Hitomi - mesto kućnog boravka

Gotovo da i nikada nije boravila u njoj, ali volela je svoju lepo uređenu kućicu.

Zapravo i nije bilo baš tako, odnosno Hitoki se ne bi baš složila sa gore pomenutom činjenicom. Smatrala je da sasvim dovojno vremena provodi u svom domu uzevši u obzir činjenicu da u njoj za sada nema nikakvog društva, niti prijatelje koje bi mogla dovesti. To je bilo i više nego očigledno. Previše je bila stidljiva. Previše. Hitoki je mogla da priča i priča neprestano o svom osetljivoj prirodi, ali sve se svodilo na jednostavnu činjenicu a to je da je u nekom momentu shvatila da joj nedostaje snage i energije za otpočinjanje bilo koje vrste interakcije sa ljudima. Uglavnom je bila obuzeta nečim drugim, ne trudeći se čak ni da obrati pažnju na ljude koji su joj bili takoreći „na dohvat ruke“.

Sa raspaljenom željom koja je buktala u njoj poput plamena, odlučila je da obiđe malo svoju bašticu a možda i produži do grada...

Nemojte me pogrešno razumeti, ja obično prezirem narandže, i puževe i naočare i slične objekte koje su me gledale iz torbi donešenih sa pijace. A sada evo me, fascinirana svim tim stvarima i prisećam se kako je to bilo nekada u malenom drugom telu.

Poprilično sam sigurna da ni medicinske bolesti nisu mogle zadovoljiti moj apetit za čitanjem a evo me sada, pripremam se kao da treba da napišem tezu sa sve hipotezama o istorijatu svih poznatih bolesti. Ima dosta da se nađe i prouči u knjizi koju sam izvukla iz biblioteke.

Zov za vazduhom i šetnjom je pobedila posle nekog vremena te sam iopet napravilapresedan u jednom danu i čim sam oprala sudove i ostavila ostatak puževa u friider, napustila skrovište..

Kada je ušla u kuću, pratila je standardnu putanju kao i svaki put, do svojih prozora gde bi ih pootvarala širom i provetrila sve prostorije. Disanje bi joj stalo na sekund i osetila bi blago stezanje u grudima svaki put kada bi ugledala predivan pogled zelenila u bašti ispred. A onda je sledeo opojan miris koji je ispunjavao njene nozdrve.
Ogledala se u odrazu na prozoru. Visoka i vitka, a hod koji je krasio bio je oličenje opuštenosti ali bilo je nešto i opasno u toj smirenosti.
Podigla je svoju svetlu kosu u visoki konjski rep, puštajući da njena svilena kosa pada poput slapova vodopada na dole. Imala je stisnutu vilicu, i to je trebalo da je podseti na nešto što vuče iz prethodnog života, kao i dva belega na njenom telu i jedan minijaturan na desnoj donjoj strani lica. Preko svoje standardne odeće, navukla je na sebe jaknicu od prave kože. Mogla je prepoznati tu kožu među milion drugih, a ova konkretna pripadala je nekom jelenu. Kada je završila opremanje napustila je dom, u kojem se osećala previše „zatvoreno“.

Šokirala je sebe mentalno, dok je fizički držala knjigu u rukama. Misli su joj već duboko uronile u knjige iz biblioteka koje je dobavila danas. Panika je nešto što definitivno nije želela da doda na listu svojih problema. Bilo bi previše, zar ne? Nije znala da li će sve na kraju da bude dobro, a čak i da ne bude morala je znati kako da pomogne samoj sebi. Saznala je neke stvari koje većina ljudi ne zna. Okej, nije bila sposobna da izbaciju iz svog tela struju koja instant ubija ili plamenove vatre kao što bi nekli mogli znati, ali nije želela ostati razoružana. I znanje je moć.

