Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | City Libary - Page 2

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

City Libary

First topic message reminder :

City Libary - Page 2 Ecd28b0d4daa8da2d2f7b385c26585c6

Gradska biblioteka Keona je jedna od većih institucija u kojoj se mogu pridobiti informacije o gotovo bilo čemu. Od starih arhiviranih dokumenata, poreznih papira, javnih publikacija, do zbirki pesama nepoznatih autora i kojekakvih fascinantnih stvari.

Saslusao je Visariona koji se polako uputio prema Mivu. Okrenuo se prema Visarionu i odgovorio mu je.

Zanimljivo zaista, mozda ce se desiti da das nekom zivot, sta znas.

Nakon toga ga potapsa po ramenu i pozdravi se sa njim.

Vidimo se, laku noc.

Nakon tih reci ostao je jos malo u biblioteci. Par minuta kasnije otisao je do bibliotekarke kako bi pozajmio te dve knjige. Spakovao ih je i uputio se prema ulici.

„Uz te dve uzeću i ovu knjigu. To su sve nastavci od one prve koju sam pronašla. Sačekaću da mi javite ako pronađete još nešto interesantno tog tipa.. “ reče bibliotekarki pokazujući joj knjige koje je uzela.

Dva para očiju putovala su do vrata koja su se nalazila iza bibliotekarskog pulta. Hitomi je crvenila zbog svog možda navalentnog stava, ali prosto je čeznula za novim saznanjima, dok ju je bibliotekarka – uspavana smeđokosa devojka gledala s nadrndanim i zgađenim stavom ali ga je vešto zamaskirala lažnim stavom radnice pune poštovanja.

Hitomi je krenula ići a onda se okrenula na pola prostorije i prodrala polu zaledjenoj bibliotekarki i dobacila „Hitomi mi je ime.. Dodajte me tu na „crnu listu“ sa ostalim dosadnjakovićima i hvala Vam najlepše.“ a onda se fino okrenula na jednoj nozi i nastavila put ka kući.

Lutanjem kroz grad dospeo je do bibljioteke. Kad je već bio tu rešio je da svrati kako bi saznao još neke stvari o istoriji ovog mesta i sveta. Kako je znao gde se nalaze knjige ovog puta samo je produžio do te police. Izabrao je par knjiga i seo da pročita.

Nije ni primetio da je napolju pao mrak. Istraživanje se odužilo, ali i isplatilo. Shvatio je da zapravo može napustiti grad, ali bez nekog predmeta čije ime nije znao pošto nije lepo objašnjeno neće preživeti tamu. Odložio je knjige nazad na policu i krenuo ka izlazu.

Željevši da nauči nešto više o ovom gradu, posjetio je gradsku biblioteku i tražio neku knjigu koja će ga podučiti o tome šta se sve izdešavalo.Kakva je to tama opsjednula naše svjetove i kako da je baš ovaj grad imun na tu tamu.Nešto mu tu nije bilo jasno.Osoba koja je radila u biblioteci ga je uputila kojom stazom u toj biblioteci trebam da ide da bi pronašao te stvari.Ta biblioteka je stvarno bila prostrana i moglo se naći svašta.Od ovoga što Hana zanima do slikovnica i slično.Kada je pronašao dokumente koji mu trebaju, zahvalio se bibliotekarki i napustio prostoriju.

Broj reči: 125

„Šta je ovo?“ Upita Hitomi kako je izvukla neku knjigu. Dodala je i nju u korpu sa ostalim koje je našla tog dana a široki kez na njenom zgodnom licu se samo još više pojača.

*Nadam se da nije nepristojno toliko uzimati štiva* Hitomi pomisli. *Pitam se šta bi od ovoga moglo da se dopadne dečku kojem sam upoznala ono veče? Samo sam otišla tako, maltene bez objašnjenja...* nastavila je da se priseća dok je pakovala u torbu sve što je moglo da stane, mahnula radnici za pultom i napustila biblioteku.

Broj reči: 107

Prošlo je dosta vremena kako se oživeo u ovom svetu i konačno kada se upoznao sa gradom bio je red da se upozna i sa ostatkom sveta. Za sada je to mogao da uadi samo preko literature za koju nije znao da li je ili nije istinita. Uzeo je jednu knjigu po imenu Keon Rimor i počeo da čita. Baš se skoncentrisao na knjigu i nije obraćao pažnju oko sebe.

Usao je u biblioteku, te je tamo mogao da zapazi Ichiga, nije ga dugo video. Kad se malo bolje priseti njega je i upoznao bas na ovome mestu, izgleda da je bas voleo da cita cim ga cesto srece ovde. Laganim koracima mu je prisao te se javio.

