Zasto mislim? Zar me stvarno to pitas? Pa sta bi ti da radimo s njim? Mozda da ga pojedemo? Nije ti to ni losa ideja. -Opa, dobrodosao kanibale. Ines je samo prevrnula ocima na reci njenog odraza. Tupo je gledala u jadnu devojku. Jadnu - jer je sokirana i bespomocna.
-A da se nisi ti malo prevarila a? To što je sad u šoku ne znači da će samo nepomično stajati. Ubij je i završi sa tim.
Ti opet govoriš bez pitanja. Ako sam ja obavila prljav posao, ja ću ga i srediti. - govorila je Ines u prazno. Njeno srce polako se smirivalo, kako je postala svesnija situacije oko sebe. Zavesa na prozoru sprečila je bilo koga da vidi šta se dešava unutra, pa je s jednom manjom brigom mogla misliti.
Ovako, komšinice, da se upoznamo. Ja sam Ines, a ono tamo moj odraz. - kazala je.
Ines je pokazivala na odraz samo njoj vidljiv.
Imamo jedan poslić sad. Tvoj drugar je mrtav, ali sad treba biti i raskomadan. I svarno to mislim, gle koliki je. Meni je samo trebalo ono što ti imaš, i što si rekla da ćeš mi dati. A on, on je umro zbog nje. Jel me čuješ, zbog nje?!Ines je pokazivala na svoj odraz ponovo, kao da ne zna da ga samo ona može videti govoreći ravnodušnim tonom. Uzela je šolju sa travkama i ispila je na eks.
Sad mi je dobro. Nije još. Ali mora biti. Koliko li treba vremena... Nema veze, dođi vamo, i izvuci jedan nož, a ja ću ostala dva, i kreni da seckaš. Krenula je ka lešu koji je nepomično stajao na trosedu. Izvukla je nozeve iz njega i stavila ih sa strane, a onda skinula svu odecu sa coveka. Odecu je polozila na pod ne bi li se sacuvala lepota dasaka, a onda ga i polozila na to. Deo po deo, sat po sat, to je trajalo neko vreme. Svaki put kad bi odsekla komadic, sklonila bi ga sa strane na gomilu.
Kada su najzad završili sa seckanjem, Ines je uzela jastuke i položila ih preko gomile ostataka tela.
Nadam se da imaš nešto hrane. Ostaću ovde neko vreme, ako ti ne smeta. Nemoj da se plašiš, uzela sam šta mi treba. Sela sam na trosed i prekrstila noge, a svoje noževe vratila na mesto, očišćene od krvi. Odraz se primirio, kao da analizira i pretpostavlja moj sledeći korak.
[color=#99ffff]
#card29
Pomerila sam sto koji je bio na sredini u ćošak, a telo položila na sred dnevne sobe. Polako sam stvarala vatru koja je gorela tek toliko da obuhvati tu gomilu delova tela, držeći je pod kontrolom da ne bukne. Komšinica i ja smo bile udaljene od nje dva metra kako nas ne bi obuhvatila. Odeća i jastuci su bili sklonjeni. To se ponavljalo sve do tog trenutka kada od tela više nije bilo ništa, osim pepela. Kada se to desilo, pokupila sam pepeo u jednu od posuda. Pošla sam u ostavu i iskopala malu rupu, a onda prosula pepeo u nju i vratila zemlju, tako da izgleda kao da se ništa nije desilo.
Nakon tog trenutka, sve je bilo drugačije. Atmosfera je bila stisnuta, ali dani su prolazili jedan za drugim. Bilo je jasno da Ines nema direktnu ideju šta dalje raditi. Odecu su isprale, zidove i sve tragove krvi očistile. Bilo je kao da se nije ništa desilo. Ines je i dalje bila prazna.
Do trenutka kada je bilo vreme da se krene na misiju. Biće da ovo znači mir za nju i njenu komšinicu. Izašle su iz njene kuće, zaključavajući vrata i pošle ka kapiji.
Ninja World