Oskudni sunčevi zraci vireći kroz drveće osvetljavali su dnevnu sobu. Sve je bilo mirno i tiho. Hitomi je stajala pored svetro-smeđeg drvenog stola na sred sobe, koji je dosezao visinu do njenih kolena. Njene usnule blede oči zurile su u mnoštvo crvenkastih hibiskusa koje je kupila juče na pijaci. Prodavačica joj je rekla kako ti cvetovi predstavljaju otelotvorenje ljubavi i života, stvari koje je uvek želela sebi i svojim najbližima. Nasmešila se, očarana čarobnom lepotom ovog cveća.
Izašla je zatim van, vođenja osećajem koji je često mešala sa sudbinom, i čekala da vidi kuda će je to odvući..

Devojka se uspavala, to je bilo i više nego očigledno.
Prošlo veče Hitomi je jako kasno legla, obavivši obe svoje ruke oko tela, kako bi joj bilo još toplije. Počela je i da sanja, dečiji mozak zarobljen u telu žene, sebe ušukanu u zagrljaju odraslog. Kako je vreme prolazilo, disanje joj se ubrzalo i naglo se prenula iz sna, shvativši da su joj ruke totalno utrnule od nelagodnog položaja. Bilo je jako zagušljivo te se uputila ka prozoru, ali koraci su joj bili usporeni, non stop je imala osećaj kao da pada. Dok se prostorija provetravala, njenu kosu i odeću kvasila je vrela voda u kupatilu. Hvala nebesima, te je nakon pljuskanja vode po telu i licu došla k sebi.
Hitomi je izašla iz kuće, i uputila se ka prodavnici.

Šetajući okolo sa punim kesama, najzad je stigla do ostave. „Uh“ – bilo je jedino što je Hitomi uspela da procedi među zubima. Bilo je tu dosta stvari, više onih što ne trebaju, nego što trebaju. Mislila je kako i ono što ne treba uvek može da zatreba, i da je bolje imati nego nemati.
Sada bi joj najviše prijalo da se ušuška i zgrabi neku knjigu ali i za to je morala da se spremi, i ode do bliblioteke. Ne bilo joj teško, jer kada je znanje u pitanju, korak se uvek može pustiti više..

Nije imala šta drugo da uradi kući osim da ostavi knjige koje je nosikala skoro čitav dan, utoli žeđ i.. pa to bi bilo to u principu. Pogledala je okolo da li još nešto ima interesatno što je može zadržati no nije našla ništa. Uzela je oštricu koju je kupila. Podsetila je na jednu koju je njen otac imao i poklonio joj pre nego što našao drugu. Nije služila za napad nikada, više odbranu i za snalaženje izvan kuće… Pomislila je da bi pametnije bilo da bude uz nju i još uvek raspoložena i željna istraživanja izletela iz sobe i pravo nepozatim putem…

Hitomi je gledala kako je visoki dečko seo, tačno na mesto između nagomilanih plišanih igračaka koje je ona pribavila da joj prave društvo koje nije imala u kući. Na brzinu ona je kupila sav taj haos i nered i sklanjala negde u drugu prostoriju, dok je svoje plavkaste oči fokusirala na potražnju velikog špila karata. Popevši se na prste uspela je da dohvati kutiju, veću čak od nje same, i prebaci je u naručje plavokosok dečka koji je došao da je pripazi malo. Dok mu je predavala kutiju u kojoj su trebale da se nalaze karte, slučajno je opet dodirnula njegove ruke i gledajući ga ravno u oči i rekla

„Pazi molim te, teška je kutija jako..“. Grdila je samu sebe zbog tog haosa u kutiji po kojem su kopali da dođu do karata, ali se smirila kada je pogledala i videla njega kraj sebe, shvativši da makar nije sama u tom neredu koji je sama prouzrokovala. Brzo je oborila pogled i sakrila svoje oči boje lavande, nastavljajući svoju potragu.

Enterijer kuce dok je malo razgledavao dok je ona njega vodila videlo se da zivi poput luksuza sto je bilo za pohvalu.mogao je zampamptiti detalje koje je pogledao poput slike na zidu i boje,cuo je takodje skripanje dok je hodao sto je sasvim bilo normalno za parke dok je uzeo neki jaci hod.mogao je prepostaviti da je unutar kao dete sa ozbirom sta je imala,te je poceo da razgledavao kutiju koja mu nije bila teska.