”Yo”

Dođoh u biblioteku da odmorim dušu. Već sam pročitala sve knjige koje sam imala kod kuće, pa se zaželeh još malko. Atmosfera je bila prijatna kad sam ušla. Primetila sam istu onu dvojicu koje sam videla kad sam prvi put došla. Hm, valjalo bi proširiti kontakte, ako ništa. Nije baš da sam bila okružena ljudima od kad sam se ponovi rodila. Odlučih da priđem momku plave kose na pristojnu razdaljinu od metar.

Hej, videh te ovde pre neki dan. Kojim povodom danas? - upitah ga.

Taman nakon sto se obratio Ichigu mogao je da cuje zenski glas kako mu se obraca, jedinu zensku osobu koju je znao bila je ona devojka iz lavirnta sa cvecem, no kada se osvrnuo to nije bila ona. Ova devojka mu je licila poznato, tvrdila je da je vec videla Jotara, znaci nema sumnje da kad je prvi put bio tu da su se tu videli.

”Istim kao i prosli put, da saznam sto vise o ovome gradu.”

Ovi direktni prilasci su mu vec postali uobicajena stvar, izgleda da vise nema sumnje da je ovde ljudima to normalno.

Pa kako vam ide? I ja sam pokušala naći nešto, ali slaba vajda od tog. Mislim da se prave stvari kriju od nas dok ne dođe pravo vreme da nam se saopšti. Uzgred, ja sam Ines. - rekoh mu to blagim tonom i pružih ruku.

Nadala sam se da će biti prijateljski nastrojen. Malko sam ga odmerila.

”I ne bas najbolje, verovatno si u pravu. Mada svejedno nemam pametnija posla, mozda iskopam nesto.”
Nakon sto je objasnio kako stoje stvari kod njega, mogao je da vidi pruzenu ruku od strane devojke koja se zatim predstavila. Pruzio je ruku te se i on predstavio skretajuci pogled sa strane.
”Jotaro, drago mi je.”
Nije se cesto druzio sa zenskim svetom u proslosti, te su mu ova iznenadna poznastva sa devojkama izgledala prilicno cudno.

Pa, u pravu si. Ni ja ne znam gde cu, ovaj grad mi je mnogo stran. Po ceo dan trazim zanimacije samo da prođe vreme. Ponekad malo treniram, čisto da ne ispadnem iz forme. Kaži mi, jel ti se pije nešto možda?

Pitala sam svog novog poznanika da odemo na piće. To je ono što nikada ne bih uradila u prošlom životu, ali pošto je taj prošao, vreme je da promenim sve to. Jotaro mi se činio kao dobra osoba za napiti se s njim, a bio je i lep.

Ova previse direktna pitanja iz dana u dan su krenula Jotaru da se cine normalnim, na ovako nesto nikada ne bi pristao u proslom zivotu, ali zeleo je ovoga puta da bude prijatniji nego inace, cisto da vidi kako je biti opusteniji.

”Svakako, imas neko posebno mesto gde zelis da idemo?”


Ovo toliko nije bilo u njegovom stilu, ali staje tuje.

Uuu, odlično, onda idemo odavde. Znam za jedno, nije toliko mirno ali se može svašta popiti. Samo pazi da ne izazoveš neku tuču. Hajdemo.

Beše mi drago što je Jotaro prihvatio ponudu. Konačno neko ko je malo društveniji. Dosadilo mi je da vučem ljude za rukav ne bi li nešto uradili. Pošla sam ka vratima i zajedno smo izašli.

Nakon sto se dogovorio sa Ines da odu na pice, napustio je Ichiga koji je samo stojao i cutao sa strane. U proslom zivotu je imao dosta kafanskih tuca, no ima iskustvo iz proslog zivota da mu to nije najpametnije, ipak ako mu neko stane na zulj.. Laganim koracima je krenuo sa Ines ka kaficu.

Sati su prolazili, a njegova glava još uvek je bila iznad knjige. Listao je stranicu po stranicu obraćajući pažnju na baš svaki detalj. Knjiga je bila i više nego dobro napisana, a i tema kojom se bavila je bila interesnatna. Nije hteo da ustane dok je do kraja ne pročita. Ko zna kada će opet dobiti priliku da dođe ovde. Kada je konačno završio napolju je već pao mrak. Odlučio je da prošeta kako bi protegao svoje ukočeno telo.

Sav izmoren Taisei je uspešno stigao do gradske biblioteke ,od sve te žurbe bukvalno je zaboravio zašto je i došao ovde.Posle nekoliko minuta se setio da je došao da istraži malo istoriju ovog sveta da vidi šta je ovo zapravo svet i da se malo edukuje o svojoj okolini i o mestu gde živi i gde će živeti u narednom periodu. Uputio se prema delu bliblioteke gde se nalaze knjige o istoriji sveta.

