, ali kako nije bio niti gladan niti žedan produžio je dalje ka bibljioteci. Jedino mesto gde može naći odgovore na pitanja koja su mu se sada vrzmala po glavi. Ušao je na velika vrata i nastavio ka policama sa knjigama.

Stigao je do police sa knjigama. Bilo je i previše knjiga sortiranih po nekom čudnom redu. Za sada zanimala ga je istorija pa je tragao samo za tim knjigama. Bacao je par puta pogled ka drugim ljudima koji su bili sa njim u toj prostoriji. Trudio se da se seti nekoga, ali nije mu išlo.

Proveo je već neko vreme tragajući za odgovarajućom knjigom. Nije mu išlo od ruke pa je par puta pokušao da stupi u kontakt sa drugima, ali odustao je od ideje čak i pre negp što je pokušao da kaže nešto. Video je da mu se približava jedan od ljudi koji se nalazio tu.

"Izvini i ja sam nov ovde. Isto tražim nešto takvo. Možda da pitamo nekoga ko radi ovde?"

Pogledao je oko sebe ne bi li našao možda neku radnicu ili nekog ko može da im pomogne. Kako nije mogao da nađe nikoga složio se sa predlogom njegovog novog poznanika. Malo čudno još uvek mu nije znao ime.

"Ja sam Ichigo drago mi je."

Rekao je i nastavio da korača dalje ka drugom kraju bibljioteke.

Iznenadila ga je veličina bibljioteke. Trebalo im je neko vreme kako bi stigli do drugog kraja. Kako mu se činilo ipak je to možda bio pravi ulaz. Odmah ispred njih nalazio se pult za kojim je radila slatka plavuša. Nakon par razmenjenih reči sa njom uputila ih je u pravcu gde su se nalazile knjige koje ih interesuju.

"I ti si ovde došao preko tog plavog kamena?"

Pitao je nastavljajući da hoda dalje.

"Iz sveta Bogova Smrti ili ti Shinigamija. Ti odakle dolaziš?"

Fragmenti koji su mu se svake sekunde vraćali i sklapali u slagalicu dozvoljavali su mu da zna bar toliko. Znao je da je u prošlosti bio Shinigami. Iskusni mačevalac i da je u borbi protiv tame bio posečen svojom ošticom.

"Veliki izbor knjiga. Da se podelimo ti istražuj ovu levu policu, a ja ću desnu. Može?"

Čuo je u akademiji za različite svetove iz kojih ljudi dolaze, ali nigde opširno nije mogao da nađe podatke o tome. Nadao se da će bar sada uz pomoć svog pozanika Jotaroa da uradi nešto po tom pitanju.

"Aha nisam video da si izabrao. Uzeću ja i ovu deluje interesantno."

Krenuli su ka stolu za čitanje koji se nalazio na sredini prostorije. Prvih par stranica predstavljale su neki uvod u knjigu i malo objasnjenja o piscu. To su brzo prelistali kako bi došli do suštine stvari.

Knjege su bile pun pogodak, još ako su stvari koje su pročitali istinite situacija ovde je dosta zeznuta. Moraće dobro da se spreme ako ikad planiraju da napuste ovaj grad. Ostao je još neko vreme tu kako bi prelistao knjigu a onda ustao i krenuo ka izlazu.

"Moram da idem sada, videćemo se ovih dana opet nadam se."

Ode niz ulice nazad ka poznatom delu grada.

Bilo je kasno, dobro ne baš ali mrak je uskoro nastupio i Hitomi se osetila kao da sama korača prostorijama ove gradske biblioteke, možda jer još uvek nikog susrela nije.

Osećaj joj nije bio novi, naravno. Hitomi se osećala tako više nego manje. Jedina njena veza sa drugima sličnim njoj bila je ni manje ni više nego sa likovima opisanim u knjigama. Makar joj je bilo dozvoljeno da nastavi da se druži sa njima, što je Hitomi smatrala vrlo bitnim. Uputila se u deo gde se nalazilo možda i najviše knjiga a tema su bile uglavnom bolesti, ljudske bolesti i potencijalni lekovi za iste.

Napravila je mini obilazak po biblioteci pre nego što je odlučno napusti kako bi pribavila još neke namirnice jer ovom telu nije bila dovoljna samo duševna hrana…

(Kada je usao u biblioteku bilo je mnogo , mnogo tiho nekako jeza je obuzela Visariona ali ipak drugacije ne bi trebalo ni da bude u tako staroj biblioteci otisao je do neke police i poceo da razgleda knjige a onda je sapnuo Mivu .)

(Uzeo je jednu knjigu u ruke a onda je poceo da je zagleda sa svih strana , a onda je otvori i tiho jedva cujno rece .)

(A onda poce da je cita gledajuci u stare korice knjiga .)

(Dok je cekao da mu Miv odgovori nastavio je da salta stranice ove stare knjige a onda je ispala jedna slika , Visarion je podigao bila je to slika nekog coveka koii ke drzao mac ono sto je Visarion opazio bilo je da covek nje imao jednu ruku doso je do Miva i pokazao mu .)

(Okrenuo se prema Mivu kalo bi ga saslusao a onda okremu sliku gledajuci sta pise ali bilo je svega nekoliko slova koja su bila izlizana nista se nije moglo videti pa je Visarion sliku vratio tamo de je nasao .)

(Priblizio se Mivu a onda pomno gledao sta se ce sledece da uradi .)

(Pogledao je u knjigu koju mu Miv pokazao a onda stavi prst na celo i poce da razmislja .)

(Pogledao ga je zamisljeno .)

(Vratio je i ovu knjigu na mesto a onda je samo nastavio da gleda unutrasnjost biblioteke jer mu je licila na neki muzej manje vise .)

(Nastavio je da hoda i istrazuje po biblioteci .)

(Jedna knjiga mu je od samog starta privlacila paznju pa se propeo na prste i dohvatio je a onda je malo presaltao ali nije nista nasao u njoj sto ga je zanimalo tako da je vratio na mesto i nastavio dalje .)

(Uzima knjigu a onda pocinje da je cita zbog iskustva kog je imao nije mu bio problem da veoma brzo analizira celu knjigu ili bar do pola , a onda je otvorio sadrzaj knjige kako bi se laske snasao ali ipak nista nije mogao naci apsolutno nista tako da je knjigu vratio nazad Mivu .)

(Dok je cackao druge knjige ugledao je krjičkom oka sliku koju je Miv posmatrao bilo mu je jako cudno sto vidi takve slike po knjigama ali hej ko je on da sudi mozda je to samo sloboda pisca koji je htio ds docara sto bolje tu knjigu ko zna , naisao je na knjigu "Smrta kazna " pa je odlucio da pogleda u par navrata naisao je na mesto koje se zove kao ono odakle Miv dolazi zadrzao se na toj strani a onda odneo knjigu do Miva te mu pokazao taj deo koji ke bio u jednom manjem delu .)

Skrenuo je pogled na knjigu koju je Visarion pokazivao. Procitao je malo iz teksta ali je sa sigurnoscu znao da nije nista takvo citao.

Verujem da je pisano u mojoj drzavi ali nisam to citao. Veoma mi je poznat naslov doduse... Ne, ne mogu prepoznati knjigu.

Okrenuo se opet prema svojoj knjizi te nastavio da cita, ponovo je izvadio blokce i olovku i zabelezavao.

(Visarion je potapsao po ramenu Miva a onda izasao iz biblioteke .)