Oh ovo ima puno.

Izdahnuo je dok je trazio odjednom je video vise karata te je samo uzeo onu prepoznatiljuvu dok je stavio na sto a kutiju dole dole da ne smeta tako je samo namestio da bude kao pre sa ozbirom da su bile razbacane.zatim je ustao dok je isao prema kuhinji da nadje policu.

Nego volis li supu ili caj?nego reci mi gde ti se nalazi polica sa ozbirom da ne znam ovaj deo.

„Am..možeš li pogoditi?“ Hitomi ga je upitala gledajući ga u oči, kao da to može nekako uticati na njega da joj pročita misli i preferencije a i da vidi šta će na kraju skuvati. Provela ga je kroz kutak gde je držala svoje knjige, a taj deo je zauzimao poprilično mesta jer je imala već poveći broj knjiga i svoju „ličnu biblioteku“. Pustila ga je da pogleda i njene cenjene knjige verujući da će on znati da vrednuje umetnost kako treba a onda ga je sprovela da vidi i ostatak njene kuće, sve do kuhinje. Ipak, plašila se da nije to dovoljno kako bi mogao da je upozna i zaključi neke stvari, ali svejedno je čekala da je iznenadi ne nadajući se da će pogoditi koji izbor bi bio njen.

Tek nakon sto je usao u u kucu takodje nije ni imao vise od nekoliko sekundi mira da sedi a da ga nije vodila kroz kucu,naravno gledajuci svaki kutak njene kuce kojem se nalazilo,ipak je bila vredna sto se tice oko cistoce kuce.tada u trenutku dok se vratio u kuhinju gledao je taj pogled da bi saznao gde to moze da nadje,drugaciji je pogled bio kada se nalazio u kuhinju kao da je na tragu i da je blizu,gledajuci police koje bi se mogle nalaziti tako da je svoju ruku prislonio jednih od polica i poceo takpati prstima,sve do jednog pa do zadnjeg a tako je i cuo drugaciji zvuk od ostalih znao je da je blizu a kada je otvorio video je potrebstine sto je unutra imala,tada je pao odjednom jedan secer na stolu a mogao je primetiti da se kesice sklizale do ruba,odlucio je da joj spremi supu jer mislim ko ne voli supu.

Kocka je bacena,skuvacu ti supu,ti taman sedi da takodje i meni pripremim pa ce ti biti bolje.

U ringlu bi stavio vodu takodje i kesu supe koja je dovoljna cak i za sutra i stavio pod odredjenom temperaturom da se spremi.

Hitomi je bila zbunjena.

Pored nje se nalazila posuda sa vrelom supom iz koje je para i dalje izlazila kao i ugodan aromatičan miris koji prosto leči. Zapitala se kako je ovaj još uvek nepoznati mladić mogao znati šta voli? I zašto se brinuo o njoj? Je li ovo ono što obično radi.. kuva supu? O bože kakva glupa pretpostavka, ali zašto onda?

Njena glava bila je puna pitanja. Pridigla se s stolice na kojoj je sedela i odvukla se do police. Tu je našla escajg koji im je trebao. Hitomi je odlučila da stprljivo, za razliku od inače, sačeka i isproba supu koju je skuvao. A onda ga je upitala „ Šta ćemo sledeće da posetimo, Rio?“

Bas kada je bila gotova supa sa stolom je gledao u tu paru koja je bila vruca sigurno,mogao je pogledati Hitomino iznenadjenje kao da ceka da on prvi proba.svaki njen pogled je doveo do pitanja sta trenutno misli trenutno a mozda mu se ipak pricinilo samo,u nekom trenutku bilo mu ponovo vruce tako dok je pogledao u supu dok je cekao tih par minuta i video je da manje izlazi para te je uzeo escajg i supu koju je uzeo gutljaj bila je dovoljno vruca cak je osetio to u stomaku a ipak orijalo,dok ukus u ustima je mogao osetiti sastojak koji je bio jak sto mu se zapravo svidelo.spustio bi to ponovo na sto u escajgu.