Nakon par dana odlučio je ponovo posjetiti gradsku biblioteku i vratiti ono što je prošli put posudio te opet uzeti nešto da čita.Kada je ušao u tu biblioteku ispred sebe je vidio zanimljivog momka.Zbog manjka prijatelja želio se sprijateljiti s tim nepoznanikom.Prišao mu je laganim koracima te ga par puta kucnuo u rame.

Gledajuci knjige osetio je ruku na ramenu. Malo se iznenadio mislio je da je onaj lik sto pomaze oko odabira knjiga, okrenuo se polako ,ali to nije bio on nego neki deckic. Malo je bio iznenadjen odlucio je da priupita deckica par pitanja.

Jel ti treba nesto drug moj? Jel si se izgubio ? A ?

Par sekundi čekajući da se nepoznanik okrene konačno je dočekao da nešto i progovori.Upitao ga je par pitanja na što je Han rekao

Ma kakvi, želio sam se samo upoznati.Novi sam u gradu pa...

Te okrenu glavu pa se par puta nakašlja.

Aaa pa lepo.Ja sam Taisei ,a ti kako se zoves ? I ja sam isto nov ovde ,mislim ono pao sam na ovaj svet ,doveden sam sta god,teska sudbina.

Videci da se decko nakasljao malo se udaljio od njega misleci da ima neku bolest.

Ej nemoj da me zarazis slucajno ,zasto kasljes ?

Upitao je ozbiljnim tonom.

Han je shvatio da ih je očigledno ista sudbina potrefila.Interesantno, razmišljao je.

Moje ime je Han, drago mi je.

Te vidjevši da se Taisei, njegov novi prijatelj jako uplašio zbog Hanovog kašlja on se samo nasmješi nakon svih tih riječi.

Nemoj da se brineš, nikakav virus, ništa...Samo ova prašina u biblioteci, ne održavaju higijenu ovdje.

Aa dobro je ,ja sam Taisei drago mi je. Jel si i ti iz nekog sveta ili obicni gradjanin ?

Upita Taisei sa zainteresesovanjem u glasu. Nije znao mnogo ljudi koji su bili kao on, znao je da postoje i ostali svetovi,zato ga je to dodatno zanimalo.

Ma opusteno onda brt, ja reko imas neki virus ono umrem zbog tebe ,treba se bojati toga. Zajebanije je to nego mac u glavu ,veruj mi brt na rec.

Kada su se konačno upoznali Han je dobio par pitanja u vezi njegove prošlosti i kako je uopšte dospio na ovaj svijet.Odlučio mu je ispričati sve ono čega se sjeća

Pa...znam da će zvučati malo čudno ali ajde.U prošlom svijetu, svijetu pirata u kojem sam ja živio, tokom rata bio sam ubijen na znajući ko je počinilac ubojstva.Potom sam reinkarniran u ovaj svijet, u novom tijelu te su mi objasnili šta i kako se desilo.To je u najkraćim crtama.

Te je ponovo saslušao šta Taisei ima da kaže u vezi virusa i svega toga pa mu i na to dade odgovor...

Ne vjerujem ja u to, ako si zdrav i mlad, ne vjerujem da ti neki mali virus može naškoditi.

A pa lepo, ono klasicna tuzna pricica. Bice bolje brt moj ,samo naporno treniraj i sve ce doci na svoje mesto.

Rekao je Taisei nepovezano nasavsi knjigu koju je trazio, stavio je u ranac kako bi je ukrao i pozdravio se sa njegovim novim drugom.

E vidimo se brt, pricacemo jos. Ajdee caoo ,moram da idem.

Kisuke je nastavio sa razgledanjem grada.Stigao je do gradske biblioteke.Mada nije imao vremena da ulazi u nju vec je nastavio sa setnjom.Vjetar je duvao dok je sunce zarko sijalo.Nije znao sta ce sledece da obidje.

Kada je cuo za jednu biblioteku pomislio bi da udje unutra jer mu je bilo zanimljivo da tako nesto poput toga istrazi malo,a kada je usao mogoa je samo cuti tisinu koaj je bila hladna svi su citali i radili svoje dok nikog nije fermao ni dva posto.stavio bi kacket i trazio je neku knjigu vezano za misterije te je ubrzo pronasao i ako je hteo da odnese i ako je bio siguran da ima to u svojoj kuci,ako uopste ima aravno.te je izasao i knjigu nazad stavio na policu dok je pozdravio radnicu i setao dalje.