Uh ovo kad sam ja pripremio bas se oseca ti sastojci a i lepa je supa,nego mislio sam da igramo Uno tu na stolu taman izmesaj karte da pocnemo.

Bio je zadivljen kartama koji je tada izvukao sumljajuci u to da bi mogao da pobedi Hitomi,pa da 4 iste karte boje,2 su ralicite i jedna je bila iznenadjujuca mada ipak je hteo sa necim laksim tako da je stavio peticu zute boje.

Da,samo razmisljam kako da te pobedim dok se zabavljamo,haha.

Tad dok je cekao da nesto ona uradi tada je uhvatio priliku da je pita za knjige sa ozbirom da bi njemu zanimala nesto sto je vezano za njega ili neku oblast koja ga zanima.

Nego ona tvoja mini biblioteka kakve zanrove volis knjige citati?mogu prepostaviti da cenis umetnike,taman bih mogao videti dal ima knjiga vezano za mene.

volim razlicite stvari ali ipak hmm pa zanima me knjige vezano za vrstu magije I moci koji se manifestuju kako su inace drugi ljudi koristili tad.

Cekajuci da se I njemu sreca nasmesi osim sto nije dugo igrao Uno da li je zapravo pobedila ali imala je jos jednu kartu,gledo je svoju dok je shvatio da ima jednu iznenadjucu kao bas na pocetku.poceo se smejati kada je stavio crnu kartu gde je morala da izvuce 4 karte,dok je njemu ostalo jos 3.tada je uzeo malo supu i opet stavio na sto.

Izgleda da se i meni sreca osmehnula.

Bilo mu jako zanimljivo i dalje dok je cekao da uradi Hitomi sledece mada shvativsi da je ipak barem nacitana sto je bio siguran.tada se samo nagnuo malo ka njoj ali ne previse mozda tako da nije video karte, jer to bila tajna za nju ali za njega su ipak bili trikovi.

mozda ce za tebe zvucato kao tajna,ali trik je u tome da vidis da li taj neko blefira u tome je fora.

Tada se vratio nazad gde se naslonio.igrali su i dalje kartasku igru i tako je trajalo satima kolko se njemu cinilo dok ni vreme nije pogledoa jer jedino mu bilo bitn oda se zabavljao,taman su bili izjednaceni po pobedi u kom su igral i i dako dalje.popivsi svoju supu koja je bila prijatna mogoa je i primetiti da je i dalje mrak sto se stvarno cinilo nije nigde cuo ljudi na ulici a takodje bile su i dalje rasvete od svetla,pun mesec je bilo nesto najlepse sto bi video takodje pokazajuci joj kako bi u nekim sitnicama uzivala.divio bi se knjigama koje je imala kad ih pokazal i ako nije video ostatak opet je mogao i on naci u biblioteku,pripremao se da ode sa obzirom da je hteo ostaviti u njenoj kuci kako bi se ovako odmorila,bili su ispred vrata kako su razmenili po koju jos rec dok je ona njega ispracala.

Pa vidimo se,sledeci put dodji kod mene u goste.

tada je otisao iz njene kuci dok su se pozdravili.

Bila je u svojoj sobi. Ne seća se ni što je došla tu. Pogledala je oko sebe i sve joj je bilo mutno i tamno, ali ništa čudno nije primećivala ispred sebe. Pokušala je šire da otvori svoje oči, trepnuvši brzo još par puta ali pred očima joj je i dalje bivalo mutno...

Ustala je nervozna i samo saznanje da je prespavala većinu dana ju je iznervirala.
Sledeća odluka bila je da se reši ove negativne energije. Jedan zadatak za danas – napustiti kuću, naći neko društvo. III ostaviti ovaj nered, jer ne može sve „biti savršeno“, kako je znao govoriti njen drugar iz detinjstva.
Dok je prelazila preko praga, malo pre nego što će izaći na ulicu bacila je pogled na kalendar obrativši posebnu pažnju na prekrižene dane koje je provela ovde.

Dođoh do najbliže kuće u komšiluku, a koja nije bila Ichigova. Trudila sam se da ga izbegnem danas, iako nisam htela.

I dalje malko ošamućena Ines, pokucala je na vrata hitro. Bol u glavi ju je i dalje mučio, i samo je želela nešto instant što će joj pomoći da prebrodi. Šteta je bila što nije znala da sebe ne može prebroditi. Tapkala je jednom nogom nestrpljivo. Sačekala je da se otvore vrata(ako se otvore) i odmah rekla zbog čega je tu.

Zdravo. Imaš li nešto protiv glavoboljne, neku travčicu nešto? Pala sam dok sam čistila prozore, a nemam ništa kod kuće da mi pomogne. Ja sam ti uzgred komšinica.

Gledala sam svoj odraz krajičkom oka, znala sam da me posmatra. Jeza me prolazi, znoj obliva. Ne diši mi za vratom - govorim u sebi. Ona se samo smeje. Stiskam pesnicu, pa opuštam. Pa opet.  Srce mi lupa.

Tako je izgledao njen govor, zbunjen i ubrzan, nejasan. Bilo je pitanje kako će odreagovati druga strana iza vrata. Stajala je kao zalepljena za tlo, nit s osmehom nit bez osmeha.

Trebalo joj je čitavih 2 minuta i 30 sekundi da dođe do kuće. Mrak je već pao, ali je put preko dvorišta i zadnjeg ulaza u njenu kuću idalje bio osvetljen, te je tim putem ušla unutra. Kada je kroz druga vrata ušla u svoju ostavu, shvatila je da je krajnje vreme da se počisti sav taj nered koji je dočekao tu. Poput olujnih vetrova kretala se ko pomahnitala rasklanjajući haos. Iz ostave je put direktno vodio do dnevne sobe. I taj deo je bukvalno dozivao i molio za uređivanje. Zastala je da vidi šta bi mogla s tim. Ostava i nije neki problem, pa i samo ime joj kaže to, ali nije mogla dopustiti nered negde drugde. Izula se čim je kročila u dnevnu i ostavila obuću pored vrata. Sela je na trosed koji je bio blizu zida, korak udaljen. Bilo je tu posla, ne samo oko krečenja, već i oko same dekoracije. Stara fotelja stajala je pored prozora, naspramno od troseda. I to je trebalo zameniti. Izgledala je prilično ofucano, ali je bilo idealno mesto za čitanje uz lep pogled. A slike, okačene sa druge strane prozora uhvatile su prašinu. Neke su i napukle. Nije se dugo zadržala praveći u glavi plan šta i kako će, i rešila da u skorije vreme počne sa radom. Uzela je svoju obuću ostavljenu kod vrata i prenela je u hodnik, koji je povezivao sve prostorije. Otvoren pogled na kuhinju ju je podsetio na gornje police i fioke koje su strajale na samom vrhu. Lagano ću se pozabaviti i time, pomislila je. Problem je bila visina na kojoj su se police nalazile. Iz dnevne sobe dovukla je onu fotelju, popela se na vrh naslona i tako uz minimalno balansiranje na njoj uspela da dohvati ono što joj je bilo potrebno. Pažljivo je postupala sa posuđem i ukrasnim figurama kao da zlata vrede. Jedna do druge slagala ih je nekim svojim redom, koji je samo njoj imao smisao. Mogla je primetiti svaki detalj ocrtan na ovom porcelanu i ništa nije promaklo veštom pokretu njene ruke dok ih je krpom temeljno brisala. Kuhinja je manje više blistala nakon što je prešla dezinfekcionim sredstvom po samom podu a onda se lagano na prstima dogegala i do trpezarijskog stola. Bio je povelik iako je živela sama. Nije joj to smetalo kada je jela, ali zato kada je trebala da ga pomera i čisti svakodnevno onako glomaznog uhvatila je muka. Bio je od pravog drveta, ona prelepa smeđa boja koja je prijala oku. Odmaknula se do prozora čisto da vidi kako to sve izgleda iz drugog ugla. Stvorila joj se odmah slika u glavi, ona sedi na čelu, oko nje je mnogo ljudi, svi su prijateljski nastrojeni, smeju se, uživaju u društvu i hrani. Znala je da je to teško ostvarljiva želja te je samu sebe naterala da prestane da misli o tome. Bacila je pogled i na sat. Vreme je prolazilo tako brzo kada je imalo šta pametno da se radi. Zakoračila je ponovo u hodnik, želeći da proveri i tavan ali je naglo zastala. Čula je jasno kucanje na vratima, što je odvratilo od prvobitnog pravca i uputilo ravno ka glavnim ulaznim vratima.
Otvorila je širom vrata i blago se šokirala. Devojka koja je stajala na pragu, predstavila joj se kao komšinica, i tražila neku mešavinu biljaka. Iz nekog razloga, činilo joj se kao da je laže. Ali zašto bi to iko radio, nije greh pozajmiti kutiju biljaka, zar ne? Bilo joj je drago da može da pomogne nekome, čak iako je to osoba koju nije videla do sada.
“Idem da proverim” odgovorila joj je. Prešla je iz hodnika u kuhinju i krenula da traži mešavinu biljaka.

Ne znam ni kako se zvala, ni ko je. Trebalo mi je to nešto, dal da me digne ili spusti, ne znam. Možda me nije ni razumela šta hoću. Kao da ja sebe samu razumem, e svašta baš. Ma šta ja to uopšte radim?

Tako je mislila Ines dok je čekala nepoznatu devojku koja se pojavila pred njom.


Zašto da se blamiram pred nepoznatom osobom ovako? Za ovo niko ne treba ni da zna. Zašto se smeješ ti? Šta je trebalo da uradim? Čak mi i želi pomoći, bez ikakvih uslova. -A kako znaš da će ti pomoći? Ne znaš šta može da uradi kad se vrati. Ne poznaješ je, kao što si i rekla. U pravu si.

Njene misli sa svojim odrazom tekle su haotično, kao i sve kod nje.

Pre nego što će se komšinica pojaviti na vratima, Ines je nestala odatle.

Setnja je bila naravno lepa i ako naravno isao je samo do kuce koja je bila pa naravno i blizu nije ni daleko bilo sa ozbirom da su bile komsije naravno i drugovi.tih nekoliko dana je bilo dovoljno da joj mogo da joj malo nedostajao da je vidi.sa sobom je poneo korpu i bio je zamotano sa najlonom jer dok je isao kod nje nosio je cips sa slaninom kojom je spremio kod sebe u kuci,a onda nakon toga je zastao da pogleda koja je kuca te ju je nasao.
#card106
tada kada je prilazio bio je ispred njene kuce naravno put koji se vodilo do ostale kuce i naravno njena gde pocinje ulazak u nju ali tada je uradio naravno svoju moć nije hteo da odma uleti sa kucanjem u ovo doba noci i sve sto je mogao osetiti jeste da je bila ona u kuci,znajuci da bi se setio njega jer ipak je video njegovu malu magiju one noći ,tada je povikao ali negde srednje gde ostali ne cuju ali naravno zvuk bi dosao do nje.

Ooo Hitomi Hitomi,dosao je tvoji drug Riomarindo da li si ovde da udjem kod tebe?

tada je cekao njen odgovr

Bio je jako dobar osecaj kad ju je video,svaki korak dok ga je vodila kroz njenu kucu nije znao zasto toliko bas brzo,korpa je i dalje bila u dobrom stanju i ako se nije ni prosuo ni jedan.dok je seo ka trosedu bilo je udubno dok je korpu stavio ka stolu.nadajuci se da voli da jede i da bi bila srecna.

Divno ja sam poneo korpu a unutra su cips sa slaninom pa nadam se da volis.nego sta ima jel se nesto desilo ovih dana

Sklonio je najlon te je uzeo jedan cips dok je bio hrskav.te se naslonio na jastuke da proveri utisak.

Pogledao je ovih nekoliko jastuka koji su i dalje bile vise i vise osecao se kao u nekom luskuznom hotelu,gledao je tako malo na prozor pa onda ostalo.sve dok mu nije privukla paznja njenih patika ali sportske bilo mu je jako slatko cak joj ipak stojalo.i ako je pre mislio da su samo za muskarce.

Izgledas magicno,davno nisam video da neka devojka poput tebe nosi patike a da stoji kao tebi.

Tada je razmislio oko njenog pitanja kad je saslusao te je uzeo cips dok je drzao u rukama.

Zivot kakav zelim?,pa nesto poput avanture koja bi bila ispunjena,mada i dalje ne znam kako izgleda zivot izvan grada.

Bilo je usivise dobra hrana koju je pripremio mogao je primetiti da voli jesti ali halapljivo barem je mogao znati da pred njom moze isto tako ali umereno sto mu se dosta svidelo,uzeo je dva i stavio u usta umesto jedan po jedan,jedino ga zanimalo njene patike u koje je gledao bilo mu trenutno to centar paznje.tada se seti u vezi avantura kad je saslusao i nakratko je pogledao u oci i rekao

Pa mislim da sam cuo kroz ovaj grad da postoji neka rimor titula gde rimori ljudi idu u avanture van ovog mesta,deluje zanimljivo.

Tada je gledao u nju kad je poceo mamiti sa cipsom samo se nagnuo malo prema njoj u slucaju da sledeci cips bude njegov a bilo bi takodje zanimljivo isto snjom to da radi.

Polako vec nekoliko puta si se zagrcnula,zelis li da sipamo casu vode ili soka?

Isao je do kuhinje i zastao bi da cuje sta bi ona zelela

Uzeo bi dve case a sa police dok je gledao takodje poplicu sa casama bile su zanimljive kolekcije,tad kada je cuo prve reci da zeli da nesto predlozi bas je ocekivao nesto sto je i njega bas zanimalo.nije preterano zurio,tad je jednu casu sipao vodu a drugu njemu sok kako bi na kraju stavio na sto.nije mogoa da je ispusti iz vida a da nesto zeli vazno reci cak nije hteo da ista prepostavi,kad je dosao do nje, sedeo bi negde ne preblizu ali dovoljno da ima prostora,bio je jako uzbudjen da cuje ali pre toga predlozi.

Pre nego sto mi nesto kazes hajde da nazdravimo sa casama,moze?

Podignuo bi casu spreman za nazdravlje

Uzevsi casu kojom je pio sok I bilo je zapravo osvezavajuci a dok je stavio na sto tada je krenula prica i ako je atmosfera podsecala na onih dana kada je bio u svom proslom zivotu i sto se dogadjalo,stavio bi ruku na njeno rame jer skoro da je razume greh ili ne radila je pravu stvar i ako nije razumeo zasto bebu.ali kako god.

Greh ili ne bio greh ti si cinila stvar kako bi prezivela,postoje jos mnoge mogucnosti ako znas kako i gde,proslost je bila a sada je sadasnjost ali ce imati secanja koja cemo pamtiti,cak I ako smo ovde bice jos uvek nevolja,mada najbolje resenje za problem ili prepreku jeste akcija koja se preduzima


Tad je pustio ruku sa njenih ramena i uzeo par jos gutljaja i rekao je nesto sto se secao i ako mu bilo jezivo,tad rece nakratko o proslosti i dalje mu bilo jezivo i zao.

Moja porodica je bila dobra i presli velike puteve i postali jaci,mada meni su zabranjivali da koristim magiju jer nisu hteli da se dogode meni kao njima ali srecom bio sam uz tetka Flaye ona je prepoznala potencijal,al ono sto se desilo pa...jednu osobu ubio nije bila ista i preuzela ga je tama sa kojom smo se borili.

nema potrebe jer trebamo sad stvoriti nova secanja kad smo vec ovde,ali je opet se lepo secati necega sto je bilo u tom trenutku kao uspomena.

Tada je razmisljao o tome o tom pitanju ali opet je mogao predosetiti da ce biti jos hrane nije znao sta ce pre jesti,gledao je u plafon dok bi odgovorio.

Jedino se plasim tame ako neka baba iskoci iz sume,mada sad trenutno ne znam.

Poceo se nasmejati na salu vezano za babu i ako u sali i ima istine,tad se samo naslonio dok je pogledom gledao malo sobu okolo

Videvsi da je sklopila ruke kada je pogledala u sliku kao da se oprostila od greha sto joj se tako cinilo ustvari mogao je i on takodje dok je razmisljao ali ipak njena slika je nesto znacila.

Moje uspomene su sto sam upoznao dobre ljude,poput tebe I radim neke stvari koje nisam uradio.mada je bolje stvoriti ispocetka ali zavisi sta zelis stvoriti.

Tad je jeo cips dalje.

Ines je stajala iza troseda, a njeni noževi bili su zariveni u vrat osobe koja je sedela na trosedu. Nastao je muk.

Ne mrdaj, inače si sledeća. Samo uradi onako kako ti ja kažem. Jel ti jasno? -rece Ines.

Ines je to izgovorila glasnije nego obično, vidno iznervirana i besna.

Nemoj da mi tu padaš. Ustaj odmah.

Lagano sam se pomerila s mesta gde sam čučala i pošla ka njoj. Bacila sam pogled iz blizine. Možda joj malo vode pomogne, kao da je bitno. Glava je procesuirala sve što se desilo, a mene je vukla jedina stvar zbog koje sam i bila tu. Pošla sam u kuhinju da bih potražila travke. Sve sam ormariće pootvarala i srušila. Nije bilo travki. Vratila sam se u dnevnu sobu s malko vode u dlanu. Poprskala sam komšinicu vodom. Ona je ležala i dalje.

Brzo, brzo, brzo. Nema vremena. -Šta se sad žuriš? Ne žurim se, ali moram, moram sve rešiti odmah i sad.

Svežanj ključeva stajao je na stolu u dnevnoj sobi. Dohvatila sam ga brzinski i zaključala ulazna vrata i protrčala kroz kuću, ne bih li potražila da li postoji još neki ulaz. I bio je, direktno iz dnevne sobe, preko ostave. Zaključala sam i taj. Još su ostali prozori, pa sam i njih zatvorila. Zavese su bile sužene u dnevnoj sobi, pa sam ih navukla. Leš je nepomično stojao, a krv je lagano tekla.

Stala sam na sred dnevne sobe i gledala jadnu devojku. Malo je došla sebi.

Srce mi je i dalje strašno kucalo jako. Odraz se konačno oglasio kako treba.

-Bravo bravo bravo. Šta ćeš sad Ineska? Ajde, uzmi svoju drogu. I smisli šta ćeš s ovom ženskom. A pitala sam te nešto? Odjebi od mene.

Ovaj put je Ines to izgovorila naglas, a ne u mislima kao do sad. Nije bilo više mesta za sakrivanje. Maska je pala.

Dok je komšinica dolazila sebi, otišla sam do kuhinje i podgrejala vodu, ubacila travke i sipala u najbližu šolju koju sam dohvatila.

Konačno, evo rešenja. Samo još malo, trenutak tu i tamo i biće sve u redu.

Njen odraz počeo je tapšati smešeći se. Ines je imala nekakav osmejak u desnom uglu usne, čak se javljala i rupica koju ima u blizini.

Vratila se u dnevnu sobu i stala kod prozora obraćajući se komšinici.

Slušaj me dobro. Ubiću te sad. Ma neću te ubiti, raskomadaću te, deo po deo. Neee, to je previše surovo. Shvataš li šta je problem? Ti si mi svedok. A svedok mora umreti. Ništa lično, samo si se našla na pogrešnom mestu. Ne znam šta ti je bio ovaj lik, ali on je završio karijeru. Nadam se da si i ti spremna da je završiš.

Prišla sam joj lagano, tako da budem licem u lice s njom.

-Šta ćeš s telom? Ne možeš ga ovde ostaviti. Dobro bre, pusti me. Ne prekidaj me.

Prvo ćemo očistiti ovaj nered, a onda ću videti šta ću s tobom. Nije ovo ni toliko strašno. Takav je život. A on će se svakako opet roditi.

Nasmejala sam se slatko, zajedno sa odrazom.